Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veličina, čvrstoća i dr. su sortne osobine. Na pomenuta svojstva utiču i ekološki činioci a posebno agrotehničke mere, među kojima treba istaći uticaj đubrenja.
Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih đubriva ona mogu da poboljšaju ili u slučaju njihove nestručne primene da pogoršaju kvalitet plodova. Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova voćaka i vinove loze u najvećoj meri utiču: azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i bor. Njihov nedostatak ili suvišak može veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet plodova.
Pri nedostatku azota plodovi su sitniji, što u značajnoj meri umanjuje njihovu tržišnu vrednost. Suvišak azota takođe deluje štetno. U uslovima suviška azota plodovi često gube karakterističan ukus, njihovo meso postaje mekše, posebno u kišovitim godinama i teže se čuvaju pri skladištenju. Visoke doze azota, posebno ako se primenjuju kasno u proleće nepovoljno utiču na boju plodova, pošto usporavaju razgradnju hlorofila i time odlažu karakteristične pokrovne boje ploda. Kod vinove loze u uslovima suviška azota smanjuje se sadržaj šećera u širi. Za kvalitet plodova naročito je značajan odnos između primenjenih doza azota i kalijuma.
Kalijum povoljno utiče na sadržaj šećera, kiselina, vitamina C, kao i na obrazovanje osnovne i pokrovne boje ploda. On veoma povoljno utiče na ukus i aromu. Njegov suvišak kod jabučastog voća nepovoljno se odražava na mogućnost čuvanja plodova. Kod vinove loze kalijum povećava sadržaj šećera i ukupnih kiselina u širi i ublažava nepovoljno dejstvo lošeg odnosa vinske i jabučne kiseline na ukus vina. Kalijum je veoma značajan i za obrazovanje boje kod sorata koje se odlikuju crvenkastim grozdovima, pošto utiče na sintezu antocijana i polifenola.
Dejstvo fosfora na kvalitet plodova je nedovoljno izučen. Utvrđeno je da fosfor utiče na sastav aromatičnih supstanci u plodu.
Pojava gorkih, Jonatanovih pega kod jabuke često se pripisuje nedostatku kalcijuma. Kalcijuma u zemljištu ima u dovoljnoj količini, ali je njegov transport u plodove, naročito kod nekih sorti jabučastog voća usporen. Za dobru obezbeđenost plodova kalcijumom značajan je i odnos sadržaja kalcijuma prema udelu azota, kalijuma i magnezijuma. Smatra se da odnos sadržaja azota i kalijuma u mesnatom delu jabučastih plodova u vreme berbe treba da iznosi 10:1, a odnos kalijuma i kalcijuma da je <2,25. Dobar pokazatelj obezbeđenosti plodova jabuke kalcijumom je i odnos zbira sadržaja kalijuma i magnezijuma prema kalcijumu. Ukoliko je on veći od 40 može se smatrati da plodovi nisu dovoljno obezbeđeni kalcijumom. Nedostatak kalcijuma u plodovima često je prouzrokuvan primenom previsokih doza kalijumovih đubriva. Dobra obezbeđenost naročito jabučastih plodova kalcijumom je značajan preduslov za njihovo uspešno čuvanje u skladištu.
Znaci nedostatka bora kod voćaka najčešće se uočavaju na plodovima. U uslovima nedostatka bora u mesnatom delu i na pokožici jabučastih plodova pojavljuju se plutaste pege koje u velikoj meri umanjuju tržišnu vrednost plodova. Kod vinove loze u slučaju akutnog nedostatka bora izostaje obrazovanje semenki u bobicama.
Pored kalcijuma i magnezijum je značajan za uspešno skladištenje posebno jabučastog voća. Magnezijum povoljno utiče na kvalitet vina. On podstiče obrazovanje supstancui koje vinu daju karakterističan buke. S toga u slučaju njegovog nedostatka sortna svojstva vina su manje izražena.
Na osnovu dosadašnjih iskustava može se zaključiti da pravilna, dobro izbalansirana mineralna ishrana povoljno utiče na kvalitet plodova, dok jednostrana, neblagovremena upotreba posebno azotnih i kalijumovih đubriva može da izazove nepoželjne hemiske, fizičke i organoleptičke promene i time da pogorša kvalitet plodova.