Reklama
  • Stav

Srbija decenijama ne koristi svoj najbolji i najveći privredni potencijal - poljoprivredu

subota, 21. oktobar 2017.

Iz vrlo poznatih razloga, Srbija ne koristi ni 50% svojih mogućnosti. To su: opšta planska dezorganizacija svih državnih funkcija, razorena infrastruktura, uništeni svi elementi poslovanja u poljoprivredi i to postepeno i planirano od 1953, a najbrže u periodu pljačkaške privatizacije posle 2000. godine

Ovaj tekst sadrži opis stanja srpske poljoprivrede, koje svako ko je dobronameran, otadžbinski orijentisan i odgovoran i sam vidi, ali sadrži i predlog mera kojima to stanje može da se promeni brzo a jeftino a Srbija ekonomski stabilizuje i vrati na visoko mesto na lestvici proizvođača kvalitetne hrane na međunarodnom tržištu, gde je nekada decenijama bila.

2017-jabuke

  1. Poljoprivredna proizvodnja moguća na blizu 5 miliona hektara je najveći, najjeftiniji i strateški po svim osnovama, najvažniji privredni potencijal Srbije.

Srbija ima 30-50 % bolje sve prirodne uslove za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda visokog kvaliteta po ukusu, mirisu, hranljivoj vrednosti i zdravstvenoj ispravnosti u odnosu na sve evropske zemlje severno od Austrije, a ipak proizvodi 4-10 puta manje po količini i finansijskoj vrednosti u odnosu na te i poljoprivredno vrlo razvijene zemlje u kojima su poljoprivrednici u odnosu na sve proizvođače  u privredi najbogatiji, što je sušta suprotnost u odnosu na Srbiju. Srbija može da ishrani 50 miliona stanovnika, ali ne koristi te mogućnosti već proizvodi za oko 5 puta manje, pa i pored toga ima izvoz sa izrazito pozitivnim spoljno-trgovinskim bilansom. Ovaj podatak precizno definiše srpski potencijal.

  1. Iz vrlo poznatih razloga, Srbija ne koristi ni 50% svojih mogućnosti. To su: opšta planska dezorganizacija svih državnih funkcija, razorena infrastruktura, uništeni svi elementi poslovanja u poljoprivredi i to postepeno i planirano od 1953, a najbrže u periodu pljačkaške privatizacije posle 2000. godine koju je država pokrivala čak i izmirivanjem obaveza prema zaposlenima (PIO) u periodu od 1991. do 31.12.2003. ali i dalje iako su to obaveze privatnih i neodgovornih kupaca umesto da im se oduzmu firme i naplati šteta. Tek ove, 2017.godine, počela je intenzivna aktivnost na revitalizaciji poljoprivrede stvaranjem uslova za revitalizaciju zadrugarstva.

Ovaj Savez je mnogo puta godišnje od 2003. do 2016. godine pisao svim državnim organima da do oporavka poljoprivrede može da dođe samo revitalizacijom zadrugarstva, obnovom i naseljavanjem sela, ali tek onda kada država to bude htela i pokazala. I, konačno je shvaćeno da je zadrugarstvo ’osnov i oslonac poljoprivrednog razvoja u razvijenim zemljama’ (citat iz Strategije poljoprivrede), da se tako posluje u svetu (preko kooperativa), da je zadrugarstvo treća svetska ekonomska sila jača od multinacionalnih kompanija i većine zemalja u svetu, a Međunarodni zadružni savez je od 1945. godine prvo jedno od tri, a danas jedno od sedam Savetodavnih tela Ujedinjenih Nacija. Izvanredno je važan podatak to što je svaki treći u Evropi, svaki četvrti stanovnik u Americi istinski, a tek preko svakog tristotog u Srbiji član neke Zadruge i to uglavnom formalno.

Dokaz da je zadrugarstvo neminovnost bez koje se ne može ostvariti puna ekonomska stabilnost i opstanak jedne zemlje u Evropi i svetu, je Program kabineta Ministra za regionalni razvoj, Milana Krkobabića, za revitalizaciju zadrugarstva, sela i ruralnih sredina, koji se po planiranoj dinamici odvija brzo i u dan tačno, a planiran je da traje tri godine, posle čega se očekuje znatno proširenje aktivnosti i obima.

  1. Zbog toga što su poljoprivredne površine zapuštene, zakorovljene, samopošumljene ili erodirane kao posledica nezakonitog uništavanja šuma, a opljačkani i porušeni objekti pretvoreni u neuredne deponije, poljoprivreda se u Srbiji proglašava za najvećeg zagađivača životne sredine o čemu govore i stručnjaci iako dobro znaju da je to direktna posledica uništavanja stočarstva i prevelike upotrebe hemije (veštačka đubriva i pesticidi) koja se u dvocifrenom procentu neiskoristi od strane biljaka i koja se ispire i dospeva u dublje slojeve zemljišta i zagađuje izvore vode, bunare, potoke i reke. Za razliku od organskih đubriva, ovome najviše doprinosi navodnjavanje bez koga upotreba hemije apsolutno nije moguća.

Na sreću, ona polovina nekorišćenog zemljišta (što nije u ravničarskim predelima) ostaje zdrava i pogodna za visoko vrednu i dohodovnu organsku proizvodnju, a to zauzima oko dve trećine površine Srbije.

  1. Srbija trpi ogromne štete zbog dosadašnjeg neodgovornog odnosa države prema poljoprivredi u dužem vremenskom periodu, po enormno povećanoj razlici u regionalnoj (ne)razvijenosti, životni standard, zaposlenost i zdravstveno stanje stanovništva, ’punjenje’ budžeta i fondova iz realnih izvora, po natalitet, sigurnost, samostalnost i bezbednost zemlje.
  2. Iz napred navedenih razloga, opisano stanje nameće potrebu da se konačno stave na uvid sve činjenice o potrebi, načinu i značaju brze revitalizacije i razvoja poljoprivrede kao osnovnog uslova za život, pored vazduha i vode – jer su to elementarni uslovi za život od kojih ne može da nedostaje ni jedan, uz napomenu da najviše pažnje i truda treba posvetiti poljoprivredi kao prvom izvoru hrane i života koji mora racionalno da se organizuje, jer vazduh i vodu moramo samo da čuvamo i štitimo.

Hrane ima u prirodi i bez poljoprivrednih radova u proizvodnji, ali ona nije dovoljna ni po količini niti po obliku. Najočigledniji primer kao dokaz je afrički kontinent okružen i ispresecan vodom. Izuzetno je bogat hranom iz prirode, a ipak na tom kontinentu ima najviše gladnih. Dakle, bez proizvodnje hrane nema života, a to se ne radi na asfaltu, u TV emisijama, kafićima, na jahtama, u kladionicama... već na zemljištu u prirodi, van urganih sredina, ali je taj prostor u Srbiji zapostavljen, napušten i zapušten.

  1. Zašto je važno i neophodno zemljište?

Osnovni uslov postojanja i opstanka države (zemlje) je posedovanje zemlje (zemljišta), a iz zemljišta se, osim vazduha, dobija sve što je za život biljaka i ljudi neophodno. To znači da sa zemljištem mora da se gazduje u duhu dobrog domaćina – da se najodgovornije koristi, čuva, neguje i obnavlja.

Poljoprivredno zemljište je jedina prava podloga (sredina) za proizvodnju hrane bez koje ne može da funkcioniše ništa – ni jedna ljudska aktivnost ni delatnost.

Svojina i prehrambena samostalnost i bezbednosna sigurnost države (zemlje) i njenog stanovništva je onoliko državna koliko na njoj žive, rade i proizvode stalni stanovnici te države na toj zemlji.

7.   Kako rešiti nabrojane probleme poljoprivrede, sela i ruralnih sredina, oživeti Srbiju i ispuniti obaveze stvorene protokolima sa više zemalja o izvozu poljoprivrednih proizvoda, a pre svega mesa.

7.1.  Do ovakvog stanja, država je dovela svesno i planski kako je napred opisano. Država je opustošila sela uništavanjem zadruga, zadrugarstva i poljoprivrede, jer su zadruge ekonomski i društveni uslov za opstanak sela – ako nema zadruge, nema ni sela.

Država mora da ispravi greške i stvori početne uslove za ’generalni remont’ poljoprivrede i ruralnih predela koji zauzimaju čak 80% teritorije Srbije. Skoro na tolikom prostoru Srbija ne koristi svoj izuzetno značajan potencijal na adekvatan način.

