Reklama
  • Ratarstvo

Terminska prodaja suncokreta. Za i protiv

Seme suncokreta još nije u zemljištu a već su počele „igre“ oko cene merkantile. Terminska cena u žetvi koja se pominje u medijima poljoprivrednicima je više nego povoljna ali je pitanje koliko su solventne firme koje bi trebalo da isplate taj novac?

Vremenske prilike odložile su početak setve suncokreta. Zemljište je hladno, pa će seme u njive početkom aprila. Ono je još u vrećama, a već su počele „igre“ oko cene zrna koje će tek biti požnjeveno.

2021.suncokret-zrno.jpg (170 KB)
Foto: Đorđe Simović

Evo nekih mišljenja na ovu temu. Zaključak izvedite sami.

1.      Milan Bulajić, mladi poljoprivrednik iz Bačke Palanke

Gostujući u emisiji „Brazde“ na RTV 1, Bulajić je podelio informacije koje je dobio od kolega iz južnog Banata.

„Ono što je iznenađujuće je terminska ponuda za soju a pogotovo za suncokret. Ponuda za soju je 50 dinara + PDV, a za suncokret po južnom Banatu je 52-53 dinara + 8 % PDV-a. Čak se isplaćuje deo avansa. Ima tendenciju rasta. Ono što ja znam, čujem se sa mnogo ljudi, kooperanata, svi su veoma uzdržani. Mnogi koji su potpisali prošle godine, ove godine ne žele da razmišljaju o tome. Mali deo ide pod ugovaranje. Možda 10-20%. I dalje se ne odlučuju za taj korak jer su videli da pravila nema. Ja to sigurno neću raditi jer imam princip da moju merkantilnu robu čuvam za sledeću sezonu. Ne smem ništa da preporučujem. Ako cena u žetvi suncokreta i soje bude 50 dinara reč je o vrhunskoj ponudi u prosečno rodnoj godini. Poljoprivrednici su godinama tražili da znaju cene u otkupu. Evo sada to imamo.“

2.     Aleksandar Jurišin, direktor prodaje semena RWA Srbija

Kompanija RWA na našem tržištu je lane prometovala oko 400.000 tona merkantile. U istoj emisiji, „Brazde“, Jurišin je afirmativno govorio o termiskoj prodaji.

„Teminsko ugovaranje vam omogućuje da sada ponudite otkupljivačima robu po terminskim cenama. Pravi se ugovor. Fiksira se cena koja će biti na jesen. Ovome su poljoprivrednici težili, da pred samu setvu znaju kolik će biti cena merkantilne robe u žetvi. U zemljama Evropske unije farmeri imaju naviku da terminski „vezuju“ polovinu njihove merkantilne robe, dok u nekim zemljema to dolazi i na 70 %. Prednosti su diverzifikacije rizika od promene cene i poznati kupac. Ovom terminskom prodajom poljoprivrednici mogu da rade kalkulaciju i izračunaju da li im se ponuđena cena isplati“.

3.     Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije

Jakšić se kao i njegove kolege priprema za setvu suncokreta. Na pitanje o visokoj ponuđenoj ceni za suncokret kaže:

„Bilo je ponuda za suncokret od 390 €/toni. Međutim, reč je o nesolventnim firmama sa kojima poljoprivrednici, uglavnom, ne žele da ulaze u arnžmane. Reč je o preduzećima koje ne daju dovoljno čvrste garancije. Mislim da bi poljoprivrednici u ovom trenutku pristali na terminski ugovor u žetvi za cenu od 50 dinara + PDV ali samo sa uljaricama – „Diamantom“, „Viktorijom“ ili „Bimalom“. Trebalo bi biti oprezan. Možda se medijski cena „pumpa“ kako bi poljoprivrednici više posejali, a onda u žetvi otkupljivači manje platili.“

4.     Miloš Janjić, direktor Produktne berze

I na kraju, mišljenje o svemu smo potražili kod Miloša Janjića, direktora Produktne berze AD u Novom Sadu.

„Mnogi na domaćem tržištu pokušavaju da izmisle rupu na saksiji, ali bi u suštini trebalo obratiti pažnju šta se i kako radi na razvijenim tržištima. U ovom trenutku cena suncokreta veoma je zanimljiva tema. Narošito u trenutku kada cena raste, a ponuđeni terminski ugovori su na izuzetno visokom nivou. Na “Produktnoj berzi” je realizovana trgovina suncokretom sa isporukom u septembru po ceni od 47,00 dinara bez PDV-a (51,70 din/kg sa PDV-om).

Iz razloga što je terminsko trgovanje rizično, a prodavci i kupci oprezni, poslednjih godina se sve više terminske trgovine odvija preko berze. Naročito je primetan trend da se ove godine sve više poljoprivrednih proizvođača opredeljuje da svoju robu plasira posedstvom “Produktne berze”.

Da je ova cena bila ponuđena prošle ili bilo koje druge godine svi proizvođači bi je prihvatili. Međutim, večiti crv sumnje koji čoveka izjeda sa rečenicom “A šta ako cena skoči još, koliko ću izgubiti” mnoge odbija od sklapanja terminskog ugovora. Upravo iz tog razloga, na razvijenim tržištima, najbolji proizvođači rade tzv. hedžing, odnosno deo proizvodnje prodaju terminski kako bi se zaštitili od rizika pada cene, a deo ostave da prodaju u vreme žetve ili posle žetve. Takvo razmiđljanje je naročito opravdano sa gore pomenutom cenom jer će proizvođač sa prosečnim prinosom gotovo sigurno ostvariti dobit. Kad uproseči ovu cenu i eventualni pad ili dalji rast, cilj treba da bude da je kalkulacija pozitivna, a rizik maksimalno smanjen. Sve ostalo je kocka, a svi znamo koliko cena može brzo i nisko da padne.“

Cenjeni poljoprivrednici, odluka je, kao i uvek, na vama.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!