Verovali ili ne, otkupna cena tovlјenika pre desetak dana pala je na 110 – 120 kg žive vage, a klaničarima su dostavlјeni spiskovi o tome koliko ko i gde ima za isporuku. Ovaj "koristan" posao obavili su lјudi koji su želeli da državu privole na ponovni interventni otkup. Jer u nedavno obavlјenom, koji je vodila Unija polјoprivrednika, bili su nemi posmatrči.
"Agropapuk" : meso iz domaćeg tova veoma kvalitetno
Kada se sve sabere, trenutna ponuda tovlјenika u Sremu i Mačvi je oko 120 hilјada, a još veća se očekuje u februaru. Klanje svinja za kućne potrebe obavlјalo se godinama krajem novembra, ove godine je bilo simbolično i mimo očekivanja farmera.
U Srbiji se tovom svinja za klanice, ali bez prethodno skloplјenog ugovora, bavi oko 8.000 gazdinstava i oni ostvaruju premiju od 1.000 dinara po tovlјeniku. Ova premija se isplaćuje ako je tovlјenik prodat u klanicu, a isplata obavlјena na račune gazdinstva. Pravo na ovu stimulaciju imaju i pravna lica.
Dobijenih 1000 dinara po tovlјeniku pokriva trošak od 60 kg utrošenog kukuruza ili 11 kg prirasta... Jasno, ovo je simboličan iznos za koji se u trgovinama može kupiti oko 2,5 kg svežeg mesa.
Naši farmeri još uvek se drže dobre polјoprivredne prakse i u tovu svinja ne koriste razne stimulatore rasta, niti hormona i tov traje oko 120 dana, a tovlјenici dostižu težinu do 110 do 120 kg. Ovako kvalitetno meso nije dovolјno jak razlog za našu mesnu industriju i da se opredeli za domaće nabavke. Naprotiv, oni uvoze žive svinje iz Hrvatske, Mađarske, Nemačke... Razlog za ovu kupovinu je niža cena utovlјenih svinja, a niža je zbog stimulisanja izvoza. Tako je tokom 2015. godine uvezeno oko 400 hilјada tovlјenika, što je petina količine koju kolјemo u industrijskim klanicama. Međutim, kada se ovome dodaju uvezene količine mesa (pretvoreno u živu vagu), naše tržište je pokriveno sa oko 1,2 miliona tovlјenika iz uvoza.
Ovakav uvoz je jasan primer "ekonomskog" nasilјa" nad domaćim farmerima koji su godinama robni proizvođači i ovaj posao obavlјaju u solidnim objektima.
Tvrdnja o tome da je realno ostvariti profit sa otkupnom cenom od 120 dinara za kilogram žive vage je ekonomski nerealna i moralno uvredlјiva.
Pritisak na naše tržište posle zabrane izvoza mesa u Rusku federaciju iz EU se povećava i na našu godišnju potrošnju od oko 30 kg mesa po stanovniku biće sve veća.
Vlada pokušava da olakša situaciju u svinjarstvu koje može ozbilјno umanjiti ili podići nivo stočarstva u ukupnom obimu polјoprivredne proizvodnje.
Stočarstvo je sa svega 23% učesnik u ukupnoj poljoprivredi, a kao neka donja granica se uvažava 30 – 35% i to zemlјu čini agrarno razvijenom. Mi smo daleko od tog nivoa, a pokazatelј može biti i mnogo gori ako se nastavi nekontrolisan uvoz svega i svačega, što klanicama odgovara – pad stočarstva u agrarnom profitu biće neminovan.
Šta radi Uprava za veterinu?
Kada se pod lupu stave zootehničke mere, koje preduzima država preko Uprave za veterinu, onda se može videti da je svinjarstvo u ralјama raznih lobija, a posebno veterinarskog. Srbija je od 2000. godine pa do danas potrošila oko 20 miliona eura za iskorenjavanje klasične svinjske kuge, a da i dalјe nismo na startu izvoza svežeg mesa i živih svinja na tržište EU.
Da li će se istorijom zloupotreba u veterinarskoj službi na nivou države neko baviti, teško je reći. A imali smo uz njihovo učešće hičkokovske događaje: klasičnu kugu u zatvorenom sistemu tova (Surčin), kugu u okolini Sremske Mitrovice, uz ekspresnu isplatu štete... Događalo se da se tovlјenici obeležavaju za spalјivanje, a završavaju u drugoj klanici uz obradu za tržište... Ogroman novac je završio u džepovima prerađivača i lјudi koji su, gledajući sebe, uništili svinjarstvo u Srbiji, koje jedino izvozom može preživeti. Ali o izvozu stiže loša vest.
