• Intervju

“Zelenko” sve zastupljeniji na našim njivama

Prošlu godinu smo završili sa rekordnih 166 prodatih i naplaćenih traktora. Ovo je za sada rekord brenda JOHN DEERE u Srbiji. Na tržištu žitnih kombajna, učešće JOHN DEERE je preko 15%, sa trendom povećanja, kaže izvršni direktor za mehanizaciju u kompaniji Kite d.o.o. Đorđe Mišković

Posvećen. Vredan. Perfekcionista u poslu. Visoke ciljeve postavlja pred sebe i saradnike. Predan permanentnom usavršavanju. Strpljiv i naoružan mnoštvom osobina koje su neohodne, pre svega, u diplomatiji. Đorđe Mišković, izvršni direktor za mehanizaciju u kompaniji Kite d.o.o., pravi sagornik na temu savremenih trendova u proizvodnji poljomehanizacije.

2021_djordje_miskovic_2.jpg (86 KB)

U svetu poljoprivredne mehanizacije ste skoro 30 godina. Kakva je situacija sa raspoloživom mehanizacijom u našoj zemlji? Kolika je vrednost tog tržišta u Srbiji?

Poljoprivredne mašine su oduvek bile predmet mog interesovanja, porekla i rada u poljoprivredi, koja me je i podigla. Trenutno stanje poljoprivredne mehanizacije je mnogo bolje nego ranijih godina, sa trendom daljeg poboljšanja. Znamo iz zvaničnih izvora da se u Srbiji koristi preko 400.000 dvoosovinskih traktora i oko 20.000 mobilnih sistema za ubiranje plodova. Takođe, evidentirano je preko milion priključnih mašina u radnom stanju. Godišnje se uvozi u proseku oko 2.000 novih trakora i oko 80 novih žitnih kombajna. Uz to, treba pomenuti da se vidno poboljšava tehnička kultura rukovaoca, koji, hteli to ili ne, moraju pratiti savremene tokove u razvoju novih tehnologija, eksploataciji mašina u radu i njihovom održavanju. Priključne mašine nove generacije i radne mašine, poput teleskopskih manipulatora, postaju sve popularnije i dostupnije zahvaljujući pre svega subvencijama, koje dolaze kako iz nacionalnih, tako i iz međunarodnih fondova.

Vrednost tržišta mehanizacije u Srbiji, koje je u poslednjih 5 godina veoma stabilno, konstantno prelazi 100 miliona evra godišnje.

Brend John Deere je svetski brend koji distribuira kompanija Kite d.o.o. Koji je udeo ovog brenda u Srbiji? Šta znači otvaranje i izgradnja vaših pet logističko distributivnih centara u zemlji?

JOHN DEERE je od 2017. godine promenio način distribucije u Srbiji. U skladu sa globalnom strategijom „Dealeroftomorrow“ uvoz i prodaja je poverena novoosnovanoj kompaniji KITE d.o.o, ćerki firmi istoimenog mađarskog giganta KITE Zrt., sa godišnjim prometom od 1 milijarde eura u matičnoj zemlji. Cilj je da se evropsko tržište organizuje u svega nekoliko regiona, kojim upravljaju moćni dileri, iza kojih stoje ozbiljne banke i timovi stručnjaka, kako u prodaji, tako i u postprodaji. Kite Zrt. je dobio tu šansu, jer uspešno distibuira brend JOHN DEERE na tržištu Mađarske punih 49 godina. U Srbiji, JOHN DEERE zauzima preko 30% tržišnog učešća, kada se gleda segment traktora koji se uvoze iz zapadne Evrope i SAD. Napomenuo bih da smo poslovnu 2020. godinu, uprkos svih poteškoćama, završili sa rekordnih 166 prodatih i naplaćenih traktora. Ovo je za sada rekord brenda JOHN DEERE u Srbiji. Na tržištu žitnih kombajna, učešće JOHN DEERE je preko 15%, sa trendom povećanja.

