Na pojedinim lokalitetima u Vojvodini tokom jučerašnjeg dana zabeleženi su olujni vetrovi, obilne padavine i grad, koji su na usevima i zasadima izazvali mehanička oštećenja različitog intenziteta. Najveće štete zabeležene su na delovima terena Bačke Topole (Zobnatica, Pobeda, Novo Orahovo, deo Pačira), Subotice (Tavankut, Mala Bosna, Bajmok, Mišićvo, Đurđin), Novog Sada (Bački Petrovac, Gložan, Begeč, Futog, Veternik, obronci Fruške gore) i Rume (Irig, Vrdnik, Krušedol, Neradin, Inđija grad, Čortanovci, Maradik, Beška, deo Rivice).
Nakon grada, osnovni zadatak proizvođača je da što pre zaštite biljke od infekcija koje se ostvaruju preko nastalih povreda. Oštećenja na listovima, mladarima, granama i plodovima predstavljaju otvorena vrata za brojne bakterijske i gljivične patogene, a aktuelni vlažni vremenski uslovi dodatno pogoduju njihovom razvoju.
Zbog toga se preporučuje da se, čim vremenski uslovi dozvole ulazak mehanizacije u parcelu, a po mogućstvu u prvih 24 časa nakon nevremena, sprovede tretman sa ciljem dezinfekcije i zaštite rana, kako bi se smanjila mogućnost razvoja bolesti i omogućio brži oporavak biljaka.
Kod jabuke, kruške i dunje trenutno postoji povećan rizik od infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače jabučastog voća. Posebno su ugroženi zasadi u kojima su grad i vetar izazvali veća oštećenja lisne mase, mladara i plodova.
U ovim zasadima preporučuje se primena preparata na bazi bakra u nižim koncentracijama ili fosetil-aluminijuma.
Kod koštičavih voćnih vrsta najveću opasnost nakon grada predstavlja prouzrokovač bakterioznog izumiranja i rak-rana, koji veoma lako ostvaruju infekcije preko mehaničkih povreda.
Kako bi se zaštitile nastale rane i smanjila mogućnost prodora patogena, preporučuje se primena preparata na bazi kaptana, uz obavezno uvažavanje karence od 21 dan i termina predstojeće berbe.
U vinogradima se nakon grada preporučuje primena fungicida na bazi folpeta ili bakra. Ovi preparati doprinose zaštiti povređenih biljnih organa i smanjuju rizik od razvoja infekcija preko oštećenja nastalih dejstvom grada i jakog vetra.
Kod voćarskih i vinogradarskih kultura posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti od prouzrokovača truleži plodova, jer se infekcije veoma često ostvaruju upravo preko mehaničkih povreda na pokožici plodova.
U usevima povrća preporučuje se primena registrovanih preparata na bazi bakra ili kaptana, sa ciljem dezinfekcije i zaštite rana nastalih usled mehaničkih oštećenja, vodeći računa o vrsti gajene biljke, razvojnoj fazi i mogućim ograničenjima u primeni bakarnih preparata.
U ratarskoj proizvodnji, u pogođenim područjima, na parcelama pod suncokretom, kukuruzom, šećernom repom, pšenicom i ječmom zabeležena su ozbiljna oštećenja u vidu lomljenja stabljika i poleganja useva. Na najugroženijim parcelama štete su takvog intenziteta da je neophodno proceniti ekonomsku opravdanost daljih ulaganja u proizvodnju.
Nakon sprovedenih zaštitnih tretmana i stabilizacije vremenskih prilika, preporučuje se primena biostimulatora i preparata namenjenih ublažavanju stresnih uslova, kako bi se podstakla regeneracija oštećenih biljaka i očuvao što veći deo proizvodnog potencijala.
Budite u toku prateći Portal PIS-a, na adresi https://pissrbija.rs
