Reklama
  • Ratarstvo

Slavko Borojević – genetičar koji je proterao glad

U Novom Sadu, svečanom akademijom u ogranku SANU, obeleženo je 100 godina od rođenja genetičara, akademika Slavka Borojevića. Zahvaljujući njegovom radu i radu njegovog tima Jugoslavija, zemlja sa 22 miliona ljudi je od uvoznika, postala značajan izvoznik merkantilne i semenske pšenice. Taj trend traje i danas.

 

2019-Slavko-Katarina-Borojevic-1975
Katarina i Slavko Borojević, Novi Sad, 1975. Foto: Borojevic.net

Profesorica genetike i bivša dekanka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Marija Kraljević Balalić je sa Slavkom Borojevićem sarađivala više od tri decenije.

  • On je bio izuzetan predavač. Predavanja su mu bila izuzetno posećena. U naučnom smislu je bio isto takav. Stvorio je sortu pšenice Savu koja je imala iznadprosečne prinose. Imao je mnogo kandidata na magistarskim i doktorskim studijama i svima je svesrdno pomagao. Pamtim njegove reči – “Nauka ne počinje od nas”.

Sava je bila naprinosnija sorta pšenice u međunarodnim ogledima na 33 lokacije u svetu od 1971. do 1973. godine. Zbog visoke prilagodljivosti i dobrih svojstava, ušla je u proizvodnju i u Mađarskoj, Čehoslovačkoj, Rumuniji i Austriji a korištena je za oplemenjivanje širom sveta.

2019-akademija-borojevic
Sa svečane akademije, SANU, ogranak u Novom Sadu

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević kaže da bi bilo dobro i da se današnja akademska zajednica ugleda na našeg velikog genetičara.

  • Bio je velika intelektualna gromada. I ono što nam je danas potrebno - jedna karakterna i moralna poruka našoj akademskoj zajednici. Čovek koji je doprineo da ne budemo u dužničkom ropstvu. Da ne uvozimo pšenicu nego da danas budemo veliki izvoznik. Čovek koji je bio kompas i duhovna navigacija mladim ljudima, svojim saradnicima. On je svoje izbore plaćao najvećom cenom, spreman i da pogine za svoja ubeđenja kao levičar. Znao je samo da kroz timski rad sa kolegama iz SAD, Italije, Egipta i drugih zemalja možemo i danas da ženjemo ono što je on utkao u genetici.

Slavko Borojević je ukrštanjem italijanskih, mediteranskih i drugih sorti stvorio nove sorte prilagođene našim agroekološkim uslovima. Već 1964. godine stvorene su sorte Bačka, Panonija i Brkulja koje su bile među prvim ozimim sortama stvorenim u našoj zemlji.

Što samostalno, što sa kolegama, profesor Borojević je učestvovao u stvaranju 112 sorti ozime i jare pšenice, kao i tritikala koji je hibrid ječma i pšenice. Svakako da zbog proizvodnih karakteristika treba istaći sorte Pobeda, Evropa 90 i Sava.   

Posle uključivanja u proizvodnju ozimih sorti pšenice prosečan prinos povećan je sa 1,25 t/ha na 4,19 t/ha u 1988. godini u Jugoslaviji. U Vojvodini je prinos pšenice povećan sa 1,65 t/ha na 5,61 t/ha. U tom periodu Jugoslavija je od uvoznika postala značajan izvoznik merkantilne i semenske pšenice.

Naučnici koji su nastavili njegov rad mogu se pohvaliti Simonidom, Rapsodijom i Zvezdanom i dugim sortama od kojih su pekari danas u prilici da naprave najkvalitetniji hleb.

Biste akademiku Slavku Borojeviću postavljene poreg glavnog ulaza u Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem?