Reklama
  • Agrovesti

Vlada Srbije najavila naturalnu razmenu junadi za kukuruz

nedelja, 25. avgust 2019. 17:48

Beograd —

Vlada Srbije je donela odluku o interventnom otkupu pšenice i goveđeg mesa. Kako objašnjavaju agrarni stručnjaci, ovo je već drugi poziv države da menja govedinu za kukuruz, jer je izvoz za Tursku u nekom momentu bio stopiran. Razmena će se raditi po paritetu - 17 kilograma merkantilnog kukuruza za kilogram tovne junadi.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, interventni otkup je ovog puta pokrenut na inicijativu nekoliko udruženja, jer je izvoz junetine u Tursku u jednom trenutku bio zaustavljen. Kada je reč o pšenici, država će za 1,8 kilograma merkantilne moći da dobiju kilogram semenske pšenice.

Ministar Nedimović je izjavio da je izvoz za Tursku ponovo uspostavljen i da država želi da u što kraćem vremenskom perodu oslobodi poljoprivredne proizvođače troškova koji su nastali zbog izvoza junetine za Tursku.

- Kod izvoza junadi već duže vreme postoji problem, jer nisu realizovane utvrđene kvote junećeg mesa - ispričao nam je Milan Prostran, agroekonomista. - Junad su porasla, stvorio se problem, jer ih Turska nije kupila. Ovo je već drugi oglas države da menja juneće meso za kukuruz. Sigurno je da priozvođači koji su ušli u proizvodnju junećeg mesa zbog izvoza u Turskoj imaju dozu nezadovoljstva. Čim junad porastu, cena pada. To svakako ne znači da će meso u radnjama biti jeftinije. Naime, junetina ima visoku cenu, a to je rezultat u govedarstvu. I dalje imamo pad broja goveda, čak i u odnosu na 2018. godinu.

Prema rečima Prostrana, država pokušava da ugovorene aranžmane kompenzuje za ugovorenu razmenu. Bila je povoljna izvozna cena ka Turskoj, ali s obzirom na to da su junad sad porasla, izgubila je na kvalitetu, pa i na ceni. Junad koja ide u izvoz ima od 450 do 500 kilograma, dok je sad već dostigla težinu od 600 kilograma.

Kada je reč o pšenici, smatra Prostran, država pokušava da stimuliše i sve one koji su bili razočarani njenom cenom na tržištu.

- Bilo je dosta najava poljoprivrednika da neće ulaziti više u setvu pšenice - objašnjava Prostran. - Da im je ekonomski neinteresantna. Pšenicu, međutim, moramo da sejemo. I država sada stimuliše tu setvu. Ovo je jedan od načina. Da se kroz razmenu, ipak, ide do većeg procenta deklarisanog semena.

KOLIČINE SA TAVANA

U Srbiji je sada posejano oko 40 odsto pšenice sa tavana. Kod prinosa, sigurno je da kvalitet semena utiče sa 50 odsto. Na zalihama ima dovoljno deklarisane sorte semene, i sada žele na vreme stimulišu poljoprivrednike, jer pripreme za setvu uskoro počinju.

Novosti

Zadovoljni ste sadržajem?