Posledice zapuštanja i nekorišćenja poljoprivrednih potencijala u brdsko-planinskom delu Srbije (centralna Srbija) su najočiglednije kroz stanje u stočarstvu koje je uništeno a kvalitetno, ukusno i zdravo meso izvoznog kvaliteta može da se dobije samo sa pašnjaka i većih nadmorskih visina, ali tamo stoke nema. Kada ćemo moći da izvozimo meso u količinama koje su protokolima dogovarane za izvoz? Nepravilno, čak štetno korišćenje, poljoprivrednog zemljišta u ravničarskim predelima gde se inače proizvode tržišni viškovi (preterana upotreba hemijskih sredstava umesto organiskih đubriva i dozvoljenih sredstava za zaštitu, i tihi razvoj proizvodnje GMO, što je Srbiju pretvorilo u ogledno polje multinacionalnih kompanija).

7.2.      Iz razloga navedenih u ovom materijalu, sve mere za revitalizaciju ove strateške grane moraju se sprovoditi i brzo i istovremeno kako bi Srbija uhvatila korak sa drugim zemljama što je moguće pre.

 

NEOPHODNE MERE

 

  1. Agrarna politika i strategija. Na bazi stvarnog stanja danas i realnih podataka o poljoprivredi u prethodnim periodima (pre 1990. godine), doneti Agrarnu politiku Srbije za period od najmanje 20-50 godina kao orijentaciju za proizvođače, prerađivače i trgovce, kako se proizvodnja ne bi odvijala kao do danas stihijski, odnosno neplanski i neorganizovano.

Na bazi agrarne politike, usvojiti detaljnu i efikasnu strategiju za njeno sprovođenje.

U oba dokumenta se moraju definisati prioriteti, nosioci, podsticaji u skladu sa tim i u skladu sa reonskim uslovima.

 Proizvodno-poslovni prioriteti:

  • Stočarstvo. Jedan od najvećih problema srpske poljoprivrede je enormno - tačnije nedopustivo smanjenje stočnog fonda, čije je učešće u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji sa preko 60% spalo ispod 30% (verovatno i niže), usled čega nedostaje stajnjak kao organsko đubrivo, a pašnjaci kao najzdraviji i najjeftiniji oblik ishrane stoke, neiskorišćeni, zapušteni i urasli u žbunje i samonikle šume, te pošto je zbog prekomerne i višedecenijske upotrebe veštačkih đubriva i otrova za zaštitu bilja, koji su bez vode neupotrebljivi, enormno je porasla potreba za navodnjavanjem, što u slučaju dvostruko veće stočarske proizvodnje ne bi bio slučaj, stočarstvo bi moralo da zauzme prvo mesto u Agrarnoj politici.

Kvalitetna, hranljiva i zdravstveno bezbedna biljna proizvodnja bez stočarstava (stajskog đubriva, ispaša) nije moguća.

  • Navodnjavanje. Ovu meru treba usmeriti na zadržavanje voda iz vodotoka (akumulacije), čuvanje i korišćenje vode za navodnjavanje, razvoj statičkih i mobilnih sistema i korišćenje termalnih voda.
  • Skladištenje, prerada i pakovanje.
  • Voćarska, ratarska, vinogradarska, povrtarska, pčelarska i proizvodnja ribe koje se odvijaju u granicama mogućnosti proizvođača moraju biti podstaknute ulaganjima u kvalitetan repromaterijala, zaštitu od grada, snega, ptica, ali i sunca (plastenici, mreže), izgradnjom ribnjaka i nabavkom opreme za proizvodnju i preradu.
  1. Lokacijski i po obliku proizvodnje i prerade, prednost treba dati:
  • Reonizaciji proizvodnje i podsticaja (obavezujućim propisima se moraju definisati proizvodnja i podsticaji u skladu sa reonskim uslovima).
  • Podsticaju organske i sertifikovane proizvodnje, kao velike šanske Srbije
  1. U organizacionom smislu:

