Reklama
  • Agrovesti

Mladenov: Manji rod pšenice za 10 do 30 odsto

ponedeljak, 11. februar 2019. 15:09

Novi Sad —

Procena je da je pod pšenicom nešto više od 560.000 hektara, što je u poređenju sa prethodnom sezonom prilično umanjene, međutim, dr Novica Mladenov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo napominje da je to višegodišnji prosek, a da je u ovom momentu na neki način optimista da će najveći deo, možda i sve površine koje su zasejane opstati i da neće biti nekog masovnijeg preoravanja površina pod pšenicom.    

Mladenov konstatuje da se na pšeničnim poljima situacija popravila u odnosu na nepovoljnu, kakva je bila još pre desetak dana, pa se sada može reći da je nešto bolja, ali je jako daleko od onog kako bi u ovo vreme trebala da izgleda.

„Normalno je da u veghetaciju pšenica ulazi uzimu, krajem novembra da bude u fazi početka bokorenja, ali sada retko gde imamo pšenicu da je u toj fazi. Najveći deo površina je u fazi nicanja, eventualno jedan do dva lista, a drugi problem je trenutno da je nicanje bilo neujednačeno. Naime, u zavisnosti od vlage usev je na nekim delovima parcele nikalo u novembru mesecu, nažalost to je jako mali procenat, a na istoj parceli imamo sitauaciju da pšenica tek sada niče. Tako da kada bi gledali jednu parcelu možemo reći da imamo pet različitih faza razvoja od biljki koje se bokore, do onih koje su u fazi dva ili tri lista ili koje sada niču“, objašnjava Mladenov.

To prema rečima ovog stručnjaka predstavlja i problem za davanja nekih preporuka proizvođačima i biće problem i u narednom periodu. Mladenov dodaje da trenutno ovi vremenski uslovi odgovaraju razvoju pšenice, nema niskih i visokih temperature, što će doprineti da se usevi koliko toliko bar prividno izjednače.

Procena Mladenova je da će prinosi pšenice biti manji jer se ulazi u godinu gde će u velikoj meri sve zavisiti od vremenskih uslova koji će biti u narednom periodu. On pojašnjava da gledajući neke naše višegodišnje rezultate u periodu više od 30 godina, ako se uzme da je pšenica počela da niče na najvećem delo površina u decembru i ako se to uporedi sa rezultatima koje možemo dobiti sa tako kasnim rokovima setve, onda u zavisnosti od godine do godine u dugogogodišnjem razdoblju umanjenje prinosa varira od 10 do 30 procenata.

„Da li će to umanjenje biti 10 ili 30 procenata, sada je to teško predvideti i sve zavisi od vremenskih uslova u narednom periodu. U pogledu vremenskih uslova pšenici bi odgovaralo da ne dođe do naglih porasta temperature, što se kod nas dešava obično u martu i početkom aprila. Ukoliko duže bude dovoljno vlage i temperature da bude od pet do 10 stepeni, utoliko će pšenica kasnije krenuti u porast, a korenov sistem će se više razvijati. U narednom periodu ne bi nam odgovarao brzi prelazak sa zimskog  perioda na neki skoro letnji, a isto tako prinosi će puno zavisiti od uslova u maju mesecu, kada dolazi do formiranja i nalivanja zrna, pa i tada ne bi pogodovale visoke temperature, a da bude dovoljno vlage“, zaključuje Mladenov.

Dnevnik.rs

Zadovoljni ste sadržajem?