Narodna banka Srbije snizila je projekciju rasta BDP-a na 2,75 odsto, kao direktnu posledicu pada u građevinarstvu, loše poljoprivredne sezone i značajnog smanjenja stranih direktnih investicija, koje su u prvoj polovini godine bile za 40 odsto manje. Guvernerka Tabaković je kao jedan od razloga za odlaganje investicija navela i “proteste i blokade u zemlji”.
Paralelno sa usporavanjem, inflacija je ponovo ubrzala, dostigavši 4,9 odsto u julu, pre svega zbog rasta cena hrane i nafte. Kao odgovor, država je posegnula za starim receptom – kontrolom cena. Ministar finansija Siniša Mali najavio je paket mera koji podrazumeva ograničenje marži, po ugledu na Rumuniju i Mađarsku, kako bi se obezbedilo “sistemsko rešenje za snižavanje cena”.
Ipak, analiza Nedeljnika pokazuje da će efekti biti ograničeni. Najavljena cena ulja od 160-170 dinara već postoji kod jeftinijih robnih marki, dok će pojeftinjenje kulena sa 2.600 na “nešto iznad 2.000 dinara” osetiti samo oni koji su kupovali najskuplje delikatese.