Reklama
  • Ishrana

Trećina hrane u svetu se baci. Strašno!

FAO je pokrenuo kampanju #NotVasting sa ciljem da to bude pristup hrani i ishrani mislećih ljudi. Podaci do kojih su došli su više nego zabrinjavajući. Godišnje se u svetu baci 1,3 milijarde tona hrane

Veliki Momo Kapor je, između ostalog, napisao:

“Moj prijatelj, i sam siromašan, nikada ne baca ostatke hleba u đubre. On ih stavlja u plastičnu kesu i polaže pokraj kontejnera. Hleb volšebno iščezava, čim ovaj uđe u kuću. Glad ima četvore oči. Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi. Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podiže komad hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu.”

2019-decak-gladan
Ilustracija:  billycm / Pixabay.com

Nažalost, nedovoljno ljudi kod nas razmišlja na ovaj način. Znajući to i Milan Mladenović iz EKV-a govorio “Nemoj od ljudi da očekuješ previše”. Ispada da je i malo – previše. Ima i onih koji ukazuju na ovaj problem. Uz pojedince, tu su i institucije. Između ostalih i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations).

Ova organizacija je pokrenula kampanju #NotVasting sa ciljem da to bude pristup hrani i ishrani mislećih ljudi. Podaci do kojih su došli su više nego zabrinjavajući.

“Generalno, 1/3 sve hrane proizvedene u svetu se pokvari ili baci. To iznosi 1,3 milijarde tona godišnje. A hrana nije jedina stvar koja se gubi. Tu su svi resursi kao što su seme, voda, novac i rad, koji su, takođe izgubljeni.” FAO

Iz ove organizacije napisali su šest preporuka kako smanjiti količinu bačene hrane, naročito za praznike. Sadržaj je statavljen kako bi zahvatio što širu populaciju.

FAO #NotVasting preporuke

1 - Budite realni. Planirajte unapred i ne pripremajte hranu za 50 ljudi ako samo 5 dolazi na večeru.

2. Zamrznite ostatke ili ih dajte gostima. Ako kuvate previše hrane, ohrabrite goste da višak ponesu kući. Šta god da je ostalo, odmah ga stavite u zamrzivač. U principu, hrana se ne sme ostaviti na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

3. Preradite ostatak hrane narednog dana. Na internetu postoji mnogo kreativnih recepata za korišćenje ostataka. U stvari, nekoliko jela kao što su kaserola, gulaš, fatuš i panzanela nastalo je od želje da se iskoristi višak voća, povrća ili čak višak hleba. Ostatke iz frižidera i koristite što je pre moguće.

4. Pre novog jela potrošite stare zalihe hrane. Instinkt da napravite nešto drugačije za svaki obrok prilično je uobičajen, ali pre kuvanja novog jela, pogledajte da li imate ostatke koji su još uvek bezbedni za jelo, i sa njima prvo završite. Alternativno, pretvorite zalihe u novo jelo.

5. Dozvolite gostima da sami služe kako bi mogli sami da izaberu onoliko koliko mogu da pojedu. Domaćini pred gostima žele da se pokažu pa obično sipaju previše.

6. Donirajte ono što ne upotrebite. Ako ste kupili više nego što vam je potrebno limenki, sušene robe ili druge ne-kvarljive hrane koja se može donirati, postoje mnoge lokalne dobrotvorne organizacije koje rado prihvataju ovu hranu. Na internetu pronađite njihove lokacije gde hranu možete donirati.

Ne zaboravite da je dovoljno hrane privilegija. Ne gubite je!

Saznajte više o tome kako izbeći rasipanje hrane i odigrati svoju ulogu u svetu #ZeroHunger.

Pođimo od sebe. To je dobar smer. Za početak. 

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

Zadovoljni ste sadržajem?