Najvažnije je da se pre prihrane obavi analiza zemljišta i ustanove potrebe biljnih kultura za azotom. Teka na osnovu dobijenih rezultata treba prihraniti pšenicu jer se jedino na taj način ovaj posao može obaviti racionalno.Deficit azota varira od parcele do parcele, ali generalno on se kreće od 40 do 100 kilograma po hektaru. Prosečno svakom hektaru nedostaje 70 kg ovog makroelementa. Stručnjaci agronimi iz Elixir Agrara preporučuju za prolećnu prihranu novo đubrivo Fabrike mineralnih đubriva Elixir Zorka. U pitanju AmoSulfan.
AmoSulfan je azotno đubrivo koje sadrži 20% azota i 24% sumpora, a zbog oblika u kome se nalazi azot u ovom đubrivu, AmoSulfan je izuzetno pogodan za prihranu svih biljnih kultura. Azot u AmoSulfanu otporan je na prirodne gubitke, zbog čega njegova upotreba pozitivno utiče na profitabilnost proizvodnje. Azot je neophodan konstitucioni makrohranljivi element i ne postoji nijedan proces u biljkama na koji on ne utiče, posredno ili neposredno. Biljke usvajaju azot iz zemljišta samo u obliku NO3 - (nitratnog) i NH4 + (amonijum) jona, oba oblika ravnopravno, ali amonijačni oblik predstavlja pogodniji izvor hrane jer ga biljke mogu direktno ugrađivati u organska jedinjenja čime troše manje energije u odnosu na usvojene nitrate koji u biljci najpre moraju da se redukuju do amonijaka, a za njihovu redukciju biljka troši energiju. Amonijačni jon nije pokretan u zemljištu jer se vezuje u međuslojne razmake minerala gline. Za bilans azota u zemljištu ova fiksacija amonijačnog jona je koristan proces jer sprečava gubitke azota isparavanjem, ispiranjem i denitrifikacijom. Sa stanovišta biljke, fiksacija je takođe pozitivan proces jer se postepeno oslobođeni amonijačni jon ponaša kao sporodelujući izvor azota za biljke
Sumpor u ovom đubrivu utiče na bolje iskorišćavanje azota i povećanje njegovog sadržaja u biljkama. Sumpor se ubraja u grupu makrohranljivih konstitucionih elemenata. Biljke ga usvajaju isključivo u sulfatnoj formi. Njegova uloga u biljkama je višestruka: ulazi u sastav aminokiselina i proteina, koenzima i enzima, učestvuje u održavanju ravnoteže anjona i katjona, ulazi u sastav različitih ćelijskih komponenti, igra važnu ulogu u velikom broju biohemijskih procesa. Đubrenje sumporom utiče na bolje iskorišćavanje azota i povećanje njegovog sadržaja u biljkama.
S obziorom na to da je AmoSulfan fiziološki kiselo đubrivo, njegova upotreba na slabo alkalnim i alkalnim zemljištima snižava pH vrednost. AmoSulfan je bogat izvor azota i sumpora, u najpoželjnijim oblicima za ishranu biljnih kultura. pH vrednost zemljišta u zoni korena dovodi na optimalan nivo. Nakon unošenja u zemljište AmoSulfan se razlaže na amonijačni azot NH4 + i Sumpor SO4 2-. Deo amonijačnog azota se uz pomoć nitrifikacionih bakterija postepeno prevodi iz amonijačnog u nitratni oblik čime se dobijaju dva oblika azota koje biljka može da usvaja. Proces nitrifikacije pokreće procese koji zemljište u zoni korenovog sistema dovode na optimum pH vrednosti. Snižavanjem pH vrednosti, oslobađa se blokiran fosfor (P) i esencijalni mikroelementi (B, Zn, Fe, Mn).
Antrafile:
Veća efikasnost Fosfora (P) u zemljištu
Primenom AmoSulfana se značajno poboljšava dostupnost i usvajanje fosfora koji se nalazi u zemljištu, što je posebno važno kod redukovane primene fosforne komponente. Univerzitetska testiranja vršena u zemljama u regionu su pokazala da startna prihrana kukuruza i drugih biljnih kultura sa manjim sadržajem P komponente u kombinaciji sa amonijačnim azotom i sumporom kojima je bogat AmoSulfan, daju bolje rezultate od startne prihrane sa visokim sadržajem P komponente.
