Reklama
  • Agrovesti

Savet: Država već deset godina ne dostavlja podatke o poljoprivrednom zemljištu

utorak, 29. novembar 2022. 19:18

Beograd —

Kako piše N1, Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ocenio je da je nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Republički geodetski zavod deset godina ne mogu da dostave podatke kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaže Srbija.

„Punih deset godina Savet pokušava da preporukama Vladi Srbije predoči probleme u vlasničkoj strukturi, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem. Uradili smo tri izveštaja sa izraženim problemom nedostupne dokumentacije jer nadležne institucije ne žele da je dostave“, naveo je Savet u danas objavljenom Izveštaju o netransparentnosti svojine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

Ukazano je da nedostavljanje dokumentacije upućuje na zaključak da se prikriva nešto od Saveta, pa samim tim i od javnosti, što može stvoriti prostor za korupciju i zloupotrebe.

U izveštaju koji je dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu navedeno je da je „nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Republički geodetski zavod, ne mogu da pruže podatak sa kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaže Srbija“.

Pored toga, kako je navedeno, neažurne i nedostupne evidencije o vlasničkoj strukturi poljoprivrednog zemljišta onemogućavaju zakonito raspolaganje i upravljanje zemljištem.

„U ranijim podacima dostavljenim Savetu u katastrima nepokretnosti hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se nalaze u statusu ‘mešoviti i drugi oblici svojine’, koji nisu u skladu sa zakonskom regulativom Srbije. Ko i po kom pravnom osnovu može da koristi zemljište sa takvim oblikom svojine Savetu nije poznato“, istaknuto je u izveštaju.

U proteklom desetogodišnjem periodu, kako je navedeno, nije rešen problem otuđenja poljoprivrednog zemljišta bez ikakve naknade, a koje je bilo u društvenoj svojini privatizovanih poljoprivrednih preduzeća i kombinata.

Za rešenje tog problema je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede obavestilo Savet da će se angažovati zajedno sa Agencijom za privatizaciju, odnosno Ministarstvom privrede i Republičkim geodetskim zavodom.

Da li je bilo nekih aktivnosti po tom osnovu Savet nije mogao da utvrdi, jer Republički geodetski zavod nije želeo da dostavi najnovije podatke o vlasničkoj strukturi zemljišta, iz koje bi se videlo da li je došlo do određenih promena nakon preporuka Saveta Vladi Srbije.

Tim preporukama Savet je predlagao Vladi da se nezakonito otuđeno zemljište vrati u posed ranijih titulara, ili isplati naknada po tržišnoj ceni, što bi doprinelo da se smanji ogromna šteta, nastala nezakonitim privatizacijama.

„Prikrivanje dokumentacije o vlasničkoj strukturi i ukupnom fondu poljoprivrednog zemljišta upravo može biti iz razloga da se zaštite nečiji privatni interesi. Pored toga moguće su i brojne zloupotrebe pretvaranjem poljoprivrednog zemljišta u građevinsko“, ocenio je Savet.

Netransparentnost podataka je, kako je navedeno, svakako uticala da analize o vlasništvu, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem, kojima se Savet deset godina bavi nisu potpune, ali jedina nesporna činjenica je da država nije „dobar domaćin“.

Iz veoma malo dostupne dokumentacije Savet je, kako je navedeno, uočio da se oko jedne trećine državnog poljoprivrednog zemljišta izdaje u zakup i time ostvaruje značajno manje prihoda nego što bi to objektivno moglo.

„Nedostupni su podaci i koliki su prihodi po osnovu zakupa zemljišta koje koristi kompanija u većinskom vlasništvu stranih lica, kao i svi ostali efekti iz međudržavnog sporazuma. Postavlja se pitanje kako je moguće da kompanija Al Ravafed koja je u većinskom vlasništvu stranaca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je dobila najpovoljnije cene najplodnijeg zemljišta sa zalivnim sistemima, koja ima izuzetno povoljnu cenu zakupa, a ostvaruje milionske gubitke“, navodi se u izveštaju Saveta.

Dodaje se da to praktično znači da država od tog aranžmana nema nikakvu dobit već samo štetu, pa nije ni čudo što Ministarstvo odbrane podatak o efektima aranžmana sa arapskom firmom Al Ravafed proglašava poslovnom tajnom.

