Sva nadanja ratara, proizvođača pšenice, da se ove godine koliko-toliko spasu od većih gubitaka u svom poslu, vezani su za predlog Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine: da Državne robne rezerve otkupe 250.000 tona hlebnog zrna po ceni od 25 dinara za kilogram.
Prvi otkosi pšenice u srednjoj Bačkoj su slabijeg kvaliteta, jer domaćini nisu obavili kvalitetnu zaštitu useva, ali se već polovinom jula očekuje dobra zrelost, veći rod i kvalitetno zrno.
Veliki otkupljivači su nemi prema ratarima i spekulišu oko saopštavanja cene za novi rod, ali su još pre deset dana saopštili usluge za čuvanje zrna u svojim silosima. Te kompanije za više operacija tokom skladištenja i čuvanje zrna žele da uzmu ušur od ratara 4 do 4,5 % od uskladištene pšenice. Međutim, ima mlinova i silosa koji obračunavaju ove usluge 0,5 % i to samo za prijem, a za mesečno skladištenje od 0,5 do 0,8 %. Poljoprivredna organizacija AD „Petrovec“, iz Bačkog Petrovca, bez nadoknade ratara će primiti na čuvanje 11.000 tona pšenice i to na rok od godinu dana. Ratari su očekivali da će veliki izvoznici, sa obimnim skladištima, nuditi povoljnije uslove za čuvanje ovogodišnjeg roda pšenice, jer od njih očekuju veći izvoz, ali se sada okreću mlinovima i manjim skladištarima.
Prema obavljenoj blic anketi naše redakcije, proizvođači pšenice kao prvu meru za otkup vide u mogućnostima Republičkih robnih rezervi da preuzmu pomenutu količinu pšenice i da Vlada utvrdi zaštitnu cenu i kvalitet...
Jedan od najvećih organizatora ratarske proizvodnje u Stigu, zadruga “Filip“ iz Požarevca, očekuje pravu žetvu za pet do šest dana i nedostatak skladišnog prostora, jer još uvek na lageru u ovom kraju ima i prošlogodišnjeg roda pšenice.
Saša Filipović tvrdi da je važno da se na bilo koji način sačuva proizvodnja pšenice na selu, a da će sa cenom manjom od 30 dinara po kilogramu “ovaj sektor pući”.
- Ako bi se Robne rezerve aktivirale sa kupovinom i sa prioritetom za otkup od malih gazdinstava, možda bi se stvari znatno poboljšale. Imamo dobar kvalitet zrna i dobre kombajne za žetvu u Stigu i možemo da ceo posao završimo za sedam do deset dana - kaže Filipović.
Josip Mačković, farmer iz Ljutova, požnjeveni ječam ostavio je za svoje potrebe, a ove godine sačekaće sa prodajom pšenice.
- Nije vreme za prodaju zrna u žetvi. Ni jedan razlog ne postoji da cena bude manja od one što se pominje danas, 25 dinara. Ko to u svetu ima manju cenu od ove? Pogledajte berze od Milana do Pariza i sve će biti jasno - kaže Mačković.
Novinar Slaviša Dabižljević dve decenije prati poslove u poljoprivredi i tvrdi da je svaka žetva, a ova pogotovo, posebna priča.
- Očekivali smo da je vreme pogodovalo razvoju pšenice, pojavile su se razne bolesti i napale biljku, posebno u Banatu, a prinos će biti umanjen i u nekim drugim regionima. Domaćini s pravom očekuju da cena bude veća od 20 dinara. Pominjalo se: 18 dinara, 20 dinara, 25 dinara, 32 i 40 dinara, to je bio pregled različitih želja i kalkulacija. Tržište je prekinuto, nema uobičajenog izvoza iz Rusije, Ukrajine, a kakav je rod u Kanadi, Australiji, EU... možda su tu naše šanse, valja sačekati sa prodajom. Svaki savet može biti i pogrešan, ali mi se sada čini da je čekanje sa prodajom realno. Činjenica je da smo imali najskuplju proizvodnju ili, kako to kažu ratari, visoke cene inputa. Onda se s pravom računa na odgovarajuću cenu, ako nikako drugačije onda uz intervenciju države - kaže Dabižljević.
U Srbiji se još uvek pšenica na silosima ne razvrstava po kvalitetnim grupama, niti se plaća po kvalitetu.
- Šteta je što kvalitet nema prednost i što se meri samo hektolitarska težina, a ne i proteini. Tako se pšenica slabog kvaliteta koristi u mlinskoj industriji, a ne i za stočnu hranu, što je praksa u naprednim zemljama. Ako se uvede plaćanje po kvalitetu, imaćemo sve više odličnog zrna za hleb, pa i za izvoz, jer su naše NS sorte izuzetno kvalitetne i visokorodne - kaže Tibor Berze iz Udruženja „Kasum“ iz Tornjoša.
U Srbiji više od 100.000 gazdinstava seju pšenicu na manje od dva hektara. Ova gazdinstva, uglavnom, prodaju zrno, a manje njih ga koristi za svoje potrebe ili za preradu.
