Reklama
  • Agroekonomika

Skok cena stočne hrane na severozapadu Evrope

Rast cene stočne hrane usloviće povećanje troškova proizvodnje i, evidentno, gubitak u stočarskoj proizvodnji

Stočari u severnoj i zapadnoj Evropi sve više izdvajaju za ishranu stoke jer je suvo i toplo vreme u regionu smanjilo rod. To je novi veliki teret za poljoprivrednike suočene sa jednim od najtežih leta do sada koji moraju da kupuju više sena pošto na livadama na kojima su obično napasali stoku nema trave. Neki predviđaju dodatne troškove od više hiljada evra, čak i za relativno mala stada, što vodi ka ukupnom gubitku u tekućoj proizvođačkoj sezoni.

2018-bikovi-stala

Foto: Tobiasp / Pixibay.com

 

"Kad pogledate cenu hraniva i slame, uveren sam da ćemo ove godine biti u gubitku", kaže farmer Dejvid Barton koji svoju stoku napasa na, kada su vremenske prilike uobičajene, bujnim pašnjacima Kotsvolda u centralnoj Engleskoj.

Pšenična slama koja obično košta 39 evra po toni sada ima cenu od gotovo 111 evra i Barton će, pošto trave više nema, morati da izdvoji 89 evra dnevno da nahrani svoja 173 grla.

Taj poljoprivrednik procenjuje dodatne troškove na oko 7.800 evra za tri meseca. Najveći trošak biće, međutim, gubitak u proizvodnji mesa jer njegova stoka neće dobiti na težini koliko bi inače.

"Imaće dovoljno hrane ali im je da bi dobili na težini (kao u normalnim godinama) potrebna trava a mi je trenutno nemamo. Gubitak u proizvodnji biće značajan", rekao je Barton.

Nestašica slame je deo šireg problema smanjenog roda žita širom Evrope i u drugim važnim proizvođačkim regionima zbog visokih temperatura i slabih padavina.

U Nemačkoj je manjak slame posledica kombinacije suše i najviših julskih temperatura od 1881. a kraće od uobičajenih stabljike su smanjile prinos za 20-40% na severu nemačke savezne države Šlezvig-Holštajn.

"Nemamo slame ni za hranivo, ni za polaganje u štalama", rekao je direktor za poljoprivredu u toj nemačkoj državi Peter Levsen Johansen.

"U nekim regionima je slama već skuplja od žita", upozorio je on dodajući da su cene slame na severu Nemačke udvostručene u odnosu na 2017.

Žito za ljudsku upotrebu obično košta četiri do pet puta više od slame, mada taj odnos varira.

Analitičari kažu da rastući troškovi inputa za posledicu mogu da imaju veće cene u prodavnicama, iako je činjenica da se prodavci na malo vode svojom logikom.

Direktor konsultantske firme INTL FCStone Džon Lankester kaže da maloprodavci npr. nastoje da drže cenu konzumnog mleka stabilnom ali podižu cene butera ili sira.

U Danskoj će žetva slame zbog suvog vremena i toplote biti upola manja nego obično, rekao je Troels Toft direktor danskog poljoprivrednog udruženja DAFC.

"Cene su u nekim oblastima udvostručene na oko 120-150 evra za tonu", kazao je Toft i dodao: "Tražnja je veoma velika i danski farmeri nastoje da skupe svaku slamku, ništa neće ostati na poljima ove godine".

Toplotni talas i suša u Švedskoj će, kako se očekuje, smanjiti rod žita na minimum za četvrt veka.

"U nekim delovima Švedske nije bilo kiše 90 dana", kaže Kristina Gustafson, direktorka za hranivo u švedskoj poljoprivrednoj kooperativi Lantmanen. "Imamo poljoprivrednike koji uopšte nemaju krmno bilje", dodala je ona.

U julu je Evropska opservatorija za praćenje suše upozorila da je relativno "kratko ali intenzivno" suvo vreme od maja naovamo pogodilo centralnu i severnu Evropu. Uz opasnosti od požara i poremećaja u vodosnabdevanju, izražena je i bojazan za poljoprivrednu proizvodnju, prvenstveno cerealija i sena.

Evropska komisija nedavno je odlučila da farmerima u EU odobri veću fleksibilnost u primeni "zelenih" zahteva kako bi se lakše suočili sa alarmantnom sušom širom Evrope.

Velike štete trpi i sektor proizvodnje povrća u EU, saopštilo je Evropsko udruženje prerađivača voća i povrća (PROFEL).

"Pošto se toplo i suvo vreme nastavilo tokom jula u većini regiona na kontinentu, povrće trpi i prinos je znatno smanjen. Situacija u kojoj su danas proizvođači i prerađivači povrća je najteža za 40 godina", naveo je PROFEL u saopštenju.

EURACTIV.com