Ozbiljne suše i retke kiše dovele su do ograničenja vode u zemljama južne Evrope. Klimatske promene se osećaju širom kontinenta.
Pojačani klimatskim promenama i prekomernom potrošnjom vode, građani sa juga Evrope osećaju posledice ekstremnijih toplotnih talasa i dužih suša.
Dok privatna potrošnja vode u EU čini samo 9% ukupne potrošnje, oko 60% se potroši u poljoprivredi.
„Suše su jedna stvar“, rekao je Nihat Zal, stručnjak za vode u Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), koja informiše politiku EU o životnoj sredini. „Drugo je koliko vode izvlačimo iz sistema.“
Nekoliko zemalja EU prinuđeno je da ograniči pijaću vodu kao posledica ekstremnijih toplotnih talasa i dužih suša. Prema novoj studiji nemačke meteorološke službe sušnija evropska leta i zime će postati sve češće.
Klimatolozi su potvrdili da je posle veoma sušnog marta sa samo jednom trećinom uobičajene količine padavina, suša posle proleća u Evropi značajno smanjila vodostaj.
Deficit padavina se javlja u skoro svih 11 proučavanih evropskih regiona, što potvrđuje trend u Nemačkoj, na primer, gde je skoro svako proleće od 2009. godine bilo previše suvo.
Italija
Ovih dana najviše vesti u medijima nam u vezi sa ovim problemom stiže iz Italije. Tamošnja administracija proglasila vanredno stanje u pet severnih regiona koji okružuju reku Po usred najveće suše u poslednjih 70 godina.
Suša ugrožava više od 30 odsto poljoprivredne proizvodnjeu Italiji, saopštio je poljoprivredni sindikat Koldireti.
Emiliji-Romanji, Furlaniji-Juliji, Lombardiji, Pijemontu i Venetu će biti dato 36,5 miliona evra u iz specijalnog fonda za rešavanje nestašice vode.
Nekoliko opština je već najavilo racionisanje vode.
„Vanredno stanje ima za cilj upravljanje trenutnom situacijom vanrednim sredstvima i ovlašćenjima“, saopštila je italijanska vlada. Rečeno je da bi moglo preduzeti dalje mere ako se situacija ne popravi.
Po je najduža reka u Italiji, koja teče na istok više od 650 km (404 milje). Poljoprivrednici u dolini Po kažu da slana morska voda sada prodire u reku, uništavajući useve.
Portugal
Portugal je još minule zime počeo da se priprema za izuzetno sušnu godinu. Početkom 2022. godine, nedostatak padavina i nizak nivo vode u branama naveli su vladu da ograniči korišćenje hidroelektrana na dva sata nedeljno. Cilj je da se za 10 miliona stanovnika Portugala garantuje snabdevanje pijaćom vodom najmanje dve godine.
Ono što je postalo očigledno tokom zime, danas je sve očiglednije. Do kraja maja teška suša je već pogodila 97% zemlje.
Zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa, suše koje se obično dešavaju samo jednom u 10 godina već su postale skoro duplo verovatnije u regionu Mediterana. Neki regioni doživljavaju najgoru sušnu sezonu u poslednjih hiljadu godina.
Udruženje za poljoprivredno navodnjavanje u gradovima Silves, Lagoa i Portimao na jugu Portugala već je aktiviralo plan za vanredne situacije prema kojem 1.800 farmi mora da prepolovi navodnjavanje nekih useva.
Duarte Cordeiro, portugalski ministar za životnu sredinu i klimatske akcije, izjavio je prošle nedelje da će zemlja, uprkos trenutnim pripremama, morati da živi sa ograničenjima i većim troškovima vode u budućnosti.
Duarte je pozvao poslovnu zajednicu da investira u mere za uštedu vode, a Nihat Zal iz EEA vidi različite mogućnosti za povećanje efikasnosti i smanjenje rasipanja vode.
„U proseku, 25 odsto slatke vode se izgubi na putu od izvora vode, kao što je reka, do industrijskog područja“, primetio je Zal. Učiniti vodnu infrastrukturu efikasnijom doneće „ogromnu potencijalnu uštedu“.
Španija
Španija je takođe izuzetno suva, sa dve trećine njene ukupne površine u opasnosti od nedostatka vode. Prema podacima španskog meteorološkog biroa to je uslovila najsušnija zima od 1961. godine.
Na severu je 17 lokaliteta bilo prinuđeno da preduzme drastične mere već u februaru, a grad Kampeles u Kataloniji ograničio je tekuću vodu na nekoliko sati dnevno. Za hitne slučajeve, opština je na pet lokacija u selu deponovala kante vode koje se svakodnevno pune.
U malom gradu Vakarises u provinciji Barselona, bunari i cevi za podzemne vode su takođe suve. Trenutno ljudi tekuću vodu imaju samo od šest do deset ujutru, i od osam uveče do ponoći.
Španija je treći najveći proizvođač poljoprivrednih proizvoda u EU. Najmanje 70% sve sveže vode se koristi za poljoprivredu.
„Potražnja ne prestaje da raste“, rekao je Huan Barea iz Grinpisa u Španiji. „Umesto da predlažemo politiku koja štedi vodu, mi se ponašamo kao da Španija ima toliko vode kao Norveška ili Finska. U stvarnosti smo više na nivou Severne Afrike.“
Iako se efikasno navodnjavanje kap po kap već koristi na velikom delu poljoprivrednog zemljišta, najmanje jedna petina se još uvek navodnjava neodrživim metodama.
Da bi se bolje upravljalo krizom vode, potrebno je preći sa upravljanja krizama i racionalizacije vode na dugoročno razmišljanje, kaže Zal iz EEA.
To znači veću efikasnost u korišćenju vode, upravljanje rizikom koji je okrenut budućnosti i pripremu za sledeću krizu. To takođe znači „prilagođavanje klimatskim promenama na individualnom nivou, na lokalnom nivou, nivou vlasti, na svim nivoima“.
Povećani rizik od nestašice vode širom Evrope ne bi trebalo da bude šok – zemlje i kompanije treba da preduzmu akciju sada, umesto da se ponašaju kao da su ovi događaji neuobičajeni i da se ništa ne može učiniti da se ublaže rizici/uticaji.
Više o tome kako možete bolje da procenite i reagujete na rizike od vode koristeći WWF filter za rizik od vode: vaterriskfilter.org.
Uostalom dovoljno je da pogledate priloženu mapu.
Nažalost, u Srbiji se o ovom problemu nedovoljno govori. Po svim parametrima života smo navikli da samo „gašimo požar“.
Ako ovo nije požar – šta je?
Poslednja vest
Vodna inspekcija naložila je obustavu navodnjava iz akumulacija Moravica, Zobnatica i Sava, jer je njihov nivo na biološkom minimumu, objavile su Vode Vojvodine. Iz ovih akumulacija navodnjavalo se 3.200 hektara, a zabrana je na snazi sve dok se nivoi vode ne povećaju.
“Otežavajuća okolnost je činjenica da se ni jedna od ovih akumulacija ne može dopunjavati vodom iz prirodnih vodotoka ili kanalske mreže, već količina vode direktno zavisi od meteoroloških uslova, odnosno od padavina”, navodi se u informaciji objavljenoj na internet sajtu. Trenutno se iz Hidro sistema DTD, regionalnih i dvonamenskih sistema navodnjava oko 70.000 hektara oranica i navodnjavanje je stabilno.
