Reklama
  • Agroekonomika

Žena na selu – stalna borba za mesto pod suncem

Tradicionalni društveni stereotipi često sprečavaju žene da preuzmu vodeću ulogu u poljoprivredi i odlučivanju u upravljanju gazdinstvima. Prema popisu poljoprivrede iz 2020. godine, samo 26,7% žena u Srbiji ima vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem

Međunarodni dan žena, 8. mart, predstavlja priliku da se naglasi važnost rodne ravnopravnosti i borbe protiv diskriminacije i nejednakosti koje žene i dalje doživljavaju u svim aspektima života.

2023-kosjerka.jpg (198 KB)
Žene mogu mnogo - kad se udruže. Primer ZZ "Kosjerka"

Ovaj dan ima svoje korene u socijalističkoj istoriji, kada su žene radnice u SAD-u štrajkovale i demonstrirale za poboljšanje uslova rada, jednaka prava i priznanje njihovih dostignuća. Kasnije, 1910. godine, na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu, odlučeno je da se 8. mart proglasi za Međunarodni dan žena u znak sećanja na taj događaj.

Žene na selu

Žene u poljoprivredi Srbije važan su segment ruralnog stanovništva i igraju značajnu ulogu u održavanju poljoprivredne proizvodnje. Međutim, one se suočavaju sa različitim izazovima i preprekama koje otežavaju njihov ekonomski, društveni i politički položaj.

Jedan od glavnih problema je neravnopravan pristup resursima, kao što su zemljište, novac, tehnologija i obrazovanje. Žene u poljoprivredi Srbije imaju manju mogućnost da dobiju kredit za razvoj svojih gazdinstava. Osim toga, tradicionalni društveni stereotipi često sprečavaju žene da preuzmu vodeću ulogu u poljoprivredi i odlučivanju u upravljanju gazdinstvima.

Drugi izazov koji se javlja u poljoprivredi Srbije jeste nedostatak pristupa obrazovanju i informacijama. To može da ograniči njihovu sposobnost da se razvijaju, usavršavaju i primenjuju nove tehnologije i prakse u poljoprivredi, što otežava modernizaciju i unapređenje proizvodnje.

Ipak, postoje inicijative koje se bave osnaživanjem žena u poljoprivredi Srbije. Organizacije civilnog društva i nevladine organizacije pružaju podršku ženama u različitim oblastima, uključujući obrazovanje, finansiranje, unapređenje proizvodnje i održivog razvoja. Ove organizacije takođe rade na jačanju položaja žena u poljoprivredi kroz promociju rodne ravnopravnosti i borbu protiv diskriminacije.

Žene i vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem

Podaci o vlasništvu nad zemljištem u Srbiji pokazuju da je broj žena vlasnika zemljišta manji u odnosu na muškarce. Prema popisu poljoprivrede iz 2020. godine, samo 26,7% žena u Srbiji ima vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem, dok je u vlasništvu muškaraca 70,9% zemljišta.

Neravnopravnost u vlasništvu zemljišta može se objasniti tradicionalnom društvenom strukturom u Srbiji, gde se poljoprivreda tradicionalno smatra muškim poslom. Osim toga, često se dešava da muški članovi porodice nasleđuju imovinu, dok žene nasleđuju manje vredne stvari ili nemaju nasleđe.

Ipak, postoji trend rasta broja žena vlasnika zemljišta u Srbiji, zahvaljujući različitim inicijativama i kampanjama koje promovišu rodnu ravnopravnost i podstiču žene da preuzmu aktivniju ulogu u poljoprivredi i gazdinstvima.

Prednost za žene na konkursima 

U Srbiji, žene poljoprivrednice imaju prednost na nekim konkursima i programima podrške u poljoprivredi. Ove mere su uvedene kao način da se podrže i podstaknu žene da se aktivnije uključe u poljoprivrednu proizvodnju, kao i da se ublaže nejednakosti i diskriminacija koje žene često doživljavaju u ovom sektoru.

Na primer, u okviru Nacionalnog programa podrške ženama u ruralnim područjima u periodu od 2018. do 2020. godine, ženama su bile dostupne posebne subvencije i krediti za razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralnog biznisa. Takođe, postoji i Program podrške ženama u poljoprivredi koji se realizuje kroz projekte Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a koji takođe nudi posebne subvencije i savetodavnu podršku ženama koje se bave poljoprivredom. I u programima Pokrajinske vlade, u više sekretarijata, otvorene su linije namenjene ženama, a u onim namenjemnim poljoprivredi žene imaju značajne benefite.

Međutim, važno je naglasiti da ovakve mere nisu uvedene kako bi se ženama davala prednost na konkursima samo zbog njihovog pola, već kako bi se podržale žene koje se bave poljoprivredom, koje često nemaju pristup istim resursima i podršci kao muškarci. Cilj je stvaranje ravnopravnih uslova za sve poljoprivrednike, bez obzira na pol, i omogućavanje svima da ostvare svoj puni potencijal u ovom sektoru.

Žensko preduzetništvo

Sve više žena se udružuju u kooperacije i asocijacije kako bi se zajednički suočavale sa izazovima u poljoprivredi i promovisale svoje interese.

Na to šta sve žene mogu kada se udruže je primer ženske zadruge “Kosjerka”. Kolektiv čini ekipa mladih žena, koje uzgajaju, beru i prerađuju samo najkvalitetnije voće, iz sopstvenih voćnjaka sa obronaka Povlena i Maljena, planinskim predelima jedinstvene prirode. Paleta proizvoda pri čijem pomenu već kreće “voda na usta”: Malina premium sok, Malina premium džem 100% voće, Malina light džem, sa smanjenim sadržajem šećera, Crna Ribizla premium sok, Kupina premium sok, Jagoda light džem, sa smanjenim sadržajem šećera, Hladno ceđeni matični sok jabuke ...

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!