Reklama
  • Pčelarstvo

Zaštita pčelinjaka od osa i stršljenova

Septembar je karakterističan upravo po tome da se tada populacija osa i stršljenova razvija često do zabrinjavajućih razmera. Čitavi rojevi se obrušavaju na pčelinjake, ali i na vinograde, i nemilordno napadaju. I dok grožđe oštećuju tako što probijaju opnu zrna da bi došli do slatkog soka, za pčele su dvostruko štetni.
2003-strsljen.jpg (135 KB)
Stršljen (Vespa crabro)

Leti, a posebno u jesen, kada gotovo svo voće pristiže na rod, sve veća opasnost preti pčelinjacima od po zlu poznatih štetočina pčela – osa i stršljenova. Privučene slasnim plodovima, one se obrušavaju na pčele, hvataju ih, ubijaju i njima hrane svoje leglo. Ovo je naročito izraženo od druge polovine avgusta pa do kraja jeseni. Sa prvim povlačenjem pčela u klube, ose i stršljenovi nastavljaju svoje terorističko delovanje, pogotovo što je tada leto košnice nebranjeno. Za sobom ostavljaju samo ostatke gozbe na podnjači ili u hranilici u zbegu.

Tokom aktivne sezone stražarice jakih proizvodnih društava se napadima odupiru sa dosta uspeha. Tu ose i stršljenovi i ne pokušavaju da uđu po svaku cenu, ali slabe zajednice ili nukleusi ako nemaju dovoljno suženo leto lako postaju žrtve. U početku uljezi ispitivački sleću na krov i zidove košnice, pa na poletaljku pokušavaju da uđu i, ako im to uspe, piratski posao otpočinje.

Septembar je karakterističan upravo po tome da se tada populacija osa i stršljenova razvija često do zabrinjavajućih razmera. Čitavi rojevi se obrušavaju na pčelinjake, ali i na vinograde, i nemilordno napadaju. I dok grožđe oštećuju tako što probijaju opnu zrna da bi došli do slatkog soka, za pčele su dvostruko štetni. Oštećene bobice postaju atraktivne i za njih. One dolaze na zrna, unose sok u košnicu stvarajući zalihu hrane pogubnu za njihovo zimovanje. S druge strane, tako upadaju u klopku jer se stršljenovi neće ustručavati da ih na grozdu uhvate i odnesu.

Stršljenovi (Vespa crabro) su insekti iz reda opnokrilaca i porodice zolja (Vespidae), tela žute i tamnomrke boje, dužine od 13 do 17 milimetara. One je jedina koja prezimljava zimu, tako da je uništavanje njihovih gnezda smisleno samo tokom leta. Gnezdo sa saćem gradi od smese nalik na papir, obično na dobro zaklonjenim mestima u drveću ili pod krovom. Ono može da dosegne dimenzije i do tridesetak santimetara sa više od deset hiljada jedinki. Leti se takođe hrane cvetnim nektarom i zrelim voćem, odlazeći i do pola kilometra daleko od strništa. Matica koja prezimi otpočinje poleganje jaja polovinom marta i završava ga polovinom novembra. U početku sama hrani leglo, da bi taj posao kasnije nastavile radilice, kao kod pčela.

Radilice stršljenova su agresivne i njihov ubod je veoma bolan, mnogo opasniji od pčelinjeg ili ose, i zahteva tretman hladnim oblogama i antihistaminskim kremama primenjenim u prvih dvadeset minuta. Moguća je i pojava anafilaktičkog šoka sa simptomima otežanog disanja, malaksalošću, osipom, oticanjem po licu i povraćanjem sa bolovima u stomaku i dijarejom. U tom slučaju neophodna je hitna intervencija lekara. Ni domaće životinje nisu u manjoj opasnosti u slučaju uboda.

Stoga je potrebno da se osinja i stršljenska gnezda uništavaju čim se otkriju, što ranije to bolje. Nekada su za to korišćena razna sredstva, najčešće vatra, što je dovodilo do opasnosti od požara. Danas se upotrebljavaju sprejevi protiv insekata, čiji spektar delovanja najčešće obuhvata i njih. Pri tome se treba zaštititi od eventualnog kontranapada. Da bi se postigao najveći efekat, gnezda treba uništavati noću jer su tada svi insekti na okupu.

Ako se otkrije gnezdo, dobri rezultati se postižu sa mamcima. Široko je rasprostranjen način sa flašom do pola napunjenom pivom ili sokom od grožđa. Miris vrenja ove mase je privlačan je samo za ose dok je odbojan za pčele. One ulaze u flašu odakle ne znaju da izađu i tu se udave. Povremeno je potrebno flaše prazniti.

Drugi, takođe veoma efikasan je način je sa okačenom ribicom. Stršljenovi su veoma zainteresovani za meso ribe. O kanap ili žicu okači se komad ribe na granu drveta ili bilo koje mesto gde je ne mogu dohvatiti mačke ili bilo koje druge domaće životinje. Ose će se ubrzo naći u njoj, otkidaće komade i odlaziti u gnezdo. Ako je riba zatrovana insekticidom, ovaj zalogaj će im biti fatalan.

Dejan Krculj www.medija.netfirms.com pcelicamaja@myrealbox.com

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!