Agroexit tim uputio je danas Studentskoj listi zahtev da obavezno u novom Zakonu o vladi, u delu Ministarstva poljoprivrede, unese tri novine: formira uprave za stočarstvo, savetodavne poljoprivredne službe i da uvede ombudsmana za hranu.
Dva pokušaja za uspostavljanje Uprave za stočarstvo do sada nisu uspela , kao ni uvođenje ombudsmana za hranu. Od nedavno postoji predlog za osnivanje Uprave za rad savetodavnih poljoprivrednih i prognozno-izveštajnih službi. Uprava za stočarstvo, prema očekivanju, predstavljaće most prema svim službama, institutima koji pripadaju ovoj oblasti. Uprava će biti zadužena za koordinaciju između stočara i službi koje obuhvataju ovaj sektor, a koliko predstoji poslova dovoljno je navesti, da mi kao država, nemamo preciznu definiciju o tome šta je sveže meso, niti uredbu o zdravstveno bezbednom mesu. I pored svih mlečnih potresa nemamo zakon o mleku. Zadatak ove uprave po oceni stočara i Agroexit tima je uvođenje reda u nabavci i izvozu svih kategorija domaćih životinja.
Uprava za veterinu i pojedini instituti za stočarstvo stvorili su veliko nezadovoljstvo među farmerima. Primećeno je potpuno eliminisanje uticaja ministra poljoprivrede na kadrovska rešenja, što je preuzeo aktuelni premijer Đuro Macut. Kao ni u jednoj zemlji, bez uvida u ponudu junadi i tovljenika, Uprava za veterinu je izdavala dozvole i saglasnost, a pominju se i plaćanja pet eura po prasetu i dve hiljade eura po kamionu iz uvoza. Van pameti je da se uvoz odobrava bez podataka o ponudi domaće robe za domaće tržište. Događalo se da uvozimo smrznuto meso staro šest meseci, a da dozvoljavamo uskladištenje tog mesa do starosti od godinu dana. Dozvole za uvoz tovljenika, kao i mesa često nisu bile oročene, pa je nosilac uvoza dobijao saglasnost za 20.000 tovljenika ili 500 tona mesa što je koristio da umanji cenu ponude domaćih farmera.
Uprava za rad savetodavnih poljoprivrednih i prognozno -izveštajnih službi potrebno je da koordinira rad po regionima i primenu zakona o njima uz neophodnu dopunu. Očekuje se da ove službe dobiju i odgovarajuću finansijsku podršku i da biraju partnere u poslovima edukacije i inovacija. Pretpostavlja se da će doći do racionalizacije, time što će jedan stručnjak – ekspert za savremene tehnologije edukovati poljoprivrednike i van teritorije službe u kojoj je zaposlen. Najlošiji primer za ove službe odnosi se na kancelarijske obaveze prema Upravi za agrarna plaćanja, što je korisno, ali sa ovim brojem zaposlenih to utiče na efikasnost u radu na polju.
Ombudsman za hranu je najjeftinija i najefikasnija institucija u poljoprivredi koja proverava i usklađuje odnose između proizvođača sirovina, prerađivača i potrošača. U bogatim zemljama ova institucija ima dva do tri zaposlena, jer za usluge koristi rad i analize državnih institucija.