Reklama
  • Povrtarstvo

Uz pomoć facebook-a prodaju povrće

U moru negativnih priča o sve težoj demografskoj ali i ekonomskoj situaciji na selu, one pozitivne svakako bi trebalo afirmisati. A sledeća se odigrava i širi u Kisaču.

Monika Tomšik je master inženjer organske poljoprivrede. Radi u uspešnoj novosadskoj IT kompaniji Greensoft. Nastavlja školovanje na master studijama fitomedicine i još stiže da sa momkom Ivanom Obuhom, studentom mašinstva ali i radnikom u kompaniji Aptiv, na okućnici u Kisaču gaji zdravstveno bezbedno povrće.

Monika se od malih nogu, prvo sa roditeljima u Selenči a potom i samostalno bavi poljoprivredom. Izazov za nju je proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, bez upotrebe pesticida.

2018-monika-tomsik
Monika Tomšik / Foto: Đorđe Simović


-  U proizvodnji na okućnici ljudi izbegavaju da koriste bilo kakvu hemiju, pesticide i miniralna đubriva. Akcenat je na proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Naša proizvodnja na okućnici širi se i to trenutno prerasta hobi, kako bismo do sada mogli nazvati ono čime se bavimo. Reč je o biološkoj proizvodnji, koju ne mogu da nazovem organskom s obzirom na to da sertifikat za nju nemamo. Cilj nam je da ljudi veruju nama a ne papiru.

Kako je sve počelo?

- Našu priču smo počeli prošle, 2017. godine, kada je podignut ovaj plastenik. Prva kultura bila je paprika. Iskreno, u priču smo ušli po sistemu “kako ćemo – lako ćemo”. A potom smo se susreli sa bolestima i štetočinama, kao i nedostatkom određenih hraniva za kojima su biljke vapile. Jednostavno, nedostalano nam je praktičnog i teorijskog znanja. I zato sam upisala master studije fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu. Uspostavila sam tešnju saradnju kako sa profesorima tako i sa povrtarima koji imaju veliko iskustvo u ovoj proizvodnji.

Koja kultura je “nasledila” papriku?

- Preko zime je u plasteniku bila zelena salata i rotkvice. Ove godine smo se odlučili na egzotične kulture koje su kod nas malo zastupljene, a reč je o biljkama koje su zaista hranjive. Tu bi izdvojila fizalis koji zaista ima tržište. Na žalost, fizalisa ima jako malo. Naš cilj je da probudimo svest o ovim proizvodima i da ukažemo na njihov benefit. Osim fizalisa gajimo i kikiriki, kao i batat koji je među potrošačima sve popularniji. Ove godine smo između ostalog imali zaista uspešnu proizvodnju čeri paradajza.

Gde prodajete povrće?

- Uglavnom u Novom Sadu. Smatram da je Novi Sad jedno tržište gde svaki proizvođač može da nađe svoje mesto. Ljudi žele da kupuju organske i domaće proizvode. Poručila bih i ohrabrila mlade ljude da uđu u ovu proizvodnju. Tržište zaista postoji.

Kako dopirete do kupaca?

- Potrošači nam se uglavnom javljaju preko naše Facebook stranice “Domaći proizvodi iz Kisača”. Tamo objavljujemo šta nam je trenutno aktuelno i najavljujemo buduću proizvodnju. U ovoj jesenjoj proizvodnji imamo zelenu salatu, kineski kupus, crni luk, beli luk, rotkvice i spanać koji je deo mog master rada. Dakle, reč je o svemu onom što može da se proizvede preko zime u prostoru bez grejanja.

Planovi za budućnost?

- Planiramo da napravimo aplikaciju gde bi ljudi uz pomoć nje naručivali robu i ona bi im jednom do dva puta nedeljno stizala na kućnu adresu. Reč je o svežoj, dobro upakovanoj robi a isplata će biti na licu mesta. 

A planovi za budućnost su ambiciozni. Podizanje još dva plastenika, voćnjak kao i prerada proizvoda. Pa srećno im bilo.

Agrolist