Otvaranje distributivnih centara, tzv. outleta, je deo napred pomenute strategije, gde na svakih 100-150 km treba da stoji putokaz koji usmerava korisnike mašina na centar za prodaju i servis JOHN DEERE mehanizacije. Uz to, budući centar u Sremskoj Mitrovici, treba da bude i logistička podrška nedavno otvorenoj kompaniji KITE BH d.o.o u Bijeljini. Uz nove modele mašina, pripremamo i promotivne akcije vezane za koncept precizne poljoprivrede, nove vidove finansiranja nabavke mehanizacije, kao i nastavak poseta fabrikama i sajmovima, čim se bude moglo bezbedno putovati nakon završetka pandemije COVID 19.

U kom smeru se kreće proizvodnja poljoprivredne mehanizacije u svetu? Koliko novi trendovi poput ekologije, brige o životnoj sredini i uštedi energije utiču na novu prozvodnju i dizajn novih mašina?

Proizvodnja savremene poljoprivredne mehanizacije ide upravo u pravcu zaštite zdravog čovekovog okruženja, prilagođavanju klimatskim promenama, sve većoj primeni informatike u funkciji upravljanja mašinama, korišćenja obnovljivih izvora energije i konstantnom poboljšanju ergonomskih i bezbednosnih uslova za rukovaoca. Četvrta industrijska revolucija i sa njom četvrti stepen evolucije mašina u poljoprivredi, rezultirali su uvođenjem digitalne, tj. precizne poljoprivrede. Uz ranije uvedene navigacione sisteme, veštačka inteligencija i upravljanje velikim datotekama podataka, dovode nas do sistema upravljanja poljoprivrednom proizvodnjom u realnom vremenu, uz potpunu kontrolu troškova i povećanje profitabilnosti. Kod kompanije JOHN DEERE to se provlači kroz tzv. „FARMSIGHT“ koncept, koji uveliko primenjujemo na ovim prostorima, trenutno koristeći RTK mobilne mreže i adekvatnu opremu na mašinama.

Ekološki aspekt uticaja na ovu oblast se najpre odnosi na ugradnju motora sa sve strožijom kontrolom emisije izduvnih gasova na pogonskim mašinama. Trenutno je na snazi Stage V propisa o emisiji izduvnih gasova u Evropskoj Uniji, dok je na tržištu SAD to regulisano TIER 4 propisima. Zajedničko im je to da, u zavisnosti od snage i kategorije motora, harmonizovano propisuju maksimalno prisustvo Nox (azot oksida), nesagorelih ugljovodonika (HC), ugljen monoksida (CO) i čestica čađi. Kod nas u Srbiji ovi propisi se za sada primenjuju na poljoprivrednim mašinama sa sopstvenim pogonom samo ako su iste predmet finansiranja putem IPARD fondova. Po pitanju pogonskih goriva, kao alternativni obnovljivi izvori enrgije sve češće se koriste bioetanol, metanol, nove generacije biodizela, prirodni gas, a i sama električna energija. Bliska budućnost treba da pokaže koji će od navedenih izvora zaživeti u serijskoj proizvodnji motora za poljoprivredne mašine.

Koliko su klimatske promene i briga o zemljištu uticali na način primene poljoprivredne mehanizacije? Koliko su se promenili sistemi obrade zemljišta? Da li se sve svetske „novotarije“ baš tako olako mogu primeniti i kod nas na našim njivama?

Uočlljive klimatske promene postavljaju nove zadatke konstruktorima mašina. Sa jedne strane, klimatske promene su uticale na proizvođače sistema za navodnjavanje, posebno u periodima sušnih godina. Sa druge strane, direktno su uticale na uvođenje sistema konzervacijske obrade zemljišta, sa konstrukcijom mašina koje u jednom prohodu rade više operacija, a sa krajnjim ciljem konzervacije vlage u zemljištu i smanjenja troškova proizvodnje. Mnogi ogledi, stručni i naučni radovi su dokazali da se primenom ovih sistema obrade zemljišta znatno smanjuju troškovi, uz iste ili čak veće prinose od onih u konvencionalnoj obradi zemljišta. Kod žitnih kombajna, moramo pomenuti inovacije vezane za povećanje kapaciteta i produktivnosti, tj. optimalnog iskorišćenja agro roka za ubiranje plodova/zrna.

