Reklama
  • Agroekonomika

Velike zalihe lanjske pšenice opterećuju novi rod

Velike zalihe pšenice prošlogodišnjeg roda dodatno upozoravaju na potrebu razvrstavanja pšenice po kvalitetnim grupama tokom nove žetve, a posebno treba izbegavati mešanje roda 2019. i 2020.

Do početka nove žetve ostalo je manje od 45 dana i velika neizvesnost šta će nam ona doneti. Poznato je da smo u prethodne dve godine  imali ozbiljne probleme tokom same žetve koji su uticali na visinu prinosa, ali još više na kvalitet.  

2020-psenica.jpg (244 KB)
foto: pixabay/dimitrisvetsikas1969

Žetva 2018. godine trajala je više od 40 dana, stalno prekidana kišama, i umesto izvanrednog kvaliteta, na koji smo već bili navikli, skoro 40 % ukupnog roda pšenice proklijalo je na njivama, posebno u Centralnoj Srbiji. Proklijala pšenica teško je nalazila put do kupaca i to po pravilu po znatno nižim cenama.  

Žetvu 2019. godine obeležio je fuzarijum kao posledica  svakodnevnih kiša u maju i tokom prvih 10 dana juna. Pojava fuzarijuma na njivama uticala je na pad prinosa, pa je umesto očekivanih 5 t/ha prosečan prinos bio 4,5 t/ha, a ukupan rod oko 2,5 miliona tona. Kao posledica fuzarijuma u silosima se pojavio DON toksin što je bilo pogubno za izvoz naše pšenice od  jula 2019. godine do danas. Nije da nismo imali kupce i za takvu pšenice, ali ponuđene cene nisu odgovarale našim prodavcima, mada su se u određenim periodima kretale između 17 i 19 din/kg za pšenicu najlošijeg kvaliteta.

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA U TONAMA
  2019/2020 2018/2019 2017/2018 2016/2017
  Pšenica Brašno Pšenica Brašno Pšenica Brašno Pšenica Brašno
Jul 30.235 12.089 197.812 16.616 70.843 22.932 180.087 18.429
Avgust 31.095 13.727 208.854 16.613 43.107 19.913 193.760 23.885
Septembar 32.175 12.500 139.982 13.103 41.221 20.455 147.574 22.419
Oktobar 23.922 12.845 90.886 14.544 35.158 21.156 56.012 23.250
Novembar 14.309 12.220 50.741 13.907 28.621 17.475 43.684 27.366
Decembar 23.792 13.406 46.347
46.347
46.347
46.347
46
46.3477
13.621 35.634 18.191 36.823 23.297
Januar 18.081 7.509 30.414 10.680 40.981 12.318 20.470 13.993
Februar 34.307 10.299 30.801 11.670 50.487 13.975 36.010 20.667
Mart 52.565 16.214 47.706 9.972 111.180 15.060 46.133 20.722
April 70.264 19.491 34.765 11.311 105.586 14.687 45.484 17.420
Maj / / 13.191 12.490 70.088 15.777 63.161 20.668
Jun / / 5.533 9.715 74.251 14.520 43.150 20.357
UKUPNO: 330.745 130.300 897.032 154.242 707.157 206.459 912.348 252.473

Pojava korona virusa I propratnih dešavanja od marta meseca ove godine dovela je do problema u transporut, ali je i znatno podigla tražnju za pšenicom u region. Zbog toga je martovski izvoz pšenice bio bolji u odnosu na prethodne mesece. Veća realizacija zabeležena je kod BiH za 93 %, (u odnosu na prosečan izvoz za period jul 2019. - februar 2020. ), Makedonije 20 %, Crne Gore 308 %, a na tržištu se pojavilo i Kosovo  sa kupovinom pšenice u količini od 5.237 tona. Izvoz brašna je takođe tokom marta meseca porastao sa prosečnih 11.824 tona na 16.214 tona, odnosno za 37,13 % u odnosu na prosečan izvoz u prethodnih osam meseci.

