Ponovo poplave u zapadnoj Srbiji. Izlivaju se Jadar, Kolubara, Skrapež, Moravica, Bjelica, Ljuboviđa i druge reke. Ugrožene su kuće, putevi, usevi. U višim krajevima bilo je pojava da je kiša praćena susnežicom.
Koliko je trenutno stanje dramatično za proizvođače koji žive od maline svedoči direktor Zemljoradničke zadruge „Agroeko voće“ u Arilju Božo Joković.
„U Arilju je stanje katastrofalno. Pala je ogromna kiša, uz to došla nam je velika količina vode iz Ivanjice. Ili je došlo do pucanja brane ili je ispuštena velika količina vode. Sve je poplavljeno u slivu reke Moravice do ušća u Rzav. Stradala je malina i ostalo voće kao i drugi usevi. U malinjacima nam je vodeni nanos od metra i više. Pokušali smo da branimo plastenike, ali nam je voda i tamo prodrla. Popljavljeni su i objekti. Mnoge porodice su iseljene. Šteta je ogromna. Nažalost, možemo očekivati da će sa dolaskom visokih temperatura doći i do sušenja malina,“ kaže Joković.
Situacija je slična u slivu ostalih reka i rečica u zapadnoj Srbiji. A bilo je dovoljno vremena nakon poplava 2014. da se vodotoci urede za ovakve vanredne situacije.
„Na čekanju“ je žetva ječma, pšenice i uljane repice. Velike padavine umanjuju kvalitet voća i povrća. Dobra vest je da Tamiš u Banatu stagnira. Još bolja je da će narednih dana padavine u celoj zemlji prestati. Nažalost, prema prognozama, odmah ćemo ući u period visokih temperatura. Poljoprivrednicima koji žele da sačuvaju rod ovih dana će odsudnu borbu voditi sa biljnim bolestima.
Sa druge strane svetske agencije beleže da je grad Verhojansk u Jakutskoj republici u Sibiru ovih dana sa 38 °C postavio rekord za najvišu temperaturu ikad zabeleženu unutar Arktičkog kruga.
Sve je ukazivalo na ovaj scenario pošto su temperature u Sibiru u maju su bile 10 stepeni više od proseka od kada su merenja započela 1979. godine, što dovodi do bržeg otapanja permafrosta, ukazuju agencije.
Iako se cela Zemlja zagreva, porast temperature ne događa se ravnomerno u celom svetu. Međutim, zapadni Sibir se izdvaja po značajnom povećanju temperatura i većih oscilacija. Naučnici smatraju da se arktička regija prosečno zagreva dvostruko brže od ostatka planeta.
Permafrost
Reč permafrost u srpskom jeziku predstavlja anglicizam i ako se etimološki raščlani predstavlja složenicu izvedenu od dve engleske reči; engl. permanently i engl. frost, pa bi bukvalno značenje u srpskom jeziku bilo trajni mraz. U srpskoj literaturi se permafrost često naziva i zona večitog snega i leda (Vikipedia).
