Činjenica da se proizvodnja kupusnjača može da se organizuje tokom čitave godine omogućuje imto što su kupusnjače skromnih zahteva za toplotom i što mogu veoma dobro da podnesu niske temperature. Visoku otpornost na niske temperature posebno imaju kelj pupčar, lisnati kupus (raštan), kelj i kasni kupus. Neretko, ove kulture mogu da se vide prekrivene snegom, pa mogu postepeno da se ubiraju tokom zime direktno iz bašte kako za potrebe u domaćinstvu, tako i za potrebe lokalnog tržišta.
Proizvodnja kelja pupčara
Kelj pupčar je u našoj zemlji malo poznato povrće, pa se zato i veoma malo gaji. U najnovije vreme čine se pokušaji da se ovo cenjeno povrće proširi, naročito u Vojvodini. U zapadno-evropskim zemljama kelj pupčar gaji se masovno.
Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, glavičice, koje se formiraju na stablu u pazuhu listova, od kojih se spravljaju raznovrsna jela. U ishrani je veoma značajan, jer ima visoku hranjivu i biološku vrednost. Prema Markoviću (2002) hemijski sastav pupova kelja pupčara je sledeći: suva materija 18,08%, pepela 1.2%, celuloze 1,4%, kalciium-pektinata 0,2% vitamina C 120 mg/100 g , ukupan šećer 5,7%, direktno redukujući šećer 4,2%, saharoza 1,5%, proteini 3,8%, masti 1,0%, limunska kiselina 1,33%, hlorofil 0,9%, karatenoidi 0,21 mg/g. Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.
Kelj pupčar je kultura umereno tople i vlažne klime. Ova kultura veoma dobro podnosi mrazeve, pa je ovo povrće za kasno jesenju i zimsku potrošnju. Veoma lako podnosi mrazeve do -10, a podnosi i kratkotrajne mrazeve od -15 do -20°C, bez značajnog oštećenja. Za naše uslove kelj pupčar je veoma zahvalna kultura, jer može da se gaji kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali mora da se ima u vidu njegova prilično duga vegetacija. Gajenjem kelja pupčara u smeni sa drugim kulturama obezbeduje se veoma intenzivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada može da se proizvede i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može da se seje u martu ili aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Međutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva obavlja krajem maja, a rasađivanje krajem juna ili početkom jula. Sadnja ne sme da kasni, jer ukoliko se zakasni glavičice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta.
Pre sadnje zemlji te treba obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak treba uneti i mineralna dubriva u količini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu P2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak mineralna dubriva treba uvećati za 20-30%. Do sadnje treba uneti polovinu azotnih i celokupnu količinu fosforni i kalijumovih dubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.
Uspeh u proizvodnji kupusnjača umnogome zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad setvu treba obaviti na pripremljenoj i nadubrenoj leji sa po 2,5-3 g semena po m2. Nakon setve seme se pokriva kompostnom smešom u debljini 1-1.5 cm. Nakon setve treba obaviti obilno zalivanje. Pored setve na leji rasad kupusnjača može da se seje i sejalicama na razmaku redova oko 30-50 cm i tada se može da se obavi meduredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi dobija se rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća, jer prostora uvek ima dovoljno, pa ne mora da se primenjuje gusta setva na leji.
Rasad se sadi na razmak redova 70-100, a u redu oko 50 cm, između biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid, "treflan" u količini 2 kg/ha kojeg treba inkorporirati. U toku vegetacije kod kelja pupčara primenjuju se uobičajene agrotehničke mere, kao i kod ostalih kupusnjača. Recionalno ga treba navodnjavati, međuredno obrađivati i jednom prihraniti. Zaštita od štetnika je istakao i kod ostalih kupusnjača. Kod keljapupčara u sušnim uslovima značajniji problem mogu biti lisne vaši, koje se suzbijaju insekticidima. Od rasađivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da prođe oko četiri meseca.
Na malim površinama u baštenskoj proizvodnji, može da se primenjuje sukcesivna na berba, a bere se po potrebi odozdo nagore pri čemu berba može da počne u oktobru, pa da traje do januara, izuzetno i do proleća, jer je veoma otporan na niske temperature. Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru najčešće ručno odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoje i uređaji za mašinsko ubiranje. Prinosi su najčešće 10-15 t/ha. Osim pupova (glavica) za ljudsku ishranu mogu da se koriste listovi (umesto raštana), a posebno su visokog kvaliteta posle pojave mrazeva. Ostaci stabala i listova mogu se iskoristiti kao izvaredna stočna hrana.
Rezultati eksperimentalne proizvodnje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa velikim brojem sorti i hibrida kelja pupčara iz Holandije i SAD tokom niza godina su više nego zadovoljavajući, jer su ostvareni prinosi kod nekih sorti i do 20 t/ha. To govori da u našim uslovima kelj pupčar može veoma dobro da uspeva. To je razlog više da ovo kvalitetno povrće treba više gajiti i koristiti u ishrani, naročito u zimskim mesecima, kada je mali izbor svežeg povrća.
Proizvodnja lisnatog kupusa
Lisnati kupus, kelj (raštan) značajna je vrsta povrća na Mediteranu, gde se gaji preko čitave godine. U kontinentalnom delu naše zemlje ova kupusnjača je malo poznata i malo se gaji. Ona ima visoku ekološku plastičnost, dobro podnosi klimatske ekstreme i lako se gaji. Po svom hemijskom sastavu jedna je od najkvalitenijih kupusnjača. Sadrži 13-23% suve materije 2-5% šećera, 2-4% belančevina, 100-200 mg% vitamina i 2-5% karotina.
Raštan formira stablo visoko do 80-100 cm sa dosta dugim internodijama, lisnom rozetom na vrhu. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji posle jačeg zahladenja. Raštan predstavlja značajno povrće tokom zime u mediteranskom području. Lisnati kupus je veoma otporan na niske temperature. U primorju prezimljava na otvorenom polju i bere se tokom zime i u rano proleće. Mnogo je bolji ukus kada na njega deluju mrazevi. Isto tako veoma dobro podnosi visoku temperaturu. Podnosi i velike nadmorske visine, a uspeva i na slabijim zemljištima. Listovi se beru postepeno, odozdo prema gore.
Raštan se gaji na sličan način kao i ostalc kupusnjače, uglavnom se proizvodi iz rasada. U kontinentalnom području proizvodi se u isto vreme kada i kasni kupus. Rasad u vreme sadnje treba da ima 4-6 listova. Raštan se sadi na razmak 60x40 cm. Mere nege se sastoje u navodnjavanju i okopavanju. U baštama se gaji kao združeni usev sa drugim povrćem. Za berbu pristiže za 120-160 dana posle setve. Prinos se postiže oko 20 t/ha.
