Reklama
  • Agroekonomika

SVET: Pandemija COVID-19 i uticaj na dostupnost hrane

Šta se dešava ukoliko se ljudi koji beru naše voće i povrće razbole ili moraju u karantin? Šta se dešava ukoliko oni koji pakuju namirnice i vode računa da krompir i luk budu spakovani i utovareni na kamion, koji će namirnice transportovati do gradova, ne mogu da rade? Šta se dešava ukoliko pšenica ne može da se melje ili da se preveze do pekara, u kojima će od nje napraviti hleb, koji će se zatim prodavati na pijacama i u prodavnicama?

Novinari Radija Slobodna Evropa analizirali su kako će pandemija virusa COVID-19 uticati na dostupnost hrane u svetu. Analiza je objavljena na sajtu engleske redakcije Radija Slobodna Evropa.

2020-jaja-maska.jpg (175 KB)
Foto: NickyPe / Pixabay.com

Ukoliko živite u gradu – kao što je to slučaj sa polovinom svetske populacije – šanse su da zavisite od globalnog lanca snabdevanja kako bi se obezbedilo da se hleb, mleko, nudle i banane nađu na policama u prodavnici.

Ta jagoda koju jedete dok ste u samoizolaciji zbog korona virusa možda je došla sa velike poljoprivredne farme udaljene mnogo, mnogo kilometara od vašeg doma. Ubrana je ručno, moguće da su je ubrali radnici migranti dovedeni iz drugih sela, gradova, ili čak država.

Ali, da li taj sistem može nastaviti sa isporukom jagoda kako se globalna pandemija korona virusa nastavlja? Ili sa isporukom hleba? Testenina? Ulja?

Korona virus već je doterao globalnu ekonomiju do kolapsa, desetine miliona ljudi je ostalo bez posla, pošto su fabrike od Vuhana, u Kini, preko Bavarske u Nemačkoj do Mičigena u Sjedinjenima Američkim Državama (SAD) obustavile rad.

Šta to znači za hranu koju jedemo?

Ukoliko živite na selu sa umerenom klimom gde je sezona uzgajanja u toku, možete računati na to da ćete jesti proizvode iz svog dvorišta ili iz svoje vikendice.

Međutim, ukoliko živite u gradu – kao što je to slučaj sa polovinom svetske populacije – šanse su da zavisite od globalnog lanca snabdevanja kako bi se obezbedilo da se hleb, mleko, nudle i banane nađu na policama u prodavnici.

Šta se dešava ukoliko se ljudi koji beru naše voće i povrće razbole ili moraju u karantin? Šta se dešava ukoliko oni koji pakuju namirnice i vode računa da krompir i luk budu spakovani i utovareni na kamion, koji će namirnice transportovati do gradova, ne mogu da rade? Šta se dešava ukoliko pšenica ne može da se melje ili da se preveze do pekara, u kojima će od nje napraviti hleb, koji će se zatim prodavati na pijacama i u prodavnicama?

Da li bismo se mogli suočiti sa globalnim nedostatkom hrane u mesecima koji dolaze?

„Masivni poremećaji globalnog sistema snabdevanja hranom – to će biti posledica epidemije“, navodi u svom tvitu Kris Eliot, profesor na Univerzitetu Kvins (Queen's University) u Belfastu u Severnoj Irskoj.

Evo šta do sada znamo na koji način korona virus utiče na snabdevanje hranom.

Šta se dešava?

Sredinom marta, pandemija je ubrzana u većini država, iako je tek nekolicina pokazivala znake „zaravnjenja krive“ – što je izraz koji se koristi za usporavanje broja novoinficiranih.

Međutim, pritisak na globalni sistem snabdevanja hranom je već očigledan.

"Dugotrajna pandemijska kriza mogla bi brzo da optereti lance snabdevanja hranom, složenu mrežu interakcija koja uključuje poljoprivrednike, poljoprivredna ulaganja, preradu biljaka, utovar, trgovce na malo i drugo“, navodi Maksimo Kalen (Maximo Cullen), glavni ekonomista pri Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu u svom radu.

Panična kupovina i gomilanje zaliha na nekim mestima doprinela je zabrinutosti da bi trgovine na malo i veliko čiji je inventar skroman već mogle biti počišćene.

Do početka aprila, u Programu Ujedinjenih nacija (UN) za hranu pokušali su da uvere nervozne potrošače.

“Globalna tržišta za osnovne žitarice su dobro snabdevena a cene su generalno niske”, saopšteno je iz ove agencije UN u izveštaju objavljenom 3. aprila.

“Smetnje su za sada minimalne; snabdevanje hranom je odgovarajuće, a tržišta su relativno stabilna ”, reči su portparolke Programa UN za hranu Elizabet Birs (Elizabeth Byrs).

“Međutim, uskoro možemo očekivati smetnje u lancima snabdevanja hranom” ukoliko veliki uvoznici izgube poverenje u pouzdan protok osnovnih životnih namirnica, izjavila je Birs.

Za industrijalizovane nacije, čiji lanci snabdevanja hranom su već doživeli promene zbog promene navika i ukusa potrošača, to sugeriše još veću neizvesnost.

“Govorimo o radikalnoj promeni u lancu ishrane koji je već pretrpeo radikalne promene”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Džejms Tilotson (James Tillotson), profesor prehrambene politike i međunarodnog poslovanja u penziji na Friedman School na Univerzitetu Tufts u SAD.

Ko je pod najvećim rizikom?

Za velike industrijske države, čije je stanovništvo uglavnom koncentrisano u urbanim i prigradskim centrima, lanci snabdevanja hranom su duži, složeniji i, verovatno, ugroženiji.

