I dok je u Srbiji u 35 opština proglašeno vanredno stanje zbog polava, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorava na to kakvo se klimatsko stanje očekuje u narednom periodu širom starog kontinenta.
Foto: Alois_Wonaschuetz / Pixabay.com
U južnoj Evropi bi moglo da bude više od 60 letnjih dana tokom kojih su uslovi opasni po ljudsko zdravlje, ako se ne sprovedu mere prilagođavanja. Predviđaju se i veće količine padavina u većem delu Evrope, što će izazvati više poplava, posebno u severozapadnom i centralnom delu kontinenta.
Više od polovine Evrope je od 2018. bilo pogođeno ekstremnim sušama, i zimi i leti, a prošle godine suše su znatno smanjile prinos useva kukuruza, soje i maslina.
“Još jedna sušna zima ne sluti dobro za ovo leto i izgledi su pesimistični. Izuzetno suva i topla zima značila je nizak snežni prekrivač i rezultirala je malom vlažnošću zemljišta, malim protokom reka i manjom količinom vode u rezervoarima u većem delu južne i zapadne Evrope”, saopštila je EEA.
Agencija upozorava na dugoročne klimatske projekcije ukazuju da će južni i centralni delovi Evrope postati još sušniji i topliji u ovom veku sa razarajućim posledicama po poljoprivredni sektor.
Očekuje se da će ukupni ekonomski gubici u svim ekonomskim sektorima povezanim sa sušom porasti do kraja veka sa trenutnih devet milijardi evra godišnje na 25 milijardi evra sa rastom temperature od 1,5 stepena.
Pocene su da bi pri globalnom zagrevanju od dva stepena gubici bili 31 milijarda godišnje, a od tri stepena 45 milijardi evra. Suvi i veoma topli periodi sa jakim vetrovima uticali su i na širenje i uticaj požara. Šumskih požara je najviše bilo na jugu Evrope, ali ih je sve više i u centralnoj, pa čak i severnoj Evropi. Po najtežem scenariju, južna Evropa, posebno Pirinejsko poluostrvo, doživeće izrazito povećanje broja dana sa visokom opasnošću od požara.
EEA upozorava i da toplija klima nosi opasnost da se endemične i invazivne vrste žvotinja koje prenose bolesti mogu širiti dalje na sever ili na više nadmorske visine nego što je do sada bio slučaj. EEA je pokrenula novi vebsajt na kojem se objašnjavaju najveće klimatske promene povezane s vremenom, a korisnici mogu preko interaktivnih mapa i grafikona da istražuju informacije o toplotnim talasima, poplavama, sušama i požarima koji su se već desili, šta se može očekivati i koliko smo spremni da se s tim suočimo.
