Reklama
  • Ratarstvo

Soja – za princezu kraljevski tretman

Recept je kvaliteno pripremiti zemljište, izbalansirati mineralnu ishranu, kvalitetno posejati i naravno – na vreme suzbiti korove

Soja je princeza među gajenjim biljnim vrstama. Za njeno nesmetano razviće i rast potrebno je poštovati i primenjivati određene agrotehničke mere koje će obezbediti visoke i stabilne prinose.

2020-soja-saka.jpg (117 KB)
foto: Đorđe Simović

Predsetvena priprema zemljišta

Predsetvenom pripremom zemljišta potrebno je obezbediti ravnanje, usitnjavanje i formiranje setvenog sloja u što manjem broju prohoda. Učinjene greške u osnovnoj obradi, ne mogu se ispraviti predsetvenom pripremom. Prvu pripremu izvršiti što ranije u proleće, čim vlažnost zemljišta to omogući.

Drugu pripremu uraditi nekoliko dana pred setvu. Ako je priprema urađena pri većoj vlažnosti zemljišta, može doći do lepljenja zemljišta za mašine, do povećanja efekta gaženja i pogoršanja fizičkih osobina zemljišta. Ako je vlaga zemljišta niža, može doći do formiranja praškaste strukture zemljišta. Radni organi treba da obezbede formiranje setvenog sloja od 5-6 cm. Nekvalitetna predsetvena priprema zemljišta, dovodi do neujednačenog nicanja, što za posledicu ima siguran pad prinosa.

Setvu soje u sveže pripremljeno zemljište treba izbegavati, jer je veoma otežana i nekvalitetna, i dovodi do neravnomernog nicanja i neujednačenog rasporeda biljaka soje na parceli. Ako je, nakon setve, zemljište jako rastresito i suvo, treba uraditi valjanje, a ako imamo dobar kontakt semena sa zemljištem (tvrda posteljica, a mek pokrivač) valjanje izostaviti.

Mineralna ishrana

Uobičajena praksa je da se pri proizvodnje soje ne primenjuju osnovna mineralna đubriva. Primena osnovnih mineralnih hraniva trebala je biti urađena u jesen pre osnovne obrade zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta. Ukoliko se ova hraniva unesu u zemljište u proleće ili suviše plitko, njihovo iskorištavanje od strane soje je značajno umanjeno. U proizvodnji soje potrebno je primeniti brzo delujuća azotna đubriva (AN, SAN ili KAN) na osnovu pH vrednosti zemljišta.

U početku svog rasta i razvoja, soja zahteva oko 50 kg/ha azota. Kasnije tokom vegetacije na korenu soje formiraju se kvržične bakterije. Zahvaljujući simbiozi sa bakterijama, soja koristi vazduh kao izvor neophodnih količina azota.

Inokulacija soje

Fiksacijom atmosferskog azota, soja je u mogućnosti da obezbedi 60-70% ovog hranljivog elementa. Azotofiksacija počinje oko dve nedelje nakon nicanja soje. Kako broj formiranih kvržica vremenom raste, soja postepeno gubi potrebu za usvajanjem azota iz zemljišta. U slučaju da se u zemljištu nalazi velika količina azota, biljke će se opredeliti za taj izvor.

Najefikasniji način unošenja mikroorganizama kojima se obezbeđuje kvalitetna azotofiksacija je inokulacije semena soje. Izostavljanjem ove mere u procesu proizvodnje soje može se smanjiti prinos za preko 10%.

Setva

Minimalna temperatura zemljišta pri kojoj dolazi do klijanja i nicanja soje je 10°C u zoni ulaganja semena. Setvom semena u hladno i vlažno zemljište klijanja i nicanja traje dugo, što dovodi do trošenja rezervnih hranljivih materija. U nekim slučajevima može doći do propadanja određenog broja semena u zemljištu usled iscrpljenosti dužinom trajanja klijanja i nicanja. Sa druge strane, isuviše ranom setvom se dobija neujednačen i redak sklop, zbog slabljenja energije semena.

Međuredni razmak kod soje može biti od 12,5-70 cm. Koji razmak izabrati zavisi od niza faktora, a najvažniji su mogućnost suzbijanja korova i aeracija zemljišta. Razmak redova od 45-50 cm je pogodan u našim proizvodnim uslovima kako sa aspekta raspoložive mehanizacije tako i postignutih prinosa.

Dubina setve soje u optimalnim uslovima iznosi 4-5 cm. Na težim zemljištima setvu treba obaviti pliće (3 cm) nego na peskovitim (6 cm). U uslovima povećane vlažnosti setvu treba obaviti pliće (3 cm), dok u uslovima suše dubinu setve treba povećati (6 cm).

Natalija Kurjak, Victoria Logistic

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!