Kako piše N1 dok države, uključujući i Srbiju, ovih dana intenzivno ograničavaju cene goriva ne prepuštajući ih tržištu, a neke evropske čak zaračunavaju skuplji litar vozačima sa stranim tablicama, analitičari su saglasni da će ekonomske posledice rata na Bliskom istoku svet tek videti. Koje će i kolike te posledice biti - prvenstveno će zavisiti od toga koliko će sukobi trajati.
"Zbog rata na Bliskom istoku mogla bi da nastane najgora energetska kriza sveta poslednjih decenija", upozorio je ove nedelje izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.
Nafta, a i prirodni gas, koji proizvode Iran, Irak, Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt, Katar i Bahrein do sveta dolaze kroz Ormuski moreuz. Četvrtina svetske pomorske trgovine naftom prolazi ovim moreuzom, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA). Tako je bar bilo do početka rata u Iranu, 28. februara, do kada je protok sirove nafte i naftnih proizvoda kroz Ormuski moreuz bio 20 miliona barela dnevno.
Zbog zastoja u moreuzu svet nema samo problem sa snabdevanjem naftom, već i sa drugom robom. Kroz moreuz, naime, prolazi i oko trećine globalne trgovine đubrivom.
A posledica manjeg snabdevanja đubrivom lako može da dovede do problema sa cenama hrane...
I svetski i domaći analitičari ukazuju da bi ekonomske posledice ovog sukoba na Bliskom istoku mogle da budu ozbiljnije i dalekosežne ukoliko rat potraje, odnosno blokada snabdevanja energentima i petrohemijskim proizvodima.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je na prezentaciji časopisa Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika, da će rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imati višestruke negativne posledice na privredu Srbije - rast će verovatno biti niži od planiranog, a smanjiće se, kaže i prihodi u budžetu.
Težina posledica rata i poskupljenja nafte na privredu Srbije zavisiće, kaže, od toga koliko će dugo trajati sukob na Bliskom istoku i koliko dugo će biti primenjivana mera smanjenja akciza. Ukoliko bi se, prema njegovim rečima, ta mera primenjivala do kraja godine to bi, verovatno značilo manje prihoda za budžet od oko milijardu evra, pa će, uprkos naporima da se smanje neki rashodi, deficit biti veći.
A, koliko bi nova kriza mogla da, po posledicama - liči na onu iz 2008. godine?
"U epicentru svetske finanijske krize iz 2008. godine bile su hipotekarne hartije", kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, berzanski analitičar i glavni broker društva Momentum sekjuritis.
Tome je, dodaje, kumovao i oligopol nekoliko kreditnih agencija koje su svim ovim hartijama nudile najviši rejting, premda je, kaže, uz malo analize bilo jasno da to ne može biti slučaj.
"I mimo SAD imali smo banalne primere, pa je recimo prinos na nemačke obveznice bio tek neznatno veći od prinosa na grčke obveznice, emitenta koji je faktički bankrotirao koju godinu kasnije", navodi naš sagovornik.
"Posledice poput nezaposlenosti u SAD od 10 odsto i pada BDP-a koji je ponovno dostignut tek posle tri-četiri godine, dok se berza vratila na pretkrizni nivo tek 2013. godine", navodi on.
Rat u Ukrajini je, pre svega, razbuktao inflaciju i posledično doneo visoke kamate.
"Ali, ti efekti u velikoj meri ne bi izostali i da rata nije bilo s obzirom na velike fiskalne i monetarne podsticaje tokom pandemije. Pad privrede u prvoj polovini 2022. brzo je prevaziđen, a berze su se relativno lako oporavile zahvaljujući i talasu ulaganja na polju veštačke inteligencije", navodi Gujaničić.
Građani Srbije i ovdašnji privredni subjekti nisu bili direktno pogođeni finansijskim “virusom” u toj krizi pre gotovo dve decenije jer, kako objašnjava Gujaničić - naše banke, institucionalni investitori i građani nisu bili izloženi prema hipotekarnim papirima.
Ali, sekundarni efekti su svakako bili - razarajući.
"Kurs dinara je za kratko vreme oslabio 30-ak procenata, dok je bankarski sistem postao nestabilan, delom zbog povlačenja kapitala stranih banaka, a delom zbog gomile loših kredita akumulirane kod mahom (para)državnih banaka. Usledio je i veliki pad privredne aktivnosti, pad zaposlenosti i nestabilnost javnih finansija s obzirom na to da su presušili prihodi od privatizacije", navodi Nenad Gujaničić.
U pojedinim evropskim zemljama, dodaje - došlo je do pucanja nekretninskog mehura, premda je epicentar hipotekarne krize bio na američkom tržištu.
"Suštinsku krizu EU je dočekala par godina kasnije kroz krizu javnog duga koja je dovela u pitanje i opstanak zajedničke valute", ukazuje naš sagovornik.
Uticaj ratova u Ukrajini i Iranu
Rat u Ukrajini, koji još traje, pogurao je rast inflacije, a novi sukob na Bliskom istoku doveo do naglog porasta cena energenata, zbog blokade plovnog puta nafte i gasa.
Kakve bi još ekonomske posledice rat u Iranu mogao da donese svetu?
"Teško je iz ove tačke suditi o posledicama iranskog rata koje bi mogle biti dalekosežne ukoliko bi blokada snabdevanja energentima i petrohemijskim proizvodima potrajala u dužem vremenskom periodu. Ono što ne ide u prilog globalnoj privredi trenutno jeste mnogo lošija finansijska kondicija u odnosu na 2008. godinu, pre svega kada je u pitanju stanje javnog duga. I relativno manji poremećaji u takvim okolnostima mogu da dovedu do recesionih pritisaka", zaključuje Nenad Gujaničić.
