Vlasnik Delte - Miroslav Mišković u maniru dobrog poznavaoca proizvodnje mleka pred Predsednikom Aleksandrom Vučićem u PKS je izjavio da su farme muznih krava manje od 100-tinu grla – „socijala“. Namera mu je bila da čuje od Predsednika može li se broj muznih grla za podsticaje sa 300 povećati na više hiljada. Sličnu inicijativu o potrebi velikih farmi, Predsedniku je saopštio i veleposednik i farmer Ćorić u Melencima. U oba slučaja Predsednik je rekao da se razmotri predlog a u Komori je bio jasniji i poručio da „novih novaca nema, već je moguća jedino preraspodela“. Da li će ta raspodela zahvatiti sektor govedarstva, a i da li će do nje doći to ćemo tek videti, ali su mali proizvođači mleka zbunjeni zbog ovakve inicijative. Naime, oni se plaše da će preraspodela, upravo pogoditi njih. Sve bi to bilo jasnije Predsedniku da je PKS saopštila zaključke ili analizu sa zajedničkog sastanka mlekara i farmera. Mala ironija: ovakav sastanak se nije dogodio u poslednjih 15-tak godina. I ceo sektor trpi komentare i ocene u stilu nacije koja se u sve razume. Sramota i nedopustivo da proizvođači mleka koji su u većini, ima ih više od 12.000 i imaju bezmalo 70.000 goveda u muži i nisu deo privrednog sistema, već samo snabdevači sirovina koju prerađivači plaćaju koliko žele i preuzimaju je kada im to odgovara. Tako je i mladi farmer iz Sente Igor Kalinić za 40 dana prosuo ili podelio više od 28.000 litara mleka. Nažalost ovo i nije jedini primer javašluka u mlečnom sektoru.
Država je za stočare ove godine kao i za celu poljoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. Obavljena raspodela sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni. Među farmerima koji zahtevaju povećanje broja krava za premije, ima i onih koji su 3-4 farme upisali na svoje članove familije i primaju državni novac za po 300 krava. Sada kada mlekare prikazuju viškove, oni bi hteli da premije po kravi uvećaju desetak puta.
I pored stada od oko 15 hiljada krava muzara na velikim farmama u Srbiji, najviše mleka isporučuju mala gazdinstva, a taj spisak se kreće od 12.000 do 18.000, a količina mleka od 500 miliona litara završava u preradi.
Da li je Predsednik Vučić upoznat sa računicom u proizvodnji mleka – teško je reći. Nije pokazao na sastanku u privrednoj komori da baš poznaje ovu računicu. Odgajivač sa 300 muzara po osnovu premije po kravi od 55.000 dinara godišnje oprihoduje 16.500.000. Sa proizvodnjom od 8.000 litara mleka uz premiju od 19 dinara, farmer dobija 45.600.000, dok za junice oteljene na farmi, a koje ostaju u reprodukciji prima još 15.000.000 dinara, a za mušku telad (uvek bude jednak broj muške i ženske teladi na farmi) prodajom ostvaruje prihod od 7.000.000 dinara. Stado od 300 muzara donosi prihod od 77.800.000 dinara. Ali to nije sve. Kada se ovome doda prosek ostvarene mlečnosti po kravi od 8.000 litara sa prodajnom cenom samo 60 dinara po litri, to je novi priliv novca u iznosu od 144.000.000 dinara.
Kada se ostvareni poslovni rezultat i podrška Države saberu, stado od 300 krava sa navedenom mlečnošću u laktaciji donosi vlasniku 217.800.000 dinara, odnosno po kravi godišnje oko 6.182 evra. Iz ove računice se može zaključiti koliko je krava „zlatna koka“!
Kada bi ovakvu matematiku primenili na stado od 3.000 krava, što očekuju pojedini vlasnici velikih farmi, bio bi to prihod od 18.546.000 evra!
Za neka gazdinstva u Srbiji, proizvodnja mleka je najbolji biznis, ali se o tome malo govori i to gledajući poslovno, nije sporno. Vlasnici više muzara odavno su obezbedili savremenu mužu i opremu i danas taj posao za njih nije „rudarski“ jer uz robote i na farmama imaju i vrhunske stručnjake veterinare. Oni domaćini koji danas „sa malim mašinama“ obavljaju mužu, a njih je najviše u procesu proizvodnje mleka, muče muku od nedostatka radnika do promenljivih uslova za prodaju svežeg mleka. I dalje smo zemlja koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, iako je u poslednjoj deceniji dva puta svečano otvarana u Batajnici. Da se u donošenju plana raspodele sredstava za poljoprivredu uz povećanje, nije umešao Predsednik Vučić, ceo sektor bi ostao na suvoj grani. Valjalo bi, što pre, da naša Država uvaži preporuke evropske komisije o jačanju malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, i da bez žurbe konačno utvrdimo održivost programa razvoja sa nosiocima poslova u svim sektorima. Svakome je jasno da je za to potrebno kompetentno Ministarstvo poljoprivrede, što u ovom času ne postoji. Vreme da se svi razumemo u poljoprivredu i da smo u pravu, šta god kažemo o njoj, od Predsednika do muzača, je odavno prošlo.
