Redosled kalemljenja bi trebao da bude sledeći: kruška na krušku, kajsija i šljiva na domaće sorte šljiva, jabuka na vegetativne podloge, jabuka na jabuku, kruška, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja i trešnja na trešnju, šljiva na dženariku i na kraju trešnja i višnja na magrivi. Kod nas se načešće obavlja očenje u obliku slova "T", a jedino se u Bugarskoj, u topliim rejonima, kod oraha primenjuje kalemljenje na prozor.
Za kalemljenje na spavajući pupoljak kalem-grančice treba skidati neposredno pred kalemljenje. Sa njih odmah treba skinuti lišće i ostaviti jednu trećinu lisne drške. Pravilo je da se kalem-grančice uzimaju sa zdravih umatičenih voćnih stabala. Ako se uzimaju iz proizvodnih zasada, a po pravilu ne bi trebalo, onda se skidaju sa stabala koja su zdravija i rodnija. Prilikom biranja kalem-grančica, treba birati normalno zrele, a to su obično one koje se nalaze na periferiji krune. Vršni i osnovni deo kalem grančice ne treba koristiti za kalemljenje jer je vršni nedovoljno odrveneo, a bazalni nema dobre pupoljke pa će i prijem biti slab. Kod koštičavih voćnih vrsta treba uzimatišto duže kalem grančice jer one sadrže više vegetativnih pupoljaka. Takođe, kod nekih jabuka i krušaka koje obrazujurodne postrane pupoljke, treba birati duže mladare.
Sama tehnika kalemljenja se izvodi na sledeći način. Prvo treba pripremiti podloge za kalemljenje. One se očiste od bočnih grančica i lišća do visine 15-25 cm. Kod koštičavih se to radi ranije, a kod jabučastih neposredno pred kalemljenje. Ukoliko nije bilo padavina, na 10 do 15 dana pred kalemljenje treba izvršiti jedno zalivanje da bi se kora bolje odvajala od drveta. Na očišćenom delu podloge, 10-15 cm od zemlje, napravi se uzdužni presek oko 3 cm i poprečni oko 1 cm u vidu slova "T". Drugom stranom noža se odvoji kora od drveta. U levu ruku se uzme kalem grančica, vrhom okrenuta ka telu, oštrim nožem se na 1,5 cm ispod osnove pupoljka zaseče i polako skida pupoljak sa korom i jednim tanjim slojem drveta do 1 cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak se drži za peteljku i brzo uvlači pod koru. Ukoliko je dužina kore veća i ne ulazi u napravljeni presek na podlozi, onda se višak kore odseče da bi pupoljak dobro nalegao na drvo. Stavljeni pupoljak se uveže 1 cm iznad i oko 2 cm ispod pupoljka, najčešće specijalnim gumicama za tu namenu, a može i rafijom ili najlonskim peteljkama.
Nakon 10-15 dana može se ustanoviti da li je kaleljenje uspelo ili nije. Ako deo lisne drške pri dodiru prstom lako otpada, onda je to znak da je pupoljak primljen, a ako je sasušena, žilava i teško se odvaja od pupoljka, znači da se pupoljak nije primio.
Ako pupoljak nije primljen treba ponoviti kalemljenje. Naredne godine na proleće se okalemljene podloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka.
