Tradicionalna manifestacija "Festival luka" (Hagymafesztival) se u gradu Mako, u istoimenoj županiji, od 9-11. septembra 2005 održao po 15. put. Županija Mako se sastoji iz 17 opština sa 56.000 stanovnika. Opštinama se nazivaju, u stvari, mesne zajednice, kojih je u Mađarskoj 3.500. Sam grad Mako ima 25.000 stanovnika i nalazi se u Mađarskom delu Banata, na tromeđi Mađarske, Rumunije i Srbije. Prošle godine ministarstvo privrede je proglasilo grad Mako gradom cveća, na čega su domaćini izuzetno ponosni.
Festival traje tri dana. Prvi dan su stručna predavanja. Aktivnu ulogu imaju predstavnici ministarstva poljoprivrede. Farmeri iznose poteškoće u radu i iznalaze se modeli kako da iste prevaziđu. Drugi dan se održavaju takmičenja u spremanju specijaliteta od luka. Gradonačelnici županije Mako, njih 17, spremaju paprikaš. Takođe, ocenjuju se i čorbe i salate u kojima dominira luk. Poslednjeg dana na programu je kulturno-umetički program na velikoj bini. Želja domaćina je da festival narednih godina unaprede, da se organizuje berza i da više poslovnih ludi uzme učešća u radu. Ova proizvodnja upošljava širok sloj stanovništva tako da je lokalna uprava daje punu podršku festivalu i svim promotivnim aktivnostima u tom smeru.
Bilo je potrebno nekoliko godina na uvođenju standarda da bi se priznala robna marka "luk iz Makoa". Komisija za zaštitu robne marke prati proizvodni ciklus od 3 godine koje čine: proizvodnja semena, arpadžika i luka za široku upotrebu. Nakon toga, komisija daje saglasnost izvoznicima luka. Kao prednosti luka iz ovog područja domaćini pre svega ističu njegovu tvrdoću, dugotrajnost, visok % ulja i izvestan broj sorti odličnih za sušenje. Znači radi se na kvalitetu, sigurnosti i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Od ukupne proizvodnje 2/3 luka ide na sušenje. U Makou postoji Institut za oplemenjivanje luka. Iz njihovih laboratorija su izašle najpoznatije sorte: Makoi Bronz, Makoi cr. Makometa i Csanad. Seme se prodaje drugim regionima i zemljama, ali proizvođači tog luka ne mogu ga stavljati u promet pod robnom markom Makoa. Proizvodnja luka ovde ima dugu tradiciju. Još 1892. godine na briselskoj izložbi luk iz Makoa je dobio zlatnu medalju za kvalitet.
Domaćini na svakom koraku ističu zanačaj brenda, tako da luk iz Egipta, Indije, Španije i Kine nije konkurencija na tržištu zbog robne marke. Ovogodišnja cena luka je mnogo veća od ugovorene zbog vremenskih neprilika. Celokupna proizvodnja u Mađarskoj, ove godine, neće uspeti da podmiri sopstvene potrebe. Okosnica proizvodnje luka u Mađarskoj su tri okruga: Mako (30-40% proizvodnje), Đer i Solnok. Poslednih godina se intenzivira proizvodnja belog luka za ponudu u svežem stanju.
Pored luka postoje još tri Mađarska prehrambena brenda prepoznatljiva na celom EU prostoru, a to su: segedinska paprika, pik salama i tokajska vina.
U gradu Mako postoji poljoprivredno-prehrambene škola koju čine 16 smerova sa 32 odeljenja i 860 učenika. Svi smerovi su manje-više okrenuti specijalizaciji u proizvodnji i preradi luka.
Domaćini su zainteresovani za razvoj prekogranične saradnje. Prisustvovali smo razgovorima koji su vodili sa partnerima iz Srbije - Centrom za razvoj agrobiznisa i ZZ "Agrocooperativa" iz Horgoša. Poseban ton ovim dogovorima je dao i prof. dr Salvatore Napoli, ekspert EU za Banat koji koordinira programom regionalnog društveno ekonomskog razvoja, a koji realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.
