Tržište pametne poljoprivrede ubrzano se razvija, a gajenje useva postaje sve automatizovanije. Sastavni deo te tehnologije su senzori i tehnologije zasnovane na bazama podataka. Tehnologija integriše podatke pa poljoprivrednici prate stanje u realnom vremenu i na osnovu toga pravovremeno reaguju.
Uz to, nagli porast troškova energije primorava farmere da se fokusiraju na usvajanje pametne, efikasne, ekološki prihvatljive tehnologije u zatvorenom prostoru – od vertikalne poljoprivrede i kontejnera, do tunela i staklenika.
Danas, kako sve više uzgajivača uviđa benefite kontrolisane proizvodnje, pre svega povrća, u zatvorenom prostoru, predviđa se da će tržište pametne poljoprivrede do 2029. godine vredeti 60 milijardi dolara.
Evo pet činjenica zbog kojih senzorska tehnologija polako ali sigurno osvaja tržište.
1 . Povećana efikasnost
Korišćenjem senzorske tehnologije, uzgajivači se mogu osloniti na podatke za planiranje i optimizaciju proizvodnje, kako bi upravljali okruženjem sa većom preciznošću, koristeći samo ono što im je potrebno. Dobijajući detaljan uvid svake komponente unutrašnjeg okruženja za gajenje, od upotrebe energije preko vlažnosti do resursa, uzgajivači mogu optimizovati svaki od tih elemenata kako bi smanjili troškove dok primenjuju održivije načine poljoprivrede.
2. Poboljšane performanse zatvorenog prostora
Sticanje temeljnog uvida u kvalitet i zdravlje biljaka pomaže poljoprivrednicima da u zatvorenom prostoru na vreme uvide probleme. Ova tehnologija pomaže da se minimiziraju rizici oko temperaturnih oscilacija kao i gubitka hranljivih materija u zemljištu koji ranije možda nisu bili vidljivi. Ovo omogućava uzgajivačima da stalno, u realnom vremenu, efikasno upravljaju varijablama vazduha i ishrane u zatvorenom prostoru.
3. Savršeno okruženje za uzgoj uz pomoć veštačke inteligencije
Koristeći podatke sa senzora, uzgajivači mogu da uravnoteže mnoštvo rastućih varijabli na jednom uređaju. Senzori stalno mere temperaturu, vlažnost, kvalitet vazduha i druge slične elemente kao i analitiku. Inteligentni sistemi zatim zatim nude rešenja kako bi farmerima pomogli da u zatvorenom prostoru stvore savršeno okruženje za uzgoj.
Podaci se mogu analizirati u realnom vremenu uz pomoć specifičnih algoritama i analitičkih alata kako bi tokom vremena razvijalo inteligentno okruženje. Mašinsko učenje i veštačka inteligencija se mogu koristiti za procenu rizika i optimizacije prostora. Dakle integrisani sistem se može koristiti kako bi predvideo šta će se u budućnosti u tom zatvorenom prostoru može dogoditi.
4. Smanjeni troškovi rada
Integrisana senzorska rešenja omogućavaju daljinsko, 24/7 nadgledanje useva, smanjujući broj ljudi koji su fizički potrebni za nadgledanje operacija, što smanjuje troškove rada i stoga sprečava veće operativne troškove.
Sa pametnim senzorom, vlasnici preduzeća troše manje na rad i štede sate koji bi inače bili korišćeni za ručno praćenje višestrukih varijabli koje prate vertikalni uzgoj ili upravljanje staklenicima. Ne samo da automatizacija smanjuje troškove rada, već poboljšava efikasnost proizvodnje, oslobađajući dodatno vreme koje može da se iskoristi da se fokus usmeri na proširenje poslovanja ili druge specifične poslove.
5. Upravljanje evapotranspiracijom
Evapotranspiracija je složen proces sastavljen od gubitka vode kroz atmosfersko isparavanje i isparivog gubitka vode kroz životne procese biljaka. Praćenje tog parametra pomaže sžregulisanju optimalnih uslova temperature i relativne vlažnosti za postizanje boljih performansi postrojenja. Korišćenje senzorske tehnologije u ovoj oblasti omogućava uzgajivačima da znaju koliko vazduha i vode njihove biljke mogu da prerade. Ovo praćenje štedi vreme i trud, a istovremeno obezbeđuje visok nivo tačnosti, jer upotrebom automatike stvaraju se uslovi za optimalnu produktivnost useva u svakom trenutku.