Apsolutnu prednost treba dati udruživanju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge, zadruge u saveze, a saveze u komore, jer je 96,5% poljoprivrednog zemljišta u svojini ovih gazdinstava, ona su uglavnom vrlo mala sa nepovoljnim rasporedom i veličinom poseda, a čine 99,6% svih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. To je ogroman potencijal, a zadrugarstvo je evropski i svetski model funkcionisanja poljoprivrede kojim se rešavaju svi problemi primarne proizvodnje, što sa Srbijom nije slučaj. Za Srbiju je izuzetno važno naglasiti činjenicu da je rasturen proizvodno-tržišni lanac u oblasti poljoprivrede, upravo zbog neadekvatne organizovanosti koja bi morala da bude onakva kakva je ovde opisana. Primarna poljoprivredna proizvodnja je prva i osnovna karika u proizvodno-tržišnom lancu, jer bez nje ostale karike (hladnjačari i drugi skladištari, prerađivači, trgovina i turizam) ne bi mogli niti da postoje niti da funkcionišu, osim ako bi svu sirovinu uvozili. U Srbiji prva karika bukvalno ne postoji pa je njeno mesto nametnuto Ministarstvu poljoprivrede. Prvu kariku u proizvodno-tržišnom lancu, poljoprivredi i proizvodnji hrane, morala bi da bude Privredna komora u sinergiji sa Zadružnim savezom.

O načinu organizacije i razvoja zadruga, i vertikalne organizacije u ovoj oblasti, ovaj Savez ima konkretan plan.

Kroz poslovanje zadruga, proizvodnja i promet poljoprivrednih proizvoda bili bi uvedeni u regularne tokove iz velikog obima u prostoru sive ekonomije, budžeti i fondovi bi se uredno punili iz realnih izvora.

Radi bržeg približnog ujednačavanja regionalnog razvoja, u najnerazvijenijim reonima treba finansirati najpre stručnu službu zadruge: direktora,  menadžera proizvodnje i administratora jednu do dve godine iz budžeta RS i fondova lokalne samouprave uz obavezu lica koja su korisnici ovih sredstava da vrate utrošena sredstva u slučaju da zadruga u tom vremenskom periodu ne posluje regularno i pozitivno jer jedino na taj način može da se obezbedi garancija za potpuno uspešnu realizaciju programa.

  1. Rekonstrukcija, popravka ili izgradnja puteva do sela, kroz sela i prosecanje poljskih puteva, elektrifikacija i vodosnabdevanje sela i izgradnja seoskih domova za više namena.
  2. Obnova - ponovno naseljavanje sela. Otkup, rekonstrukcija i dodela seoskih kuća bračnim parovima (novim ili povratnicima), bez naknade i 3-10 pa i 50 ha poljoprivrednog zemljišta na korišćenje bez naknade uz definisanje odgovarajućih obaveza i odgovornosti.
  3. Kreditiranje. Još više olakšati uslove korišćenja kredita: kamata 3%, grejs period 1-5 godina, period otplate 3-20 godina, garancije treba da budu kreditirani objekti i oprema, zasadi, životinje, sopstvena imovina gazdinstva, garantni fond (država).
  4. Dodela državnog zemljišta. Državno zemljište dodeliti lokalnim zadrugama bez zakupnine radi organizacije proizvodnje u okviru gazdinstava zadrugara koji u organizacionom smislu predstavljaju proizvodni pogon zadruge.
  5. Potrebno je da se dosledno zadrži prednost najnerazvijenijih okruga i regiona u pogledu dodele bespovratnih sredstava za razvoj, s tim što bi u podsticaje za ova područja trebalo dodati i izradu biznis planova bez naknade na osnovu programa razvoja zadruge, a biznis planove bi trebalo da radi Insitut za ekonomiku poljoprivrede, jer bi to bila garancija da će nerazvijena područja moći da koriste podsticajna sredstva sigurno i na pravi način.
  6. Uvođenje predmeta ’Poljoprivreda i hrana’ u sedmom i osmom razredu osnovne škole.
  7. U realizaciji programa Ministra za regionalni razvoj, Regionalni zadružni savezi bi trebalo da imaju značajniju ulogu zbog činjenice da o zadrugarstvu imaju najviše praktičnog znanja i iskustva.
predsednik saveza zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i pčinjskog okruga

Milorad Stajković

predsednik saveza zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i pčinjskog okruga

Srbija decenijama ne koristi svoj najbolji i najveći privredni potencijal - poljoprivredu