Vlada Srbije „presekla“ je vrpcu za poljoprivrednu 2026. godinu usvajanjem Uredbe o raspodeli podsticaja.
Brojka kojom se barata zvuči impresivno – više od 110 milijardi dinara namenjeno je selu i poljoprivredi. To je čak 54% svih državnih podsticaja.
Čekajući premije iz prošle godine
Prva stavka nove Uredbe donosi olakšanje, ali i gorku spoznaju o sporosti sistema. Tek sada se omogućava isplata preostalog novca za premiju za mleko za treći kvartal 2025. godine, dok će poziv za četvrti kvartal tek biti raspisan.
U svetu gde inflacija i cene inputa (đubriva, semena i energenata) ne čekaju ni dan, naši mlekari praktično kreditiraju državu mesecima. Čekanje na novac koji je „zarađen“ pre pola godine nije podrška, već preživljavanje na infuziji.
Statistički sjaj i realna senka
Budžet od 110 milijardi dinara je nesumnjivo jedan od najvećih u istoriji. Međutim, statistika je varljiva kategorija ako je ne prati rast produktivnosti.
-
Trend: Godinama unazad budžeti za poljoprivredu rastu, ali stočni fond i dalje opada (naročito u govedarstvu), dok prosečna starost nosioca gazdinstva prelazi 60 godina.
-
Paradoks: Povećanje davanja bez precizne strategije često završi u „krpljenju rupa“ umesto u investicijama koje donose dodatu vrednost.
Ekologija: Zelena karta za budućnost ili samo papir?
Uredba pominje i IPARD program i savetodavne službe. U 2026. godini, poljoprivreda više ne može biti samo „proizvodnja kalorija“. Ona mora biti čuvar životne sredine.
Svaka subvencija koja ne podstiče regenerativnu poljoprivredu, očuvanje kvaliteta zemljišta (koje ubrzano degradira u Vojvodini) i racionalnu upotrebu pesticida, zapravo je dug koji uzimamo od naših unuka.
IPARD fondovi su tu, ali komplikovana birokratija i dalje plaši male proizvođače, ostavljajući milione evra evropske podrške neiskorišćenim, dok se domaći budžet troši na gašenje požara.
Reč kritike: Kada će kvantitet postati kvalitet?
Vreme je da prestanemo da merimo uspeh poljoprivredne politike isključivo brojem nula u budžetu. Realni napredak srpskog agrara ne vidi se u saopštenjima Ministarstva, već u:
-
Smanjenju spoljnotrgovinskog deficita u razmeni hrane (uvozimo previše onoga što možemo sami da proizvedemo).
-
Modernizaciji prerađivačkih kapaciteta (da ne izvozimo samo kukuruz i pšenicu).
-
Ostanku mladih na selu, koji trenutno beže od nesigurnosti koju ni 110 milijardi ne može lako da zaleči ako se ne isplaćuje na vreme.
Država obećava preciznije definisanje mera u narednim danima. Mi ćemo ih pratiti, ne samo po tome šta piše u „Službenom glasniku“, već po tome koliko će novca zaista ostati u džepu poljoprivrednika nakon što plati sve veće račune koje mu donosi ekološki uzdrmana današnjica.
