Reklama
  • Agrometeorologija

Šta je to simulacija klime?

Često se čuju dve reči jedna do druge – simulacija klime. Ova kombinacija ponekad može da izazove nedoumicu kod čitalačkog, a i slušalačkog sveta. Sasvim je razumljivo da ljudi postavljaju pitanje koje može da se formuliše na sledeći način: "Kako meteorolozi mogu da predvide šta će da bude za pedeset godina kada to nisu u mogućnosti da urade za period od deset dana?" Međutim pitanje i ako ima i mesta i smisla nije dobro postavljeno. Zbog toga ćemo da se potrudimo da prvo objasnimo šta znači sintagma – simulacija klime.

Pod simulacijom klime se podrazumeva se sveukupnost različitih metodoloških postupaka kojom se dolazi do odgovora na pitanje: Kakva će klima da bude u nekom budućem vremenu na nekom definisanom prostoru (mikro, regionalnom ili globalnom). Da bi se dobio približan odgovor na ovo pitanje potrebno je da se upotrebi nekoliko modela, od koji svaki za sebe obavlja odredjeni deo posla pri čemu se njihovi rezultati koriste u ostalim modelima. Međusobno povezani modeli čine tzv. "Integrisani model za procenu klime". Integrisani model se sastoji iz sledećih segmenata:

1) Model za "izmenu karaktera podloge"

2) Model za interakciju tla i atmosfere (površinska šema)

3) Atmosferski model za manje razmere

4) Globalni model

5) MODEL PROCENE UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA NA POLJOPRIVREDU ILI ZDRAVLJE I PRIRODNE RESURSE PRI ČEMU SE ZA PROCENE UZIMAJU "IZLAZI" IZ ATMOSFERSKOG

Šta je to model za "izmenu karaktera podloge"

Ovaj model je veoma važna komponenta integrisanog modela. U njemu je sadržan scenario promene podloge za narednih 20-50 godina. Uz to u modelu su sadržani i svi parametri vezani za tip podloge koji su relevantni za simuliranje procesa interakcije tla i atmosfere. U ovom modelu se koriste razliciti scenariji za promenu karaktera podloge počevši od tzv "nultog" (kada se anticipira da nema promena) pa do nekih slozenijih kada se u obzir uzimaju i promene u sastavu biljnog pokrivača. Svakako da je stvar najednostavnija kada je u pitanju stenovita podloga ili, pak, peščana. Tada je "teranje" modela svedeno na njegovu upotrebu preko podloge koja se praktično ne menja (Slika 1).

Centar za meteorologiju i modeliranje životne sredine Univerziteta u Novom Sadu ima mogućnosti (osoblje, teorijsku i operativnu podršku snažan računar i potrebne modele) da obavi procenu promene klime na način kako se to radi na smao nekoliko mesta u svetu. Uz svaku novu priču uslediće i slike koje potiču iz naše meteorološke radionice.

Odeljenje za meteorologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Centar za meteorologiju i modeliranje životne sredine Novosadskog Univerziteta