poljoprivreda.info

Poslanici traže brže odobravanje upotrebe alternativnih pesticida koji su pandam onim kakve danas poznajemo.

Zaraženi plodići se deformišu, postaju bledozeleni, dobijaju nepravilan oblik, izdužuju se i krive, podsećaju na plod rogača

U Austriji u voćnjaku gde je protivgradna mreža postavljena i sa strane jabuku su uspeli da zaštite od smotavca samo sa jednim tretiranjem insekticidima. Time su suzbili prvu generaciju štetočina. Oštećenih plodova od smotavca je bilo samo 1,44%.

Od pokretanja obnovljenog izdanja, uz dosta napora i rada, izdato je 110 redovnih brojeva, u 100 svezaka, a bilo je i 10 dvobroja, na 12.316 stranica. Bilo je i šest vanrednih brojeva, što zaokružuje broj strana na 13.000. U proteklih 20 godina, objavljeno je 1069 radova iz oblasti zaštite bilja,...

Deo novina je i integralno upravljanje štetnim organizmima, inspekciji mašina za primenu zaštitnih sredstava, obukama krajnjih korisnika, distributera i savetodavaca i vođenje evidencija.

Najznačajnije bolesti strnih žita su pepelnica, lisna rđa, siva pegavost lista, siva pegavost klasa i žuta rđa pšenice.

U razvijenim poljoprivrednim zemljama, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih negativnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, napuštene su alternativne metode suzbijanja korova, te je intenzivna primena herbicida dovela do rezistentnosti i do realnih mogućnosti kontaminacije...

Štetnost može biti direktna i radikalna po prinos merkantilnog i stočnog kukuruza uz nestajanje biljke (primer: krtice, ptice, sovice) ili indirektna i promenljiva (kukuruzni plamenac u stabljici koji izaziva poleganje, lisne sovice i muve koje utiču na razvoj budućih klipova, stonoge, larve...

Kiše u početku vegetacije pomogle su razvoju čađave krastavosti jabuke i infekcije klasa pšenice fuzarijumom. Pegavost lišća šećerne repe bila je izražena na parcelama gde je primenjivano navodnjavanje. Suvo vreme tokom vegetacije odgovaralo je patogenima iz roda Macrophomina koje su bile...

Visoke temperature i sušna leta doprineli su da se kod nas pojave do sada nepoznate štetočine koje napadaju poljoprivredne useve. Zbog izmenjene klime i štete od već registrovanih insekata, iz godine u godinu sve su veće.

Narod kaže: “Neće grom u koprive”, a na koprivu neće ni bolesti i štetočine. Stručnjaci preporučuju da to treba iskoristiti u proizvodnji voća i povrća.

Gljivično oboljenje Ug99 napada celu stabljiku biljke (nadzemni deo) i može da je uništi za samo nekoliko dana. Štete usevima pšenice u Ugandi i Keniji od ove bolesti idu na preko 80%.