Na našim poljima sve više susrećemo primenu svetskih novina u ovoj oblasti. Istina, ne u velikom procentu, jer visoka cena sprečava zemljoradnika prosečne kupovne moći da prati u korak napredne trendove svetskog agrara. Ali, uvek postoje oni koji to mogu da priušte, koji ova ulaganja tretiraju kao investiciju u mašine najnovije generacije, čijom primenom se zaista postižu uštede u troškovima primarne poljoprivredne proizvodnje.

Poslednjih 10-ak godina smo svedoci velikog uvoza polovne mehanizacije iz zemalja EU. Da li bi tu trebalo nešto promeniti, ograničiti uvoz na starosnu granicu? Koliko ovakav nekontrolisani uvoz utiče na prodaju nove mehanizacije?

Od 2010. godine, kada je uvezeno 538 korišćenih traktora, ovaj broj je konstantno rastao. Već od 2012. godine, taj broj prelazi 1.000 komada godišnje, da bi uvek bio blizu broja novih traktora uvezenih u Srbiju. Srećom, broj uvezenih novih traktora je znatno povećan od 2017. godine (2.402 kom.), zahvaljujući podsticajima, ali stabilan uvoz korišćenih traktora ipak nije pao. Više puta smo se obraćali zakonodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja sa predlozima za ograničenje ili starosti ili nivoa emisije izduvnih gasova, ali do sada naši zahtevi nisu uvaženi. Očekujemo da će harmonizacija domaćih propisa sa propisima Evropske Unije u ovoj oblasti doneti boljitak, u okviru poglavlja koji reguliše ovu problematiku. Do tada, možemo samo konstatovati koliko od uvezenih korišćenih traktora ili kombajna zaista opravdava ovu odluku kupca, za razliku od onih koji zahtevaju permanentno ulaganje u rezervne delove i otkazuju u trenucima kada su najpotrebniji. Takođe, primećujemo da zbog niske cene, veoma često uvoze i mašine koje se zbog svoje starosti neretko pojavljuju u crnoj statistici kao izazivači ili učesnici nemilih događaja na našim drumovima. Zaključimo ovu temu konstatacijom, da svaka uvezena korišćena mašina na određeni vremenski period svakako odgađa kupovinu nove mašine, makar i one niskobudžetne.

Da li domaća proizvodnja poljoprivredne mehanizacije može da opstane i da proizvodi traktore i priključne mašine i za neka druga tržišta? Hoće li Tafe, vlasnik IMT-a, proizvoditi u Srbiji u značajnijem obimu mašine i rezervne delove?

Svedoci smo vremena u kom je domaća mašinogradnja vidno posrnula. Mnoge fabrike su stale, da li zbog zastarele opreme i tehnologije ili pak kao posledica propale privatizacije. Stručna radna snaga je prešla u mali broj privatnih firmi i radionica, koje su pokrenule neku vrstu proizvodnje uglavnom priključnih mašina, obično u malim serijama. Ostali su tražili druge poslove ili otišli u penziju, a nove generacije radnika i inženjera stasavaju sa malim izgledima da će iskustvo steći na proizvodnim trakama. Zato je dolazak kompanije TAFE bio prijatno iznenađenje. Očekuje se pokretanje linija montaže i zapošljavanje mladih ljudi.

Modeli i snaga traktora, uglavnom do 100 kW, je ono što treba srpskom seljaku, imajući u vidu dominantan mali posed i limitiranu platežnu moć.