Na sastanku PKS, niko nije postavio pitanje zašto proizvođači mleka sa dnevnom proizvodnjom od 1.000 do 3.000 litara nisu u komorskom sistemu. Tu je početak i kraj priče o poslovnom uvažavanju ovih gazdinstava koja predstavljaju prehrambenu sigurnost u proizvodnji mleka, više nego onih 15.000 muzara pomenutih veleposednika.
Gde je spas za ova mala i slična gazdinstva? Pre svega u zdravstveno-ispravnom mleku, količini proizvodnje, gajenju kvalitetnih rasa i prodaji prema ugovoru sa cenom važećom najmanje tri meseca... Bitan je odgovor za koga se proizvodi mleko, koliko, po kojoj ceni... Kada se to ne zna to je veliki rizik za mala gazdisntva dok se velika bolje snalaze.
Malo je proizvođača mleka koji ne doživljavaju ovogodišnje premije i podsticaje kao uspeh više razgovora u državnoj administraciji, ispoljavanja građanske neposlušnosti... U stvarnosti je to ovako: mlečno govedarstvo ima podršku postojeće Vlasti, traje bez celovite analize stanja i sa mnogo nepoznanica uz izdvojen veliki novac. Prvo su sporne naše potrebe, uvoz, nedefinisani podsticaji za mlade na selu... Dodela kuća i malih okućnica nije dovoljno veliko imanje za deset koza, a kamoli za uzgoj goveda. Nastala bi revolucija kada bi naša država za mlade poljoprivrednike kao Slovenci odvojila 40.000 ili 60.000 evra kada zasnuju brak i opredele se za život na selu!
Gde se može i gde bi trebalo da se definiše sektor govedarstva!? Nova Strategija o poljoprivredi koja se upravo piše, idealno mesto je za to kada bi se upisali nosioci ovog sektora, planirani podsticaji od premija do nabavke kvalitetnih grla, opreme...
Strategija o poljoprivredi potrebno je da ima ugrađene sve mere i podsticaje da bi poljoprivrednici u narednih 10 godina videli sigurnost i sledbenost države prema njima. Takvih pozitivnih planskih dokumenata ima u mnogim zemljama, donetim dok su još ulazile u EU. Naša objektivna teškoća je u tome što nas pojedine zemlje EU vide kao tržišni i sirovinski prostor.
Mi smo ispod mogućeg nivoa izvoza, i što je neprihvatljivo, postajemo zemlja zavisna od uvoza hrane i semena. Od nas Republika Srpska izvozi više svežeg mleka, a mi u celom regionu uvozimo najviše biljne masti.
Ako sve ovo ne drma kreatore agrarne politike, valjalo bi da u ime poreskih izdvajanja za poljoprivredu pokažu koliko cene svoj narod i konačno odrede pravce razvoja poljoprivrede i sela stručno, odgovorno i efikasno. Srbija nekada samo sa jednom kravom u domaćinstvu, šljivikom uz teranje svinja u Beč obezbedila je opstanak. Njeni poljoprivrednici neimari zaslužuju više i bolje, a o tome ne treba da odlučuju oni koji imaju puno, - a i to im je malo!
CENA MLEKA : NAJMANJA 40 DINARA, NAJVEĆA 75 DINARA PO LITRI + PDV
Proizvođači mleka nemaju precizne ugovore sa mlekarama, pa cene u otkupu određuju menadžeri od oka i prema procenjenoj ponudi. Nema u javnosti liste troškova za sirovine koje su potrebne za jedan litar mleka niti visine amortizacije stada, koja nije mala, pogovoto kod visoko mlečnih grla. Prerađivači kažu da otkupne cene formiraju naspram ponude na tržištu, odmeravanjem udaljenosti farmera od prerade, a pre svega prema količini i kvalitetu mleka koje preuzimaju. Ove informacije u centrale dostavljaju koordinatori sa kojima uglavnom, kao ni sa posrednicima u otkupu gazdinstva nisu zadovoljna.
Najniža otkupna cena je oko 40 dinara, a najviše se pominju cene od 45 do 52 dinara, a potom 64 i 75 dinara bez dodatka PDV-a.
Iako postoje već dvadesetak godina u Srbiji nakupci – sakupljači mleka još nisu postali interesantni za ni jednu inspekciju. Događa se da imaju „dobru saradnju“ sa šefovima otkupa pa i direktorima mlekara čiji vlasnici sede u drugoj državi .
U delu Bačke i Šumadije posrednici u prodaji mleka se pojavljuju i kao nosioci premija, a možda i nemaju ni papka u svom dvorištu.
