• Agrovesti

Za godinu dana pšenica poskupela 21,6 % a kukuruz 41,77 %

ponedeljak, 5. april 2021. 11:54

Srbija —

Prvi dani aprila uobičajeno je vreme za početak prolećne setve u Srbiji. Sa prvim toplim danima ona neće početi za sve kulture, osim za šećernu repu čija je setva već pri kraju, kažu za Politiku u Udruženju ”Žita Srbije”.

”Pripremni radovi na njivama su u toku a tamo gde su vremenski uslovi bili zadovoljavajući već su i završeni. Setva ostalih ratarskih kultura obično počinje oko 1. aprila i završi se u naredne dve nedelje. Međutim, u praksi se događa i da traje do kraja ovog meseca u zavisnosti od vremenskih prilika”, objašnjava Sunčica Savović, direktorka Udruženja ”Žita Srbije”.

Naše setvene površine su ograničene tako da i ove godine neće doći do velike preraspodele. Kukuruz je i dalje najpopularnija ratarska kultura kod domaćih proizvođača. U poslednje tri godine površine pod kukuruzom povećane su sa 900.000 hektara na milion i procenjuje se da će upravo toliko biti zasejano i ove godine. Na 30.000 hektara biće posejan prolećni ječam, suncokret na oko 200.000 do 220.000, a soja na 240.000 do 250.000 hektara. Procenjena površina za šećernu repu je oko 40.000 ha.

U ovom udruženju napominju da je soja sve popularnija kultura za prolećnu setvu jer smo od uvoznika postali izvoznici u vrlo kratkom vremenskom roku. Prethodne godine Srbija je ostvarila rekord u izvozu sa 250.000 tona. Poznavaoci tržišta potvrđuju da će ovogodišnja setva biti nešto skuplja nego prošle godine zbog rasta cena mineralnih đubriva kao i semenske robe.

”Istovremeno je i merkantilna roba koju proizvođači prodaju dvostruko više poskupela od semena i đubriva. Cena pšenice veća je za 21,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kukuruza za 41,77 procenata, dok je đubrivo u proseku skuplje za 13 odsto”, naglašava Savović.

Kada je reč o semenu, za sada nema preciznih informacija koliko su cene otišle na gore jer je na tržištu veliki broj ponuđača. Savović navodi da je za ratare trenutno osnovni problem nedostatak željenih hibrida kukuruza. Neke semenske kuće koje kod nas prodaju strane hibride imale su problema u proizvodnji i nemaju raznovrsnu ponudu kao prethodnih godina.

”To ne znači da nema dovoljno semena za sve već da proizvođači neće moći da seju željene hibride”, dodaje ona i objašnjava da se hibridi razlikuju po vremenu zrenja i po prinosima, da li rod kukuruza vlagu otpušta na njivi ili mora da se suši dodatno što povećava troškove proizvodnje, a to proizvođači izbegavaju.

Politika

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!