Proizvodnja povrća suočava se sa sve većim izazovima. Orkanske oluje koje su prouzrokovala ogromne štete u plastenicima ovog leta samo to potvrđuju. Promene u klimi, ograničen prostor, vodeni resursi i potreba za smanjenjem štetnih uticaja na okolinu postaju sve veći problemi.
U tom kontekstu, vertikalne farme su postale sve popularnije kao inovativno rešenje za uzgoj povrća. Vertikalne farme se šire sve više u blizini urgbanih centara pa i u njima samima a evo i nekoliko razloga zašto su dobile toliko pažnje.
1. Efikasno korišćenje prostora
Jedan od ključnih faktora popularnosti vertikalnih farmi je sposobnost efikasnog korišćenja prostora. Tradicionalno poljoprivredno zemljište je ograničeno i sve više se urbanizuje. Vertikalne farme koriste vertikalni prostor tako što se usevi gaje u više nivoa ili slojevima. Ovaj pristup omogućava proizvodnju veće količine hrane na manjoj površini.
2. Manje zavisnosti o dobu godine i klimatskim uticajima
Vertikalne farme nude kontrolisane uslove rasta za biljke, uključujući svetlost, temperaturu, vlagu i hranljive materije. Ovo znači da se povrće može uzgajati tokom cele godine, bez obzira na spoljne vremenske uslove. To je od suštinskog značaja za obezbeđivanje konstantnog snabdevanja tržišta i smanjenje rizika od sezonskih klimatskih nepogoda.
3. Manja potreba za vodom
Jedan od najvećih izazova u tradicionalnom poljoprivrednom uzgoju je potrošnja vode. Vertikalne farme su znatno efikasnije u korišćenju vode. U kontrolisanim sistemima, voda se reciklira i koristi ponovo, smanjujući potrebu za velikim količinama vode koje su inače potrebne za zalivanje i održavanje biljaka na tradicionalnim farmama.
4. Smanjeni transportni troškovi
Budući da se vertikalne farme često nalaze u urbanim sredinama ili blizu potrošača, transportni troškovi se značajno smanjuju. Povrće može brže stići na tržište i biti dostupno svežije, što je i ekonomski i ekološki korisno.
5. Smanjenje upotrebe pesticida
Kontrolisani uslovi u vertikalnim farmama omogućavaju precizno praćenje zdravlja biljaka. Ovo znači smanjeno širenje štetočina i bolesti, što znači i manju potrebu za upotrebom pesticida. Ovo je važno za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i očuvanje okoline.
6. Očuvanje prirodnih resursa
Osim manje potrošnje vode i pesticida, vertikalne farme takođe smanjuju potrebu za velikim poljoprivrednim površinama koje zahtevaju seču šuma ili uništavanje prirodnih staništa. Ovo doprinosi očuvanju prirodnih resursa i bioraznolikosti.
7. Održivost u gradskim sredinama
Vertikalne farme se lako integrišu u urbanu infrastrukturu, što doprinosi održivosti gradova. Osim toga, ove farme često koriste napredne tehnologije, kao što su LED svetla i automatizovani sistemi, čime se smanjuje potrošnja energije.
Vertikalne farme su sve popularnije zbog svoje sposobnosti da reše niz problema sa kojima se susreće tradicionalna poljoprivreda. Efikasno korišćenje prostora, kontrolisani uslovi rasta, manja potrošnja vode i pesticida, smanjeni transportni troškovi i očuvanje prirodnih resursa čine ih privlačnom opcijom za budućnost uzgoja povrća. Ovi inovativni pristupi mogu doprineti održivijem i stabilnijem lancu snabdevanja hranom u svetu koji se suočava sa sve većim izazovima.
Očekuje se da će do 2026. globalno tržište vertikalne poljoprivrede dostići investicije veće od 12 milijardi dolara
Procena vodećih stručnjaka da će do 2026. godine, investicije u vertikalnu poljoprivredu dostići 12 milijardi dolara potvrđuje nagli rast i potencijale ovog futurističkog pristupa poljoprivredi. To neosporno pokazuje da je vertikalna poljoprivreda, zaglavljena u skepticizmu pre samo nekoliko godina, iskočila iz eksperimentalnih faza i da je na putu da postane značajan igrač u globalnom poljoprivrednom sektoru. Štaviše, to signalizira da ulaganje u tehnologije vertikalne poljoprivrede ne samo da cveta, već će verovatno doneti značajan povraćaj u budućnosti. Ovo takođe podvlači sve veće globalno priznanje i prihvatanje vertikalne poljoprivrede kao održivog rešenja za problem smanjenja obradivog zemljišta i rastuće ljudske populacije. Ovo projektovano merilo je, dakle, više od broja – nudi fascinantan uvid u plodan rast i potencijal vertikalne poljoprivredne industrije.