Nedomaćinsko poslovanje države, odnosno nadležnih institucija ne ogleda se samo kroz nenaplaćene zakupnine, bilo da se zemljište ne izdaje ili ga nezakonito koriste bez ikakve naknade lica koja nisu vlasnici, već i kroz davanje državnih subvencija uz minimalnu kontrolu njihovog namenskog trošenja.

„Imajući u vidu da je poljoprivredno zemljište najvažniji resurs svake države, pa i Srbije, Savet sa razlogom deset godina u kontinuitetu prati tu oblast, ali do sada nije imao podršku ostalih institucija, među kojima je i Vlada Srbije“, navedeno je u izveštaju.

Savet je uputio preporuke Vladi kojima predlaže da se utvrdi ukupan fond poljoprivrednog zemljišta po strukturi vlasništva (državno, privatno, zadružno), da se uzurpirano zemljište vrati svojim vlasnicima, ili izvrši naknada po tržišnim uslovima, da se svo državno zemljište stavi u funkciju u skladu sa zakonom, kao i da se ozbiljno kontroliše namensko korišćenje subvencija.

Od Vlade Srbije Savet traži i da naloži Ministarstvu grđevinarstva saobraćaja i infrastrukture da izvrše nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ta institucija dostavi traženu dokumentaciju po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Takođe, od Vlade Savet traži da naloži Ministarstvu odbrane da poštuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o tajnosti podataka i da ne proglašava poslovnom tajnom podatke koji to nisu.

Savet od Vlade traži i da naloži Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede da u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu uspostavi i vodi informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu, koji će biti transparentan i dostupan svakom zainteresovanom subjektu.

Posebno značajnu prodaju imovine poljoprivrednih društava, odnosno bivših poljoprivrednih preduzeća koja su privatizacijom postala akcionarska društva, Savet je detaljno obradio u Izveštaju o poljoprivrednom zemljištu iz 2017. godine.

U ovom poslednjem izveštaju za 2022. godinu, Savet ponovo posebnu pažnju poklanja međudržavnom sporazumu Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), u vezi poljoprivrednog zemljišta, koji je od samog početka netransparentan.

Ugovor o zajedničkom ulaganju sklopljen 4. jula 2014. godine između Srbije koju je predstavljala Vlada, a zastupao ministar privrede, Dušan Vujović i firme Al Ravafed (Al Rawafed International InvestmentL.L.C.) koju je zastupao Mahmud Ebrahim al Mahmud.

Srbija je, prema Izveštaju, u martu 2013. godine kada je međudržavni ugovor ratifikovan u Skupštini Srbije, bila spremna da ponudi vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz UAE, koju ta država predloži, imovinu u poljoprivrednim društvima u državnom vlasništvu u dugoročni zakup.

Takođe, kako je navedeno, Srbija je bila spremna da ponudi ekonomsku saradnju, a sve pod uslovima o kojima su se sporazumele strane ili „svaka strana i privatni sektor, ili privatni sektor obe strane, koji će biti definisani posebnim sporazumima, ugovorima o kupoprodaji, dugoročnom zakupu, koncesija BOT (izgradi-iskoristi-predaj), ekonomskoj saradnji, prodaji kapitala, odnosno imovine“.

U skladu sa Međudržavnim sporazumom, kako je navedeno, sporazumi, ugovori, programi i projekti ne podležu procedurama javne nabavke i tendera ili drugim procedurama, koje su definisane nacionalnim propisima Srbije.

Ta arapska kompanija je u septembru 2013. godine poslala zvanično pismo, predlog Srbiji, izrazivši interesovanje da investira u poljoprivredni sektor u Srbiji, a posebno interesovanje izraženo je za osnivanje Zajedničkog privrednog društva (ZPD) sa Srbijom, gde bi aktivnosti ZPD uglavnom finansirali zajmodavci kao treća lica i matično društvo Al Ravafed, koje bi imalo 80 odsto u vlasničkoj osnivačkoj strukturi, a Srbija bi posedovala 20 odsto udela u ZPD.

Ukupni osnivački kapital iznosio bi deset miliona dinara, a ugovor je predviđao kupovinu, preko ZPD, zemljišta „Jadrana“ i „Bačkog Sivca“ sa predloženom kupoprodajnom cenom od 10.000 evra po hektaru za zemljište koje je u vlasništvu „Jadrana“ i 7.000 evra po hektaru za zemljište koje je u posedu „Bačka“ iz Sivca.

