Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu od 2021. do 2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, veliki broj njih nije pušten u upotrebu, pokazuje najnoviji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja ”Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“.
Revizori upozoravaju da neefikasno upravljanje, kašnjenje u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnost pojedinih sistema ugrožavaju ostvarenje strateških ciljeva u poljoprivredi do 2034. godine.
Prema nalazima DRI, sistemi su izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nedovoljne brige vlasnika i korisnika, u funkciji je tek manji deo. Od planiranih 160.000 hektara predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u periodu 2021–2023, realizovano je svega 30 odsto.
Uprkos završenoj izgradnji ključnih infrastrukturnih objekata – poput brane i akumulacije ”Mali Iđoš“, crpne stanice ”Mali Iđoš 2“, podsistema ”Srbobran“ i sistema ”Jaseničke kapi“ – oni nisu stavljeni u funkciju. Kao dodatni problem navodi se i kašnjenje u donošenju Programa navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji do 2032. godine, iako je za njegovu izradu obezbeđeno 1,2 miliona evra bespovratne tehničke pomoći.
Javna vodoprivredna preduzeća, prema oceni revizora, nisu uspostavila potpunu evidenciju o sistemima za navodnjavanje. U registru vodnih objekata nedostaju podaci o ključnim elementima infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica, dok većina sistema nije preneta na upravljanje JVP ”Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, kao i zbog nepotpune dokumentacije o vlasništvu i izgradnji.
Posledice su očigledne: planirano povećanje površina pod navodnjavanjem nije ostvareno. Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim zemljama – navodnjava se tek oko dva odsto obradivog zemljišta, dok je u 2024. ukupna površina pod navodnjavanjem iznosila 48.668 hektara. To je manje od petine količina predviđenih Strategijom upravljanja vodama do 2034. Najveći sistemi nalaze se u Vojvodini, pre svega u Bačkoj i Banatu, gde postoje povoljni uslovi – kvalitetno poljoprivredno zemljište i obilje tranzitnih voda. Ipak, bez potpunog stavljanja u funkciju postojećih sistema i donošenja planova, očekivani pomak u povećanju navodnjavanih površina teško da će biti postignut, zaključuje DRI.
