Reklama
  • Stav

U Banovini se najbrže zaboravi srpski

sreda, 31. jul 2019.

Kažu da u godinama nakon pada berlinskog zida zapadni novinari na ulicama nekadašnjeg DDR-a nisu od građana na ulici mogli da dobiju gotovo nijedan suvisli odgovor. Samo se čulo – NE ZNAM! Pola veka rada tajne istočnonemačke policije Štazi ostavilo je traga. Da li sedam decenija nakon Golog Otoka naši seljaci imaju razloga da brinu? Tako mi izgledaju. Bar kad uđu u pokrajnsku Vladu ili Skupštinu
2019-pokrajina
Hol Pokrajinske vlade
Ne govorim srpski … Zaobiđi mene, pitaj neke mlađe … Loše govorim srpski … Izvadila sam prednje zube … Ne znam srpski … Nemoj mene …

Kažu neki da je najstrašnija srpska reč – promaja. Ne i za mene. Uslovni refleks koji se manifestuje tikovima izaziva konstrukcija nadređenog urednika u tipu: “Ajde preko u Banovinu, opet ovi iz poljoprivrede daju neki novac seljacima”. Što se, u proseku od marta do Nove dešava na svake dve-tri nedelje.

Na izgled, piece of cake. Informativni, audio, prilog od 90-120 sekundi. Tri sagovornika – premijer (pokrajinski, naravno), resorni sekretar i korisnik (paor, seljak). E, kod ovog trećeg nastaje problem. Da se poslužim digresijom, neuspešni muškarci će setiti koliko su u diskotekama “pedala popili” dok se nisu omastili.

To nije ništa u poređenju koliko pedala popijem od onih koji su iz džepa poreskih obveznika dobili pola novca za svoje investicije: košnice, sadnice, sisteme za navodnjavanje, navigaciju, … Uložio si milion, vrati ti se pola miliončeta. Platio su pola miliona, stiže četvrt nazad i tako dalje … Zašto je problem odgovoriti na pitanja:

U koju opremu ste investirali? Koliko će Vam ona pomoći u proizvodnji? Kako ocenjujete ovu pomoć pokrajinske administracije?

Pa čekaj prijatelju. Da li si nešto ukrao? Da li si nekog prevario? Da li radiš nešto nelegalno? Upravo suprotno. Baviš se najhumanijim poslom na svetu – proizvodiš hranu.

Ovaj scenario se, po ko zna koji put, ponovio i juče kada je 142-je poljoprivrednika dobilo pomoć za investiranje u opremu za, pretežno, unapređenje voćarske i povrtarske proizvodnje. Heroj dana, i čovek koji se juče verovatno posle predsednika najviše puta pojavio u medijima je - Mikloš Keringer iz Bečeja. On na dva i po hektara gaji luk i krompir. Plodove mašinski skuplja a smeštaće ih u 300 boks paleta za koje je izdvojio milion i 600 hiljada dinara. U toj investiciji Pokrajinska vlada je učestvovala sa polovinom novca. Naime, Mikloš se osmelio da na pitanje odgovori prvo jednom kolegi, a potom su se redom novinari (koji su takođe u sali sakupljali pedale) ispred njega ređali kao na traci.

Pošto pouzdano znam da se u Banovini čitaju ova moja pisanija, preporuka potpisnika ovih redova da se onih 6 napirlitanih gospođica koje su u holu pozirale stave u funkciju i da im se za sledeći događaj ovog tipa da zadatak da  nam od stotinu i više prisutnih obezbede bar troje koji će želeti da kažu tri rečenice. Znam da poljoprivrednici nisu obavezni da to urade, ali to je minimalna žrtva s obzirom na to koliko su novca dobili iz džepa građana koji pune poresku kasu.

Već sledeći događaj će pokazati da li će administracija imati sluha za PR, što bi bila sva tri sagovornika iz ove priče. Prva dvojica samo su – propaganda.

Dodatak

Privilegiju da prvo pročitaju ovaj STAV imali su kolege novinari. I znate šta? Manje-više svi koji izveštavaju sa dođaja ovog tipa su se pronašli u priči.

Poljoprivreda.info

Đorđe Simović

Poljoprivreda.info

U Banovini se najbrže zaboravi srpski

Zadovoljni ste sadržajem?