Rana proizvodnja lubenica i dinja može se obezbediti i preko kalemljenog rasada. Kalemljenje lubenice i dinje obezbeđuje ranije dospevanje i povećanje prinosa kao i otpornost na bolesti.
Lubenica se kalemi na tikvu vrg (nategača, sudovnjača, Lagenaria vulgaris) koja ima beo cvet, četvrtasto seme, plod kruškastog ili izrazito dugačkog oblika (1-2 m) često zmijolik. Dinja se može kalemiti na muskatnu tikvu (Cucurbita moshata), ukusnog slatkog i aromatičnog ploda, čije je seme po ivici nareckano. Pri kalemljenju ukus i boja ploda ostaju tipični za sortu lubenice, odnosno dinje. Postupak kalemljenja lubenice i dinje je isti. Istog dana u zaštićeni prostor se seju lubenica, dinja i tikve. Najbolje je tikve sejati u saksije, a lubenice i dinje u sandučiće.
Kalemljenje se obavlja nekoliko dana posle nicanja, odnosno u fazi razvoja kotiledonih listića. Lubenice i dinje mogu se čupati iz zemlje i stavljati u sud sa vodom na zasenčeno mesto. Tehnika kalemljenja je sledeća: oštrim nožemili žiletom na stablu vrga ili muskatne tikve napravi se kosi rez ili se svrdlom napravi udubljenje između kotiledonih listića u dužini 1,5-2 cm. Na dinji i lubenici napravi se klinasti presek stabla ispod kotiledonih listića za 1,5 do 2 cm. Kalem lubenice, odnosno dinje postavi se u rascep tikve podloge tako da kotiledoni lubenice odnosno dinje nalegnu na kotiledon tikve. Spojeno mesto se može obaviti vlažnom vatom. Tako okalemljena biljka prenese se u leju ili tunel. U tom zaštićenom prostoru, gde se nalaze okalemljene biljke, do stvaranja kalusa mora biti vrlo visoka relativna vlažnost vazduha (90-95%) i temperatura od oko 25°C. Prvog dana nakon kalemljenja zaštićeni prostor se senči da se spreči nepovoljno isparavanje, a kasnije se biljke postepeno privikavaju na sunce. Šest do sedam dana posle kalemljenja kalus je obrazovan i dalja nega je uobičajena kao i kod normalnog rasada lubenice i dinje.
Kalemljenjem lubenice i dinje na tikvu postiže se daleko veća bujnost biljaka zbog mnogo jačeg korena tikve, koji biljku bolje snabdeva hranom i vodom, što obezbeđuje brže zrenje plodova (za 20-25 dana u odnosu na direktnu setvu) i mnogo veći prinos. Za kalemljenje lubenice prvenstveno treba koristiti sitnoplodne i rane sorte.