Očekujemo da će kompanija primerenom cenovnom strategijom sačuvati visoki procenat tržišnog učešća na domaćem tržištu. Prodaju će sigurno pratiti dobra postprodajna podrška. Rezervni delovi iz fabrika u svetu za početak treba da pokriju domaće potrebe, dok se ne obnove kooperantski odnosi sa lokalnim dobavljačima, naravno, gde je to moguće i realno očekivati. Takođe, zemlje regiona, gde emisija izduvnih gasova još nije eliminatorni uslov za nabavku novih mašina, predstavljaju prvu šansu.

Siguran sam da će ovaj poznati svetski proizvođač za probirljivija tržišta obezbediti i motore sa emisijom gasova u skladu sa zahtevima. Pre toga, osim regiona, veliki potencijal se krije u zemljama afričkog kontinenta, gde je IMT brend traktora nekada bio veoma zastupljen. Ovo su samo moji dobronamerni komentari, dok zvanične odgovore ipak treba zatražiti od odgovornih u kompaniji TAFE.

Još 2015. godine ste izjavili da je evidentan ukupan pad prodaje poljoprivredne mehanizacije u zemlji i da se čeka primena IPARD-a i drugih fondova. Kakva je situacija 5 godina posle? Da li je IPARD ispunio očekivanja?

Ni po jednom kriterijumu 2015. godina nije bila ključna, ali je bila ilustrativna kao godina priprema za pokretanje značajnijih subvencija iz nacionalnih fondova i uvođenje IPARD programa. Kada se uz to doda i uticaj ne baš dobrog odnosa prinosa i cena žitarica, dobijamo odgovor zašto je te godine uvoz traktora bio smanjen za 15% u odnosu na prethodnu. Ali, iste godine beležimo povećanje uvoza priključnih mašina, koje su već postale predmet subvencionisanja. Gledajući sa vremenske distance od 5 godina, nakon 2015. godine slede godine stabilnog uvoza, zahvaljujući pomenutim subvencijama. Uz domaće programe, krenula je sa radom i fondacija mađarske vlade „Prosperitati“, ali sigurno je da su oni koji su planirali konkurisanje za IPARD fondove iskoristili svoju šansu. Za 4 godine trajanja programa bilo je više mera koje su podržavale nabavku mašina. Do sada su bila dva direktna poziva za nabavku traktora, a u planu je i treći za prvi kvartal 2021. godine. Svaki od poziva doneo je Srbiji po 200 novih traktora, što je za pozdraviti. Brend JOHN DEERE je na svakom pozivu bio zastupljen sa oko 50 pozitivno rešenih aplikacija kupaca.

U poslednje vreme se često govori o preciznoj poljoprivredi, upotrebi satelita, u čemu je Mađarska na primer, poodmakla u primeni. Koliko smo mi spremni za ovu novu eru upotrebe mehanizacije na našim njivama uz neminovnu digitalizaciju?

Dobra iskustva iz Mađarske, zemlje osnivača KITE d.o.o., prenose se i kod nas. Uz sektor poljoprivredne mehanizacije, u sistemu kompanije uspešno posluje i sektor agronomije. Zajedno plasiramo koncept prodaje tehnologije obrade zemljišta i primene optimalnih agronomskih rešenja. Mađarska ima 4,97 miliona hektara obradivih površina. Tačno je da je Mađarska potpuno pokrivena satelitskim signalom JOHN DEERE linka, ali i drugim signalima u funkciji digitalne poljoprivrede. Na dve trećine obradivih površina u Mađarskoj koriste se precizni navigacioni sistemi, dok na trećini površine obradivog zemljišta potpuno primenjuju koncept precizne poljoprivrede. Kod nas se u širokim krugovima zemljoradnika za sada uglavnom pod preciznom poljoprivredom podrazumeva navigacija, tj. sistemi navođenja mašine. Međutim, prava precizna poljopriveda predstavlja punu kontrolu nad radom pogonske mašine, optimizaciju rada sa priključnom mašinom, informacije o zemljištu, klimatskim uslovima, mapiranje parcela i onim najvažnijim i više puta pominjanim – kontrolom troškova proizvodnje.