BlackRock: Duboke posledice po svetsku ekonomiju ako cene nafte ostanu visoke
"Ako cena nafte dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju", izjavio je u sredu za BBC direktor američkog finansijskog giganta BlackRock Lari Fink, koji vodi najveću svetsku kompaniju za upravljanje investicijama. On je istakao da će , ako Iran "ostane pretnja i cene nafte ostanu visoke, to imati duboke posledice po svetsku ekonomiju".
Za Finka je, kako kaže, još prerano da odredi konačni obim i ishod sukoba na Bliskom istoku, ali veruje da postoje dva ekstremna scenarija.
U jednom, ako se sukob reši i Iran ponovo postane zemlja koju međunarodna zajednica može‚ da prihvati, cena nafte bi mogla da padne ispod nivoa na kojem je bila pre rata.
Ali ako se to ne desi, kaže da bi moglo doći do "godina sa cenama iznad 100 dolara, bliže 150 dolara za naftu, što ima duboke posledice po ekonomiju" i ishoda koji bi verovatno bio "oštra i duboka recesija".
Za razliku od mišljenja da trenutno stanje na tržištima podseća na period uoči svetske finansijske krize 2007-2008 godine, Lari Fink odlučno tvrdi da nema šanse za ponavljanje finansijskog potresa iz tog perioda.
"Ne vidim nikakve sličnosti", kaže on. "Nula."
MMF: Uticaj na ekonomiju zavisiće od trajanja sukoba
I MMF analizira moguće ekonomske posledice rata u Iranu.
Posledice dešavanja na Bliskom istoku su poremećaji u trgovinskoj i ekonomskoj aktivnosti, nagli porast cena energenata i nestabilnost na finansijskim tržištima, objavio je Međunarodni monetarni fond početkom marta naglašavajući da je previše rano za za procenu ekonomskog uticaja na globalnu ekonomiju.
"Taj uticaj zavisiće od obima i dužine trajanja sukoba", naveo je MMF poručujući da će svobuhvatnu procenu objaviti u aprilskom Svetskom ekonomskom pregledu.
ECB: Početni šok manji nego 2022.
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je u sredu da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
"Ako cene nafte i gasa nastave da rastu, reakcija firmi i radnika mogla bi biti brža nego prošlog puta", rekla je Lagard na konferenciji u Frankfurtu.
Kako je navela, ECB trenutno ocenjuje da je početni šok manji nego 2022. godine, kada su cene gasa i nafte u Evropi dostigle visoke nivoe nakon početka rata u Ukrajini.
Značaj Ormuskog moreuza
Rat u Iranu, koji je počeo 28. februara, doveo je do gotovo potpune blokade toka nafte i gasa kroz Ormuski moreuz, što je za posledicu imalo poremećaj snabdevanja energentima globalno.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) navela je da je protok sirove nafte i naftnih derivata kroz Ormuski moreuz drastično opao sa oko 20 miliona barela dnevno (mb/d) pre rata na sadašnji mali obim.
"Sa uglavnom obustavljenim saobraćajem, ograničenim kapacitetom za zaobilaženje ključnog plovnog puta i punjenjem skladišta, zemlje Zaliva su smanjile ukupnu proizvodnju nafte za više od 11 miliona barela dnevno. U odsustvu brzog obnavljanja plovnih puteva, gubici u snabdevanju će se povećati", upozorila je IEA.
Ormuski moreuz predstavlja ključnu trgovinsku arteriju i glavnu izvoznu rutu za naftu i prirodni gas koji proizvode Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt, Katar, Irak, Bahrein i Iran. Podaci IEA pokazuju da je 2025. godine oko 25 odsto svetske pomorske trgovine naftom tranzitiralo ovim moreuzom.
"Oko 80 odsto nafte i naftnih derivata koji su tranzitirali kroz moreuz 2025. godine bilo je namenjeno Aziji. Pored toga, preko 110 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa prošlo je kroz Ormuski moreuz 2025. godine. Oko 93 odsto izvoza gasa iz Katara i 96 odsto izvoza UAE tranzitiralo je kroz moreuz, što predstavlja skoro jednu petinu globalne trgovine tečnim prirodnim gasom. Ne postoje alternativne rute za dovođenje ovih količina na tržište", ukazala je IEA.
Region Zaliva je ključni izvor izvoza rafinisanih naftnih proizvoda na globalna tržišta, posebno srednjih destilata kao što su dizel i gorivo za avione, ukazala je Agencija.
"Proizvođači iz Zaliva su 2025. godine izvozili 3,3 miliona barela dnevno rafinisanih naftnih proizvoda i 1,5 miliona barela dnevno tečnog naftnog gasa (LPG). Rafinerije kapaciteta većih od tri miliona barela dnevno već su zatvorene zbog napada. I rafinerije van regiona takođe smanjuju rad zbog zabrinutosti oko dostupnosti sirovina", navela je IEA.
Razna druga tržišta robe takođe su pogođena poremećajima zbog zastoja u Ormuskom moreuzu.
Snabdevanje đubrivima je jedno od njih. Agencija ukazuje da se više od 30 odsto globalne trgovine ureom (azotnim đubrivom) kreće kroz moreuz, zajedno sa oko 20 odsto trgovine amonijakom i fosfatom.
Posledično, ovo stvara rizike i za - poskupljenje hrane.