Reklama
  • Agroekologija

Srbija postaje zemlja suša i poplava

U Srbiji je u poslednje tri decenije registrovan veliki broja pojavasuša i poplava zbog čega je svrstana u najugroženija područja u Evropizbog posledica klimatskih promena

Sve veći pritisak klimatskih promena predstavlja ozbiljnu globalnu pretnju svim zemljama, a posebno onim u razvoju, jer polako prevazilazi mogućnosti društva i prirodne sredine da se izbore sa tim posledicama.

2021.susa-zemljiste.jpg (164 KB)

FOTO: khw80 / Pixabay.com

U okviru tre nutnog šestog ciklusa izveštavanja Međuvladinog Panela za klimatske promene (IPCC) koji traje od 2015-2022, do sada su urađena tri tematska izveštaja (Globalno zagrevanje od 1.5°C, Klimatske promene i zemljište, Okean i Kriosfera u izmenjenim klimatskim uslovima), a Sintezni (konačni) izveštaj o proceni klimatskih promena se očekuje u 2022. godini.

Njegov prvi deo, objavljen u avgustu ove godine, ukazuje da je čovek nedvosmisleno uticao na zagrevanje atmosfere, površine zemlje i da će intenzivne pojave klimatskih ekstrema postati sve izvesnije kao što su anomalije u temperaturi i padavinama u odnosu na prosečne vrednosti, pojave suše, poplava, toplotnih talasa, olujne nepogode praćene gradom, električnim pražnjenjima i razornim dejstvom vetra itd.

Procenjeno je da će globalno zagrevanje od +1,5°C do +2°C biti premašeno tokom 21. veka, osim ako u narednim decenijama ne dođe od značajnog smanjenja emisija ugljen-dioksida (SO2) i drugih emisija gasova koji imaju daleko jači potencijal globalnog zagrevanja od ugljen-dioksida među kojima se posebno ističe metan (84 puta), azotsuboksid (264 puta) i fluoro-gasovi (preko 4.000 puta) u periodu od 20 godina.

Najveći udeo emisija ugljen-dioksida na globalnom nivou, na osnovu zvaničnih podataka iz 2019. godine, ima Kina (28 odsto), SAD (15 odsto), Indija (7 odsto), Rusija (5 odsto), Japan (3 odsto), Nemačka (oko 2 odsto), Francuska, Italija, V. Britanija i Poljska po (1 odsto). Srbija sa oko 0.12 odsto se nalazi na listi u prvih 100 zemalja od ukupno 198 zemalja.

U Srbiji je u poslednje tri decenije registrovan veliki broja pojava suša i poplava zbog čega je svrstana u najugroženija područja u Evropi zbog posledica klimatskih promena.

Posmatrajući prosečne godišnje temperature vazduha u Srbiji u periodu 2000-2017. godine u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990. godine, najveća odstupanja se kreću od + 1,5°C u Vojvodini, istočnim delovima Srbije i oblasti Kopaonika, pa do 0,9°C na jugoistoku, kao i u pojedinim centralnim i istočnim delovima Srbije.

Suša se ubraja u prirodne katastrofe koje prouzrokuju najveće štete od svih ostalih klimatskih ekstrema jer najviše utiče na povećanje stope siromaštva i gladi u svetu.

Danas

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!