Smatram da postajemo sve spremniji za primenu koncepta precizne poljoprivrede. Mlađi poljoprivrednici većinom i deo poljoprivrednika srednje generacije su digitalno pismeni. Ostalo se uči na obukama, zimskim seminarima i školama, gde KITE d.o.o. prednjači u susret najavljenoj aktivaciji JOHN DEERE linka – veze sa satelitom neophodnim za punu primenu koncepta precizne poljoprivrede. Veliki broj naših kupaca je već konektovan na server operacionog centra JOHN DEERE u Kajzerslauternu u Nemačkoj.

Dugo godina se spominju mašinski prstenovi, šta to tačno znači? Da li je ovo buduća neophodnost primene mehanizacije u našoj zemlji i ima li realnih mogućnosti za njenu implementaciju?

Mašinski prsten je oblik organizovanja korisnika u cilju najracionalnijeg iskorišćenja mašina. Koncept mašinskih prstenova je veoma razvijen u svetu, uglavnom u razvijenijim zemljama. U našem okruženju prvi primer je Slovenija, gde, prema dostupnim izvorima, uspešno funkcioniše preko 40 mašinskih prstenova. Postoje modeli zajedničke kupovine mašina, ali je u svetu češći model davaoca i primaoca usluga.

Pravila članova prstena su jasna, a evenualni troškovi održavanja mašina i cene usluga su unapred definisani. Ostaje samo da se poštuje dogovoreno. Kod nas funkcioniše mali broj mašinskih prstenova. Razlog je uglavnom u mentalitetu naših ljudi, gde se ne dovode u pitanje prava članova, ali kada dođe do izmirenja obaveza i održavanja zajednički nabavljenih mašina, prsten nažalost puca. Naši ljudi se teško dogovaraju oko redosleda, rasporeda i drugih razloga, vezanih uglavnom za ranije ustanovljene principe svojine nad mehanizacijom, pa makar ona i ne bila potpuno iskorišćena. To je cena pozicije u kojoj se trenutno nalazimo, gledajući najpre segment manjih i srednjih gazdinstava. Kupuju se mašine koje realno nisu iskorišćene, kapital se zamrzava, a zub vremena čini svoje i mašine brzo zastarevaju. Svojina nad mašinom se i dalje stavlja ispred racionalnog iskorišćenja, što evidentno poskupljuje poljoprivrednu proizvodnju. Istraživanja su pokazala da, na primer, kod traktora u ovom tržišnom segmentu imamo energetsku opremljenost blizu 3 kW po hektaru obradive površine, dok je to 1 kW po hektaru u razvijenim zemljama, ali i na većim imanjima, zadrugama i privrednim društvima u Srbiji.

Šta mehanizatorima znače poljoprivredni sajmovi? Koje su posledice neodržavanja sajmova od početka pandemije? Kakvi su utisci sa prvog Međunarodnog online sajma u Novom Sadu na kojem je učestvovala kompanija Kite d.o.o.?

Sajmovi puno znače, kako mehanizatorima, tako i poljoprivrednicima. To su mesta gde u nekoliko dana trajanja vidimo ponudu i pravce razvoja mašina u svetu. Osim edukativnog karaktera, tu su bitni i praktični momenti susreta i zajedničkog planiranja sa proizvođačima i dilerima, ali i konkretna dogovaranja poslova, potpisivanje ugovora, a nekada i preuzimanja kupljenih sajamskih eksponata po akcijskim cenama, odmah po završetku priredbe. Kao i većina drugih promotivnih aktivnosti i sajmovi su se ove godine preselili na internet platforme. Tako je bilo i sa našim Međunarodnim poljoprivrednim sajmom u Novom Sadu. KITE d.o.o. je bio jedan od inicijatora ovog sajma, na bazi dobrog iskustva kolega iz JOHN DEERE familije dilera. Uporedo sa platformom expoonline.rs sajma, za ovu priliku smo uradili i poseban web sajt na adresi e-kitedoo.rs. Uz sajamske sadržaje, dopunili smo naše ponude nizom video klipova i drugog materijala interaktivnog karaktera. Zadovoljni smo posetom, komunikacijom sa posetiocima u realnom vremenu, kao i efektima sajma u datim uslovima. Iako se nadamo sledećoj priredbi u dvorištu Novosadskog sajma, smatramo da digitalni sajam treba da ostane trajna dopuna naših aktivnosti na terenu. Čestitamo Novosadskom sajmu na prvoj manifestaciji ovog tipa održanoj u regionu, uz manje tehničke primedbe, koje se moraju korigovati za sledeći digitalni sajam u ovoj 2021. godini.