Rast izvoza nastavljen je i tokom aprila. Izvezeno je 70.264 tona pšenice i 19.491 tona brašna, što  preračunato na zrno daje ukupan izvoz u perodu jul 2019. – april 2020. godine od 500.135 tona. Povećanje izvoza  u zemlje regiona je svakako dobrodošlo, ali to nije dovoljno da se oslobodimo velikih zaliha. Rešenje je bilo u izvozu Dunavom gde se tražnja pojavila krajem aprila, ali naši prodavci nisu prihvatili ponuđenu cenu od 172 €/t, a to je bila poslednja šansa za prodaju pšenice prošlogodišnjeg roda u većoj količini. Vrlo je verovatno da će tražnja iz regiona ostati na sličnom nivou kao u aprilu mesecu i treba očekivati da će izvoz pšenice u 2019/20 godini  biti na nivou od oko 450.000 tona, a izvoz brašna oko 155.000 tona. Preračunato na zrno ukupan izvoz biće na nivou od oko 650.000 tona.

 
BILANS PŠENICE u hiljadama tona
 
2013/14

2014/15

2015/16

2016/17

2017/18

2018/19
* 2019/20 ** 2020/21
Proizvodnja
Požnjevena površina 600 608 550 610 540 650 570 570
Prinos t/ha 4,9 3,8 4,7 5,1 4,3 4,9 4,5 4,7
Početne zalihe 53 188 329 262 464 257 372 584
Domaća proizvodnja 2.940 2.310 2.585 3.111 2.322 3.185 2.565 2.679
Uvoz 7 8 7 7 7 2 2 5
Ukupno raspoložive količine 3.000 2.506 2.921 3.380 2.793 3.444 2.939 3.268
Potrošnja
Semenska potrošnja 155 150 150 150 195 195 180 180
Stočna hrana 100 80 200 300 140 554 250 250
Potrošnja za  ljudsku ishranu 1.200 1.200 1.200 1.200 1.200 1.200 1.200 1.200
Gubitak 30 25 25 25 25 25 25 25
Izvoz 1.327 722 1.084 1.241 976 1.098 700 1.200
Krajnje zalihe 188 329 262 464 257 372 584 413
* Procena izvoza i zaliha 
** Prognoza

 

Male su šanse da izvoz pšenice od 700.000 tona koliko je predviđeno bilansom, bude i realizovan i skoro je sigurno da će prelazne zalihe biti na nivou od oko 600.000 tona.  Velike zalihe pšenice prošlogodišnjeg roda dodatno upozoravaju na potrebu razvrstavanja pšenice po kvalitetnim grupama tokom nove žetve, a posebno treba izbegavati mešanje roda 2019. i 2020. godine. Prethodne jeseni je, prema podacima  Republičkog Zavoda za statistiku, zasejano 583.319 ha pšenicom, a prema podacima Udruženja Žita Srbije oko 570.000 ha, skoro isto kao i godinu dana ranije. Problem sa manjkom padavina tokom aprila, posebno u Vojvodini, uticaće na ukupan rod i očekivani prinosi  od 4,7 t/ha na nivou cele zemlje mogli bi biti i nešto niži, ali prema trenutnom stanju pšenice na poljima ne i ispod prošlogodišnjih. 

Velike prenete zalihe prošlogodišnje pšenice  sa jedne strane ulivaju prehrambenu sigurnost na nivou cele zemlje, a sa druge strane mogu biti problem proizvođačima i uticati na tražnju kao i  cenu pšenice novog roda. Uticaj naših zaliha na tražnju i cenu ne možemo ignorisati bez obzira što će krajnju reč imati rod pšenice i zalihe na svetskom nivou, a tu smo svedoci rasta proizvodnje iz godine u godinu zbog čega su i cene pšenice ispod očekivanja proizvođača.

Sunčica Savović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!