Jedni bez drugih ne možemo, a poznata rečenica “KAD MAŠINA STANE, SVE STAJE” i dalje čuva mesto prodaje i održavanja poljopirvredne mehanizacije i u samom je vrhu liste prioritetnih potreba poljoprivrednika.
Nažalost, razmenski odnosi poljoprivrednih mašina za autpute iz poljoprivrede (žitarice i uljarice) drastično su narušeni tokom i posle COVID krize. Dok su cene žitarica berzanskog karaktera, uz povremene intervencionističke mere, cene poljoprivrednih mašina diktiraju cene inputa (čelika, ljudskog rada, nove tehnologije…). Uz to u proteklim godinama dominantan uticaj na cenu mašina imali su skupi energenti, prekid u lancu snabdevanja i inflacija koja je često izmicala kontroli.
Politika subvencionisanja, sa jedne strane primarne poljoprivredne proizvodnje, a sa druge strane selektivne nabavke poljoprivrednih mašina, ostala je kao jedina “slepa ruka pomirenja” ova dva segmenta koja se susreću na njivi, dva tržišta koja ne mogu egzistirati jedno bez drugog.
U tom miljeu, dileri poljoprivrenih mašina morali su odgovoriti izazovu.
Dužnost menadžmenta odgovornih kompanija je da poslovanje prilagodi tržišnim uslovima. Oni u protekloj godini nisu išli na ruku primarnim proizvođačima – kupcima mašina iz našeg portfolija i korisnicima naših usluga.
Ne možemo ignorisati uticaje geopolitičkih faktora i odluka države u vezi sa njima. Oni se, između ostalog, manifestuju velikim zalihama žitarica na lageru, limitiranim izvozom, što je dovelo do nelikvidnosti poljoprivrednih proizvođača. Naš odgovor na taj izazov bilo je odloženo plaćanje obaveza za isporučene mašine, rezervne delove i usluge servisa. U poređenju sa godinama pre i sa početkom COVID krize, kada su proizvođači čekali novac za isporučenu robu, prošle godine ta roba nikome nije trebala, a sezonost poljoprivrednih radova zahtevala je nova ulaganja. U toj situaciji prodavci mašina jedini su koji su dali mašine i bili prinuđeni da čekaju svoj novac. Cenu toga je bilo lako izračunati - godišnje prosečne kamate od 7,5% na kredite u dinarina.
Da nisu samo proizvođači u izazovnim okolnostima, svedoče i bilansi u poslovnim knjigama otkupljivača, posrednika i trgovinskih kuća, gde je nivelacija cena pre ili kasnije nužna, zbog robe na lageru, koja je otkupljena po mnogo većim cenama.
Još uvek je više onih firmi koje mogu te potrese pokriti iz neraspoređene dobiti iz prethodinh godina, ali još jedna ovakva godina napravila bi velike promene i među trgovcima. Na ivici tržišne provalije su i mnoge zadruge, čiji zadrugari nisu uspeli da se “razduže” za preuzeto seme, mineralna hraniva i sredstva za zaštitu bilja.
Kakvi su na kraju 2023. godine bili krajnji efekti iz ugla prodaje mašina?
Iznenadjujući! Iz zvaničnih izvora saznajemo da je broj prodatih traktora u Srbiji (cca 2.700 traktora) bio samo 20% manji od onog iz 2022 godine. (U kompaniji KITE DOO to je 268 traktora JOHN DEERE, što je čak 30 traktora više od prethodne godine).
Blizu polovine prodatih trakora realizovano je uz pomoć novca iz IPARD 2 programa, kapitala fondacije PROSPERITATI, programa Svetske Banke 50-40-10, kao i ostalih oblika subvencija. Taj podatak nam delimično menja mišljenje o elastičnosti tražnje za poljoprivrenim mašinama. Naime, u godinama ustaljenih razmenskih odnosa žitarica i uljarica sa jednim kilovatom modernog traktora, tražnja za mašinama je pokazivala visoku elastičnost, kako na cenu, tako i na dohodak poljoprivrednika.
Promenu u elastičnosti tražnje unele su sa jedne strane subvencije, a sa druge paradoksi koje nam je donela COVID kriza, kada su poremećaji na tržištu i strah od inflacije, uprkos povećanju cena pospešile tražnju za mašinama do nerealno visokog nivoa.
Kako smo, osim odloženog plaćanja, pomogli kupcima da nastave proces obnove poljoprivredne mehanizacije?
Na prvom mestu, cene mašina nisu rasle dinamikom iz prethodne tri godine. Poskupljenja su bila uglavnom na nivou hvatanja koraka sa očekivanom inflacijom (cca 3%-5%) u zemljama gde se mašine proizvode. Sledeća mera bila je podrška prodavaca, usklađena sa akcijama proizvođača usmerenim ka kreiranju prostora na nove porudžbine od strane dilera. Na kraju, kada smo sagledali da ipak upravljamo izazovima, a ne oni nama i da vidimo znake stabilizacije tržišta u naredne dve godine, obratili smo se bankama i lizing kućama, sa zahtevom za kreiranje specijalnih ponuda finansiranja sa periodom mirovanja obaveza kupca do 18 meseci od dana potpisivanja ugovora.
To je naš doprinos zajedničkom preživljavanju teške 2023. godine za agrar na tržištu Srbije ali i planiranju budućeg poslovanja.