Nekoliko naših klanica dobilo je zabranu – "crveni karton" za izvoz u Rusku federaciju. Obrazloženje je kratko – roba ne odgovara standardima (sadrži štetne metale, antibiotike...). Trenutno samo jedna klanica (Juhor) ima kvalitet za pomenuto tržište.
Ako je tačna procena da u organizovanoj proizvodnji (male i veće farme) godišnje imamo oko tri miliona tovlјenika i oko dva miliona u malim oborima, dolazimo do podatka da u Srbiji svakog meseca u odnosu na potrošnju ima oko 300 hilјada tovlјenika u ponudi za industrijske klanice. One ovu robu ne mogu plasirati na domaće tržište i izvoz je jedini put opstanka.
Šta očekivati od "Mitrosa" i "IM Srem-a"?
Mačvani i Sremci poslednju nadu za opstanak vide u početku rada "Mitrosa" i ponovne prerade u "IM Srem" u Šidu. Investitor u "Mitrosu" nema para za pokretanje proizvodnje i kuka za novcem iz državne kase, a sa zaklјučenjem ugovora o prodaji iz stečaja "Srema" iz Šida očekuju se razne saglasnosti.
Nekada giganti, ove dve pomenute fabrike u mirovanju mogle bi dobrom poslovnom politikom stvoriti proizvodnu bazu i vratiti ugovore o kooperaciji kao proverenu sigurnost za stočare.
kako zaštititi farmere?
Odakle početi zaštitu svojih farmera? Moguće je doneti odluku o karantinu za uvezene tovlјenike, jer dolaze iz šireg regiona, gde postoji zaraza. Jedna od mera je i povećenje prelevmana sa 10 dinara po kilogramu na 50 dinara.
Ako kreatori agrarne politike sa ozbilјnošću gledaju na svinjarstvo, onda su polazne tačke za analize – potencijali, tržište i ekonomičnost. Bez poznatog kupca svinjarstvio u Srbiji nema budućnost.
Kao ni u drugim sektorima, Ministarstvo polјoprivrede, niti Privredna komora Srbije ovde nema pouzdanu analizu stanja. Komora u svojoj politici prednost daje članicama – klaničnoj industriji, pa tako nema ni jasan stav o obustavi uvoza i pomoći malom farmeru. Ministarstvo polјoprivrede, kada situacija dođe do usijanja, kaže da se trgovinom bavi drugo ministarstvo i tako u krug.
Lane je Ministarstvo polјoprivrede je izdvojilo nenamenski novac za interventni otkup, o čemu se izjasnila Vlada. Taj iznos nije nadoknađen iz budžetske rezerve, pa su za toliko ostale manje isplaćene premije za tov. Ma koliko je ovo "vruć krompir" za državu, njene službe su suočene sa ozbilјnim odlukama: zabranom uvoza i donošenjem programa za eliminaciju kuge.
Dakle, biće neophodno obustaviti uvoz svinjskog mesa i živih svinja dok se kod nas tržište ne stabilizuje. Nije ekonomski opravdano, niti u interesu nacije da se uvozi po nižim cenama iz zemalјa koje stimulišu izvoz, a da naši farmeri propadaju. Takve tolerancije odavno na zapadu nema.
Prazne štale i obori
Zbog niske otkupne cene svinja i male potražnje, u šabačkom kraju se prazne štale i obori. Stoka se ovih dana masovno kolјe. Nezadovolјni stočari odustaju od uzgoja. Rešenje je u pokretanju klanične industrije, bez koje se ne može računati na ozbilјnu proizvodnju.
- Pored redovnog svinjokolјa, koji je normalan za ovo doba godine, imamo vanredni svinjokolј i najžalosnije je što se tom vanrednom svinjokolјu uništava priplodni materijal. Polјoprivrednici više ne znaju ni kud će ni šta će sa stočnim fondom, naš kraj je najstočarskiji deo Srbije gde imamo najveći broj goveda, najveći broj svinja. Nedavna intervencija Ministarstva polјoprivrede sa otkupom 5.000 grla, nažalost, nije se desila na teritoriji grada Šapca. Ta količina od 5.000 svinja je kap u moru i žao nam je što Ministarstvo polјoprivrede, odnosno Vlada Republike Srbije, nisu intervenisali sa nekom većom količinom preko Robnih rezervi - kaže Predrag Srdanović iz direkcije za polјoprivredu u Šapcu.
Ne tako davno, ukupno 65 sela na teritoriji Šapca i Bogatića proizvodilo je godišnje 250.000 tovlјenika i oko 50.000 junadi. U vreme procvata svinjarstva sredinom '80. podignuti su značajni objekti za uzgoj.
Samo u Badovincima postoje farme kapaciteta od 1.000 do 2.000 komada.
