Činjenica je da se poslednjih godina polako, ali sigurno, masna i teška hrana sve više zamenjuje obrocima koji sadrže povrće i voće. Kako udeo ovih namirnica još povećati? Najjednostavnije je umesto različitih grickalica jesti sveže povrće ili voće, moguće je i pahuljicama dodati naseckano voće. Uz svaki obrok treba konzumirati salatu. Ako je moguće treba piti voćne sokove umesto kafe ili različitih gaziranih sokova.
Osnovni razlog zašto bi trebali konzumirati velike količine voća i povrća je bogatstvo mineralima, vitaminima i biljnih vlaknima. Osim ukoliko nije sastojak neke pite, kolača ili kombinovano sa margarinom, voće i povrće je niskokalorično i sadrži vrlo male količine masnoća – izuzev avokada, kokosa i maslina. S obzirom da voće i dobar deo povrća ne treba posebno pripremati, dovoljno ga je oprati i spremno je za upotrebu.
Kupujte sezonsko voće i povrće, ne samo da je jeftinije nego je tada ukusnije i bogatije nutritijentima. Upoznajte se sa ponudom različitih prodajnih mesta, sigurno postoje razlike u cenama. Upoznajte se sa robom različitih proizvođača, takođe verovatno postoje razlike u cenama.
Ukoliko je moguće, jedite što češće sveže voće i povrće, osim što ne zahteva komplikovanu pripremu, često je zdravije. Kuvajte češće nego pržite, kuvano je zdravije, a svakako i jednostavnije. Kupujte onoliko koliko Vam je potrebno. Svežeg voća i povrća u tržnicama i u piljarnicama ima svaki dan te nije potrebno stvarati zalihe, ili ukoliko ipak kupujete veće količine, kupite i zrelo i nezrelo, najpre potrošite zrelo, nezrelo može duže trajati. Ukoliko koristite konzervisaano povrće i voće, nemojte ga dugo držati otvoreno, pokušajte ga potrošiti čim ga otvorite. Držite voće i povrće na mestu gde ga lako vidite, na taj način ćete ga brže potrošiti.
Istina je da se pesticidi koriste u svrhu zaštite voća i povrća od različitih štetočina i biljnih bolesti. Ti pesticidi su dozvoljeni i ukoliko se pravilno koriste, ne bi trebali štetiti zdravlju. Ako Vas to ipak na zadovoljava pokušajte pronaći proizvođače ekološke hrane i nabavljati svoje namirnice od njih. Dobro operite voće i povrće pre konzumiranja, ukoliko je moguće skinite gornji sloj (koru). Bacite spoljno lišće kod lisnatog povrća. Ogulite i kuvajte voće i povrće ukoliko smatrate da je potrebno, iako ovim načinom pripreme namirnice mogu izgubiti dio nutritijenata.
Određeno povrće i voće ima veće količine zdravih nutrijenta, i takvom voću i povrću ponekad treba dati prednost. Raznolikost je takođe bitna. Različitim izborom povrća i voća povećavate verovatnoću da ćete dobiti sve potrebne minerale i vitamine koje nude ove namirnice.
Nutricionisti često napominju da surogati u ishrani ne bi trebali biti zamena redovnim obrocima povrća i voća, iako je to u današnje vreme poprilično teško, jer surogati često ne sadrže sve poznate – a možda i nepoznate – nutritivne blagodati povrća i voća . Oni takođe, često ukazuju i na pravilno pripremanje jela od povrća i voća. S obzirom da je vrlo važno da se iz ishrane što je moguće više izbace masti, pogotovo zasićene, nutricionisti savetuju da se pri pripremanju povrća i voća koristi što manje visokomasnih sastojaka, takođe se preporučuje kuvanje umesto prženja, i kada je to moguće, konzumiranje svežeg povrća i voća.
Statistika pokazuje da je u Americi broj osoba svesnih da trebaju dnevno uneti pet obroka sa povrćem i voćem od 1991. do 1997. godine porastao se sa 8 na 39 %. Utvrđeno je, i da je prosečan broj dnevnih obroka, u periodu od 1989. do 1991. iznosio 3.9, da bi u 1994. godini porastao na otprilike 4.5.
Da bi sačuvali kupljeno povrće i voće u našem domaćinstvu potrebno je da se pridržavami i sledećih pravila: Ispertite sveže povrće i voće u toploj vodi. Ukoliko je potrebno sastružite površinu namirnice kako bi uklonili nečistoće. Koristite glatke, trajne ploče za rezanje koje se lako mogu čistiti i ne apsorbuju nećistoće. Uvek pažljivo očistite i operite daske za rezanje nakon što ste na njima sekli neke druge namirnice. Stavite oguljeno i isečeno povrće i voće u frižider, na temperaturu od 5° C. Osobe sa narušenim imuno sistemom (npr. vrlo mlade ili vrlo stare osobe, osobe koje boluju od neke hronične bolesti ili uzimaju određene lekove) trebale bi uzimati pasterizovane proizvode povrća i voća, ovaj oblik obrade namirnica uništava potencijalno štetne doze bakterija koje se često nalaze na i u hrani. Pri kupovini povrća i voća izbegavajte ono koje je poprimilo smeđu boju, ili izgleda trulo i osušeno. Ovo su znakovi da povrće i voće nije bilo uskladišteno po propisu.
