Reklama
  • Repromaterijal

Vinske boce

Pošto vina bolje stare i njihov životni vek se produžava u većim bocama, onaj koji kupuje vina da bi ih duže čuvao, ne bi trebalo da uzima ta u manjem pakovanju. Činjenica je da se, izuzimajući vina koja se piju mlada, životni vek vina povećava srazmerno veličini boce u kojoj se čuva. Kada kupuju vina, ona koja su namenjena za duže čuvanje, brojni poznavaoci uzimaju tzv. “magnum” boce, koja imaju zapreminu dve standardne boce.

Vinske boce su u svakodnevnom život toliko obična stvar da se skoro uopšte ne razmišlja o njihovoj istoriji ili dizajnu. To je krajnje neobično jer se zna da su one u regularnoj upotrebi tek od 17. veka. Pre toga, vino je čuvano u bačvama i buradima, pa se zatim prodavalo i služilo u keramičkim ili metalnim posudama koju su više podsećale na posude za kuvanje nego na boce kakve danas znamo. U nekim slučajevima, sve do sredine 18. veka, vina su čuvana i prodavana u mešinama.

Takva vina, čak i u najboljim uslovima, nisu trajala dugo, i tek sa uvođenjem nove metode začepljivanja boca, u 18. veku, vinarima su se otvorile veće mogućnosti. Vina su konačno mogla da se spravljaju tako da traju i stare, bez bojazni da će se lako pokvariti. Do 1850. godine, za vinske boce se ustanovljava svetski standard, pa su se počele prodavati u oblicima karakterističnim za određene regione. Kao što se može videti danas, na primer, vina iz Bordoa nalaze se u bocama koja imaju četvrtasta "ramena", ona iz Burgundije u bocama sa opuštenim "ramenima", a vina iz Alzasa i dela Nemačke su u bocama koje su izrazito visoke i nemaju uopšte "ramena", već im se ivice blago spuštaju.

Pored toga što su različitog oblika, vinske boce se proizvode i u različitim veličinama. Najčešće su to buteljke zapremine 0,75l. Iako su te boce već generacijama prihvaćene kao najzgodnija veličina za dvoje, one su, u osnovi, kada su prvi put dimenzionisane (u 18. veku) bile predviđene za jednu osobu. Međutim, dešava se da osoba ode u restoran kako bi sama jela, želi da poruči vino, ali ne želi po ceni cele boce popije čašu – dve. Čak i kod kuće, znamo da kada zapušimo polupraznu bocu vina, male su šanse da će ono i sutradan imati isto tako dobar ukus, najverovatnije je da će se za par dana pokvariti. Francuzi, a nešto kasnije Amerikanci su ovaj problem rešili tako što su napravili bocu zapremine 375 ml. Te "polu boce" su neosporno praktične, ali imaju svoja ograničenja koja ne bi trebalo smetnuti s uma. Pošto vina bolje stare i njihov životni vek se produžava u većim bocama, onaj koji kupuje vina da bi ih duže čuvao, ne bi trebalo da uzima ta u manjem pakovanju. Činjenica je da se, izuzimajući vina koja se piju mlada, životni vek vina povećava srazmerno veličini boce u kojoj se čuva. Kada kupuju vina, ona koja su namenjena za duže čuvanje, brojni poznavaoci uzimaju tzv. "magnum" boce, koja imaju zapreminu dve standardne boce. Međutim, pored tih poluboca, onih standardne veličine i "magnum" postoje i "Meri-Džejn, "dupli magnum", "Džerpbom" i "imperijal", koje imaju kapacitet 3,4,6 i 8 standardnih boca. Pošto su boce veće od "magnuma" nezgodne su za sipanje i nisu često u upotrebi.

Dizajn boca u kojima se čuva šampanjac je još različitiji, ima čak 10 različitih veličina. Postoji još jedna veličina boce, manja od polu-boce, to je četvrt-boca, predviđena uglavnom za jednu osobu. Veće od regularnih boca i od "magnuma" je (a pri tome bi trebalo uzeti u obzir da standardna boca šampanjca sadrži oko 3cl više od vinske boce) serija boca koje su dobile ime po bibliskim kraljevima. "Džerobom" ima zapreminu 4 boce, "Reobom"-6, "Matuzalem"-8, "Salmanazar"-12, "Baltazar"-16 i "Nabukodonosor" koji sadrži 20 standardnih boca šampanjca. Svako ko je video "Nabukodonosora" zna da su potrebna bar tri snažna i potpuno trezna čoveka da sipaju piće iz takve boce.

N.J., časopis “Vino”