I za kraji intervjua, poruka poljoprivrednicima?

Poljoprivrednici treba da iskoriste sve povoljnosti subvencija nabavke novih mašina i da se ne ustručavaju u javljanju na konkurse! Poručio bih takođe, da se zbog svojih potencijala u poljoprivredi, bez obzira što smo mala zemlja, moramo uklapati u viziju svetskih trendova u poljoprivedi i proizvodnji zdrave hrane. Gledano sa ekološkog aspekta, cilj razvijenih poljopriveda sveta je da se do 2030. godine primena veštačkih đubriva smanji za 20%, a sredstava za zaštitu bilja čak za 50%. To se može postići samo primenom koncepta precizne poljoprivrede. Zato, pokušajmo da se držimo tog puta i postanemo deo društva najuspešnijih. Za to imamo sve predispozicije!

Mr Đorđe Mišković je izvršni direktor za mehanizaciju u kompaniji Kite d.o.o. Ekonomski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, završio je 1986. godine i postao diplomirani ekonomista. Magistarske studije je završio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru poslovne ekonomije, odsek marketing. Boravio je godinu dana u SAD, na Cleveland State University, na usavršavanju u okviru MBA programa „Marketing na američkom tržištu“, ali i u više evropskih kompanija i institucija, na temu „Kako poslovati sa Evropskom Unijom“. Svoju karijeru je započeo u preduzeću „Mitros“ u Sremskoj Mitrovici 1987. Godine na mestu šefa izvoza i uvoza, radeći sa više roba vezanih za agrar, uključujući i poljoprivredne mašine. Tokom svoje karijere radio je u „Koprodukt“ d.o.o u Novom Sadu, poslujući na tržištu Rusije, ali i poslovnim sistemima Continental banke i Vojvođanske banke. Iako su izazovi odlaska u svet početkom 90-tih bili veoma snažni, ratna dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, ljubav prema zemlji i seljačkom poreklu, zadržale su ga, kako kaže, na relaciji Sremska Mitrovica – Novi Sad. Kao preduzetnik, osnivač je najpre agencije MContact 1999. godine, a ubrzo i kompanije Masferg Agro d.o.o 2002. godine, koja se pretežno bavila uvozom, distribucijom i servisom poljoprivredne mehanizacije prestižnih svetskih brendova AGCO Korporacije (Massey Ferguson i Challenger), Alii Vaderstad, Kuhn, Sampo i drugih. Od 2013. godine otkupljuje deonice od ino-partnera i izdvaja se u posebno pravno lice Masferg Agro mehanizacija d.o.o. Shvatajući turbulentna vremena, potrebu prilagođavanja promenama i dolazak velikih investitora, 2017. godine prihvata ponudu mađarske kompanije KITE Zrt. i sa svim zaposlenim i većinom ranijih brendova u portfoliu firme, ulazi u novoformiranu kompaniju KITE d.o.o, Novi Sad. Đorđe Mišković postaje izvršni direktor za mehanizaciju. Povereno mu je upravljanje timom koji, uz niz drugih, uvozi, prodaje, distribuira i servisira mašine prestižnog brenda JOHN DEERE, jednog od vodećih svetskih brendova u oblasti poljoprivrednih mašina. Od samog osnivanja poslovnog Udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije 2008. godine je bio njen generalni sekretar i to punih 10 godina. Danas je predsednik Skupštine ovog Udruženja, koje broji više od 20 članova iz cele Srbije.

 

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!