Reklama
  • Agroekonomika

Tužna slika sela

Prema istraživanju Srpske akademije nauka i umetnosti, u Srbiji godišnje umre 40.000 ljudi više nego što se rodi. Uz to oko 30.000 ljudi se odseli u inostranstvo. Naročito je teška demografska situacija na selu.

Kako nam selo kopni vidi se golim okom. Taj problem proučava Odbor srpske akademije nauka i umetnosti za selo. Član Odbora Branislav Gulan iznosi alarmantne podatke.

- U 1034 sela je manje od 100 stanovnika, 550 sela ima manje od 50 stanovnika, u 86% sela opada broj žitelja. U Srbiji je oko 50 potpuno praznih naselja dok u 85 ima manje od 10 stanovnika. U selima imamo 150.000 praznih kuća. U 200 sela nemamo mlađeg stanovnika od 20 godina. Sa nestankom sela nama nestaje i Srbija, konstatuje Gulan.

Selu je potrebno mnogo toga: putevi, škole, domovi zdravlja, pošte, banke, prodavnice. Kada je o ekonomskom delu reč, tj. o poljoprivredi koja je dominantna na selu, Branislav Gulan tvrdi da je proizvodnja junetine dugoročno isplativ posao u čijoj realizaciji bi i država trebalo aktivnije da učestvuje.

- Komesar za meso Evropske unije je na sastanku kod nas pre tri godine je rekao da je Uniji potrebno 700.000 tona juneteine. Predložio je Srbiji da izvozi 50.000 tona u narednih 50 godina. Nažalost, niko mu se od naših zvaničnika nije javio povodom toga, kaže Gulan.

A da to možemo da ostvarimo, govori i činjenica da smo pre četvrt veka iz Srbije izvozili 30.000 tona junetine, dok smo lane izvezli samo 315 tona.

I proizvodnja organskog povrća je šansa za održiv razvoj za ona domaćinstva koja imaju manje zemljišta, pod uslovom da se više njih zadružno povežu, kaže Branka Lazić iz Zelene mreže Vojvodine.

- I 2000 kvadratnih metara biobašte omogućava robnu proizvodnju. Proizvođači se moraju udružiti da bi bili interesantni tržištu. Inače, šta god da proizvedu od organskog povrća potrošači će kod nas kupiti, kaže Branka Lazić.

Da interesovanja za život na selu ima, ukazuju i rezultati Konkursa pokrajinske vlade za dodelu bespovratnog novca bračnim parovima u Vojvodini za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Na taj način priliku da samostalno započne život na selu dobilo je 115 porodica iako je interesovanje bilo šest puta veće.

Foto: pixabay.com

Đorđe Simović