Za manje industrijske, ruralnije i agrarne ekonomije, lanci snabdevanja su uglavnom kraći i jednostavniji. Ako, na primer, ne dobijate jaja i mleko od kokoši i krava i koza u vašem dvorištu, možda ćete ih dobiti od poljoprivrednika iz susednog sela.

Ostala roba - poput pšenice, kukuruza ili soje - prodaje se i otprema na veliko, često do udaljenih destinacija. To znači da postoji više tačaka na kojima lanac snabdevanja može biti poremećen.

Tome treba dodati i faktor straha: potrošači koji se plaše mogućnosti da dođe do nestašice užurbano kupuju više nego što bi kupovali inače, samim tim uzrokujući nestašicu koje su se i plašili. Primera radi, pojedine prehrambene prodavnice u Moskvi u Rusiji su izvestile o tome da su im police heljdom ispražnjene.

To je uticalo da pojedine zemlje smanje izvoz hrane u pokušaju da osiguraju dovoljno hrane za svoje građane.

Vijetnam, koji je glavni izvoznik pririnča, obustavio je izvoz tog proizvoda i druge robe.

Indija, koja je takođe među glavnim izvoznicima pirinča, kao i Vijetnam, takođe je obustavila izvoz.

U Kazahstanu, jednom od najvećih svetskih izvoznika pšenice, vlada je ograničila izvoz te robe. Ranije je vlada obustavila izvoz druge robe poput luka, šećera, suncokretovog ulja, pa čak i heljde - žitarice koja ima sentimentalnu vrednost za mnoge starije Kazahstance i Ruse kao namirnica kojom se može odagnati glad.

Prošlog meseca Rusija je, kao najveći svetski proizvođač pšenice, obustavila izvoz prerađenih žitarica poput heljde, pirinča i ovsenih pahuljica.

Ograničene zalihe dovele su do porasta cena, ne samo lokalno, već i na globalnom nivou u pojedinim slučajevima.

U oblasti Bostona, primera radi, cena tuceta jaja (12 komada) utrostručena je proteklih nedelja, navodi Tilotson.

Veće restrikcije cena i ponude stvorile su priliku za trgovce na crno. Policija u Kirgistanu je ove sedmice zadržala je pošiljke mlevenog pšeničnog brašna koje je krijumčareno iz zemlje u vrećama sa oznakom "cement".

neobičnom javnom apelu aktivisti, akademici i grupa rukovodilaca nekih od najvećih svetskih prehrambenih kompanija upozorili su 9. aprila da bi broj gladnih širom sveta mogao dramatično porasti u narednim mesecima.

„Ne bi moglo biti važnijeg trenutka u kojem bi tokove trgovine trebalo održavati otvorenim i predvidljivim“, navodi se u pismu upućenom svetskim liderima.

U pismu se pozivaju izvoznici hrane da nastave sa snabdevanjem međunarodnog tržišta. Potpisnici su takođe pozvali na podršku stanovništvu koje je najviše izloženo riziku gladi, kao i na ulaganje u lokalnu proizvodnju.

Ko ubira plodove?

Proces žetve i pakovanja za otpremanje je pod pritiskom sam po sebi, upozorili su stručnjaci, dok se radnici na poljima bore da nabave zaštitnu opremu za zaštitu od infekcija korona virusom ili su sprečeni da odu na njive i farme zbog zabrane kretanja i putovanja.

„Pitanje zdravlja radne snage na farmama kao i raspoloživost radne snage jedan je od najvećih izazova u proizvodnji“, izjavila je grupa analitičara rizika iz “Fitch Solutions” u izveštaju od 25. marta.

U Sjedinjenim Državama, radnici migranti čine najveći deo poljoprivredne i radne snage na farmama. A u Kaliforniji, jednoj od vodećih američkih država za proizvodnju hrane i poljoprivrednih proizvoda, državni zvaničnici su uveli naredbu da svi ostanu kod kuće kako bi sveli na minimum broj ljudi koji se kreće i prenosi infekciju. To je uticalo na radnu snagu na farmama.

Isto važi i u Evropi, gde je na farmama u toku prolećna setva i sadnja. Vlasnici farmi i poljoprivrednih preduzeća trude se da pronađu radnike koji će ubirati plodove, poput jagoda i zelene salate nakon što je zatvaranje granice među članicama Evropske unije prekinule protok stranih radnika.

“U ovom momentu, to se odnosi na uzgajivače povrća kojima je potrebna radna snaga, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru, u pogledu setve i obavljanja prolećnih radova", izjavio je za Balkanski servis RSE Stojan Marinković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Republike Srpske. „Svesni smo da je to velika grupa ljudi koja radi na jednom mestu, tako da moraju da vode računa da zaštite kako sebe, tako i ljude oko sebe.”

Zašto podaci ne pokazuju celu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Kako god, pre ili kasnije, infekcija korona virusom će opasti, vlade će ublažiti mere zabrane kretanja, a prodavci na malo i lanci snabdevanja će se vratiti u normalu, predviđaju stručnjaci.

U tom trenutku, ljudi se mogu suočiti sa drugom vrstom problema – šta raditi sa viškom robe u ostavama, kredencima i zamrzivačima.

„Ako ljudi sada kupuju više robe, to nije nužno jer je više troše – oni tu robu skladište. Kada se stvari vrate u normalu, potrošači će imati puno konzervirane supe i toalet papira kod kuće i neće imati potrebu da kupuju više“, navodi Goker Ajdin (Goker Aydin), stručnjak za upravljanje operacijama na “Carei Business School” na Univerzitetu “Džons Hopkins”.

RSE, Prevela Mila Đurđević

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!