Koliko je vas do pre nedelju dana čulo za aflatoksine? Mogu da se opkladim da odgovor možemo naći među jednocifrenim brojevima. U, naravno, procentima. I ja pripadam većini do skoro neobaveštenih.
Zašto sam sada obavešten? Iz dva razloga. Prvi je briga za zdravlje, pošto aflatoksini mogu da, kada se nađu u velikoj koncentraciji, naprave pravi karambol u ljudskom organizmu. Klinički znaci akutne aflatoksikoze uključuju gubitak apetita, bezvoljnost, gubitak u težini, neurološke poremećaje, žuticu mukoznih membrana, i grčeve. Mogu se takođe javiti i krvarenje bubrega i crevnog trakta.
Epidemiološki dokazi ukazuju na povezanost između primarnog raka jetre, aflatoksina, i načina ishrane. U velikim dozama, aflatoksini su akutno toksični, izazivajući značajno oštećenje jetre uz crevno krvarenje, što na kraju dovodi do smrti.
Drugi razlog je moja profesionalna, novinarska radoznalost, i osobina od koje ne mogu lako da pobegnem, a to je da svuda vidim teoriju zavere.
Elem, da bi nastala bolest, bilo kod biljaka, životinja ili ljudi potrebna su tri uslova. Prvi – infektivni potencijal, drugi – biljka domaćin i treći – povoljni klimatski uslovi. Svi znamo da se plesni razvijaju u vlažnoj sredini. Baš me interesuje kako su onda, u najsuvljoj godini od kad znam za sebe, mogle tako da se razviju i da je 2/3 domaćeg kukuruza kontaminirano?! Svi se nadamo brzom odgovoru. Ili su rezultati analiza kukuruza preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" tačni što bi potvrdile i dodatne analize i onda smo u velikom problem ili je reč o još jednoj vešto montiranoj aferi. Prisetimo se da lane niko u Nemačkoj nije odgovarao za vešto izrežiranu epizodu sa ešerihijom u krastavcu zbog koje su povrtari na starom kontinentu pretrpeli štetu od bezmalo 200 miliona evra.
Logično je zapitati se ko bi bio na dobitku ako se tvrdnja da je kontaminaciju kukuruza izazvala suša, kao i da se na osnovu ispitanih uzoraka može zaključiti da je svega 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu?
Došlo bi do strahovitog pada cene kukuruza, verovatno bi većina morala da završi u bioetanolu ili za loženje tek da se pregura zima. Situaciju bi možda mogle da iskoriste i gmo lobisti da plasiraju tezu da se kontaminacija ne bi desila genetski izmenjenom kukuruzu sa ciljem da se naš restriktivan zakon o gmo-u izmeni. I tako bi mogli još dugo. Na gubitku bi bili svakako naši ratari kojima je jedina nada da kako-tako preguraju ovu katastrofalnu godinu prodaja kukuruza po visokoj ceni.