Ugovor je predviđao i dugoročni zakup, preko ZPD, poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države za godišnji zakup od 250 evra po hektaru.

Takođe, prema ugovoru je predviđena i poslovno-tehnička saradnja, preko ZPD, sa Vojnom upravom (VU) Morović u pogledu zemljišta koje koristi VU Morović, na osnovu raspodele dobiti, gde bi VU Morović imala pravo na 20 odsto neto profita koji proističe iz korišćenja tog zemljišta.

Ugovor o zajedničkom ulaganju koji su, kako je navedeno u izveštaju Saveta, potpisali Srbija i arapska firma „Al Dahra holding“ u martu 2013. godine u vezi sa saradnjom u oblasti poljoprivrede propisno je raskinut od strane Srbije u julu 2014. godine.

Savetu nije poznato zbog čega su se u periodu od 28. marta 2013. godine do 4. jula 2014. godine, do kada je bio na snazi ugovor sa „Al Dahra holdingom“ vodili po istom osnovu pregovori sa drugom arapskom kompanijom, odnosno zbog čega je 4. jula 2014. godine raskinut ugovor sa Al Dahrom, da bi istog dana bio zaključen sa kompanijom Al Ravafed.

Na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju osnovano je zajedničko privredno društvo Al Ravafed Srbija preko koga je prodata imovina „Bačke“ iz Sivca u restrukturiranju, „Agrobačke“ iz Bača, „Jadrana“ iz Gajdobre i „Mladog borca“ iz Sonte.

Tada je, kako je navedeno u izveštaju, zaključen i ugovor o poslovnoj i tehničkoj saradnji između zajedničkog društva i Republike Srbije koja nastupa preko Ministarstva odbrane – Vojne uprave (VU) Morović o podeli profita korišćenjem poljoprivrednog zemljišta.

Zaključen je i ugovor između Republike Srbije, koja deluje preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i zajedničkog privrednog društva, o izdavanju zemljišta u zakup površine od oko 4.300 hektara na rok od dvadeset godina sa automatskim produženjem na dodatnih dvadeset godina.

Poljoprivredno zemljište se izdaje u zakup po inicijalnoj bruto godišnjoj zakupnini od 250 evra po hektaru koja će biti važeća u prvih deset godina, a tek nakon tog roka korigovana na osnovu indeksa koji se koristi za merenje inflacije.

O efektima ovog međudržavnog sporazuma Savet se bavio i 2017. godine u svom drugom Izveštaju o poljoprivrednom zemljištu, ali mu tada nije bila dostupna dokumentacija od Ministarstva odbrane, pa samim tim i analiza efekata nije bila moguća.

Imajući u vidu da je ovim Međudržavnim sporazumom obuhvaćeno na desetine hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje sa zalivnim sistemima i drugom opremom, zahtev Saveta je obnovljen krajem 2021. godine, zbog čega su ponovo od Ministarstva odbrane traženi podaci o efektima realizacije ugovora, visini uplaćenog zakupa…

Ministarstvo odbrane, nakon četrdeset dana od zahteva Saveta, dostavilo je odgovor u kome navodi da je podatak o efektima realizacije Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji tajan, odnosno da su finansijski i poslovni rezultati Ugovora regulisani kao poslovna tajna, a jedini podatak je bio da je zajedničko društvo AL Ravafed izmirilo obaveze, zaključno sa 31. decembrom 2021. godine. „Ovakvim odgovorom Ministarstva odbrane Savet ponovo ne može da analizira kakav je interes Srbije u zajedničkom aranžmanu sa stranom kompanijom u korišćenju desetina hiljada hektara najplodnijeg zemljišta“, naveo je Savet u Izveštaju.

Jedini podatak o poslovanju zajedničkog društva Al Ravafed koji su dostupni Savetu su objavljeni finansijski izveštaji u Agenciji za privredne registre (APR) od 2017-2020. godine.

Prema izveštaju APR Al Ravafed je, kako je naveo Savet, imao neto dobit u 2018. godini u iznosu od 19,6 miliona dinara, dok je u ostale tri godine neto gubitak iznosio ukupno 580,2 miliona dinara.

„Prema ovim finansijskim pokazateljima zajedničko društvo, ne samo da nije moglo da uplaćuje dobit, nego će država Srbija kao jedan od osnivača morati da pokriva i gubitke“, zaključio je Savet.

N1

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!