Srbija za podršku poljoprivredi izdvaja oko 1,4 milijarde evra godišnje, ali domaći agrar uprkos tome stagnira, stočni fond se smanjuje, produktivnost zaostaje za EU, a građani plaćaju gotovo evropske cene hrane. Fiskalni savet zato ocenjuje da problem više nije u količini novca, već u načinu na koji se on troši
U studiji „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme“ navodi se da je bruto dodata vrednost agrara tokom poslednje decenije blago opala, dok je ostatak privrede porastao za gotovo 40 odsto. Produktivnost rada u poljoprivredi Srbije iznosi svega 32,7 odsto proseka EU, a prosečni prinosi po hektaru niži su za oko četvrtinu.
Posebno zabrinjava stanje u stočarstvu. Ukupan broj stoke smanjen je za 23,9 odsto, broj svinja za 26,8 odsto, goveda za 21,2 odsto, dok je broj muznih krava opao čak 28,5 odsto. Između popisa 2012. i 2023. godine nestalo je i oko 240.000 hektara livada i pašnjaka.
Istovremeno, cene hrane u Srbiji dostigle su 96,6 odsto proseka EU, iako je životni standard, meren BDP-om po stanovniku prema paritetu kupovne moći, na svega 51,8 odsto evropskog proseka.
Fiskalni savet ocenjuje da država već izdvaja dovoljno novca za agrar – oko 1,5 odsto BDP-a kada se uračunaju subvencije, lokalna davanja i poreske olakšice. Problem je što se oko 80 odsto sredstava troši na direktna davanja, dok su ulaganja u modernizaciju i povećanje produktivnosti nedovoljna.
Predložena je desetogodišnja reforma sistema. U prvoj fazi trebalo bi zadržati 18.000 dinara po hektaru bez obaveze pravdanja računima, uz dodatnu podršku malim i srednjim gazdinstvima. Kasnije bi se subvencije sve više vezivale za kvalitet, ekološke prakse i dobrobit životinja, dok bi linearna premija od 19 dinara po litru mleka bila postepeno napuštena.
Do kraja reforme najmanje 25 odsto agrarnog budžeta trebalo bi usmeravati na investicije. Fiskalni savet upozorava da bez funkcionalnog LPIS i IACS sistema, komasacije, većeg obuhvata navodnjavanja i jačanja Uprave za agrarna plaćanja i veterinarskih službi ni promena subvencija neće dati rezultate.
Zaključak je da Srbiji nije potreban veći agrarni budžet, već predvidiva politika koja će novac preusmeriti sa kratkoročnih davanja na investicije, produktivnost i modernizaciju proizvodnje.
