poljoprivreda.info

Na zemljištima koja imaju nizak sadržaj hraniva, sa pravilnom kontrolom plodnosti zemljišta, i pravilnim đubrenjem mi ćemo podići prinos. Na zemljištima gde imamo sadržaj hraniva i veći nego što bi trebalo kotrolom plodnosti zemljišta i racionalnom upotrebom đubriva možemo značajno da spustimo troškove proizvodnje

Zašto je čovek koji je napravio najbolji portugizer na svetu, sto puta rekao da će iskrčiti vinograd pod tom sortom?

Semenska proizvodnja u Ukrajini, širenje u Rusiji, plasman semena u Iranu, veliki poslovi u Kazahstanu i zainteresovanost ogromnog kineskog tržišta za naše lekovito bilje činjenice su koje ukazuju da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo na dobrom putu.

O državnom i privatnom savetodavstvu, Agroupozorenju, SmartPlant.farm-u, razlozima za neefikasnost pesticida i još ponečemu

Srbija je za pola veka izgubila 1,5 milion hektara poljoprivrednog zemljišta – Nacionalna šteta „teška” bezmalo 15 milijardi evra – Ogromne gubitke donosi i 424.000 hektara koje niko ne koristi – Loš odnos prema zemljištu kao neobnovljivom resursu - Srbija ima 3,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, koje u ukupno raspoloživom zemljištu učestvuje sa 49,8 odsto

U Francuskoj oko 400.000 poljoprivrednika koristi sredstava iz fondova zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. U proseku, pomoć po poljoprivredniku iznosi oko 20.000 evra.

Prethodnih dana mnogi domaći mediji objavili su informaciju da je Evropska komisija dozvolila gajenje jednog hibrida genetički modifikovanog kukuruza. Ta informacija nije tačna pošto je komisija samo dala preporuku, a konačnu odluku doneće zemlje članice. Na odluku o prihvatanju ili odbijanju tog predloga građani Unije možda će čekati godinama.

Matthieu Çaldumbide, rukovodilac ekonomske i sindikalne službe udruženja proizvođača kukuruza, na osnovu analize tržišta ove i sledeće godine očekuje manji uvoz te žitarice u Evropsku uniju.

Srđan Gucunski je poljoprivrednik u Bačkom Gradištu. Sa bratom obrađuje 400 hektara. Ratari, a struktura useva je pšenica, kukuruz, suncokret i soja. Ravnomerno raspoređenih. Kaže da je samo zahvaljujući savremenoj mehanizaciji uspeo sve na vreme da poseje, jer vremenski uslovi ovog proleća nisu nikako išli na ruku ratarima. Suša, pa kiša, pa borba sa štetočinama, bolestima i korovima. Ratari su uradili svoje, ali se čeka državni dinar.

Joerg Polzin je direktor sektora zaštite bilja kompanije BASF za region bivše Jugoslavije. U intervjuu za Poljoprivredu.info on govori o srpskom tržištu, saradnji sa domaćom naukom, društvenoj odgovornosti i pesticidima koje naši poljoprivrednici najviše koriste.