Nacrt strategije do 2034. - Između ambicioznih ciljeva i starih strukturnih problema

• Nacrt strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije,  Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!
• Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
• Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.
• Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.

Dokumenat, realnost ili samo deklaracija!?

Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, sman­jenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proiz­vodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne os­tati na nivou preporuka.  Za razliku od pre­thodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sek­tor sa najvećim potencijalom za opor­avak;

• Ministarstvo poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima Nacrta Strategije poljoprivrede i rural­nog razvoja i svoje komentare dostave najkasnije do 31. decembra 2025. godine!

Nacrt Strategije poljoprivrede i rural­nog razvoja Republike Srbije za pe­riod 2025–2034 postavlja ambiciozan cilj: obnovu prehrambenog suvereni­teta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim mode­lima proizvodnje. Za razliku od pre­thodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sek­tor sa najvećim potencijalom za opor­avak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta.

Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi doku­ment obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivre­du i ruralni razvoj, koji će ovu strate­giju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku. Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni kara­kter.

Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinst­vima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u rural­nim sredinama. Iako Strategija forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e- Agrar, preciznu poljoprivredu i pri­menu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pris­tup realan za prosečno poljoprivred­no domaćinstvo u Srbiji. Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, sman­jenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proiz­vodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne os­tati na nivou preporuka. Ministarstvo poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima Nacrta Strategije poljoprivrede i rural­nog razvoja i svoje komentare dostave najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

• Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034 predstavlja najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća poljoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemljišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovoljnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane!

Ministarstvo poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privredne subjekte, stručnu i akademsku javnost, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima i aktivno učestvuju u oblikovanju buduće agrarne politike. Komentari, sugestije i predlozi mogu se dostaviti najkasnije do 31. decembra 2025. godine, putem elektronske pošte, na adresu: strategijapoljoprivrede@minpolj.gov.rs.

Šta nudi novi Nacrt?

Nacrt strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem).

• Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1odsto na svega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20% na oko 13% ukupne zaposlenosti a strategija_poljoprivrede. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovoljna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema
• Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalje ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću.

Stočarstvo prepoznato kao ”najslabija karika“

Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemljištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene.

Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa ciljevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravljanja stajnjakom i primenu precizne poljoprivrede – ali ostavlja otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu.

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se smanjuje. Strategija priznaje njihovu ključnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbiljno ugrozili njihovu održivost.

U tom smislu, dokument najavljuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolju integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivou.

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put

• Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke poljoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta;

Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Subvencije kao ”socijala“ – nepopularna, ali nužna reforma

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter. Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažljivo dizajniranih prelaznih mehanizama, ciljane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača.

Visoke tehnologije, niska realnost

Iako Strategija snažno forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu poljoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo poljoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima.

U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremljena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim ciljevima Strategije.

Manje površina, lošiji kvalitet!

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije,  Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama.

Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena

• U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemljišta predstavlja jedan od najalarmantnijih pokazatelja stanja u agraru.  Ali, na osnvou psoled njih analiya Držaavnog reviyroa i taj procenat je u velikom pitnaju, jr nisu pupšteni u pogohn predivđeni prohjekti, a pare su potrošene. Zemlja je I dalje suva ui žedna!  Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku  u Srbiji se od p obadivih 3.357.100 hektara navodnjavalo samo 48.668 hektara. To je mnogo manje od ovog procenta!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolje upravljanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka.

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

• Posebno zabrinjava priznanje u samom Nacrtu o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“.
• Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Realističnija dijagnoza, ali ključ je u primeni

Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025–2034 donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.