Ovih dana, srce domaćih stočara kuca ubrzano, ali ne od radosti, već od neizvesnosti koja se meri u stotinama evra po grlu.
Za tržište žive stoke u Srbiji, posebno utovljene junadi, očekivalo se da bude uravnoteženo u narednih mesec dana. Verovalo se da će cena teladi mirovati sve do maja i juna, kada bi veći skok tražnje bio logičan. Međutim, realnost na terenu je demantovala sva predviđanja. Potražnja za teladima do 130 kg (tovni podmladak) porasla je naglo i neočekivano, podižući cene.
Tele kao luksuzna roba: Nemačka cena u srpskom selu
Analiza trenutnog stanja pokazuje zaprepašćujuće podatke. Nakupci za kilogram žive mere teleta sada traže i do 1.000 dinara. Da bi se lakše razumelo: ovo je cena koja je tek neznatno niža od one u Nemačkoj, koja je sinonim za visoke standarde i cene.
Za odabrano tele za tov vrhunskih rasa, kao što su simentalac, šarole, limuzin, angus, hereford, ili njihovi ukršteni potomci, domaćin mora da izdvoji između 1.300 i 1.400 evra. Uporedite to sa "normalnom", uobičajenom cenom od oko 1.100 evra, i jasno je koliko je ovaj skok udario po džepu proizvođača.
Uzrok i posledica: Zašto je štala postala važnija od silosa?
Šta je dovelo do ovoga? Prvi i osnovni uzrok je surova matematika gašenja farmi, što je stvorilo fizičku nestašicu teladi. Ali, drugi uzrok leži u kalkulaciji samih gazdinstava.
U Srbiji se trenutno odvija tiha, ali značajna promena u strategiji. Domaćini su izračunali da im je isplativije da zrnastu hranu (sirovinu) potroše u ishrani junadi, umesto da to isto zrno prodaju po cenama koje ne pokrivaju ni troškove proizvodnje. Ovim potezom, zrno se "pretvara" u meso, koje trenutno ima višu vrednost.
To je stvorilo pritisak. Farmeri koji trenutno formiraju nove cikluse (turnuse) za tov, više ne biraju ni rasu ni pol. Njihov osećaj na terenu je jasan: najvažnije je imati punu štalu.
Na biološkom minimumu: Prazne štale, puni brodovi
Podaci o ponudi u Srbiji su, blago rečeno, alarmantni. Nalazimo se na biološkom minimumu. Broj telenja tokom cele godine je manji od 160.000, što je nedovoljno da pokrije i osnovne domaće potrebe, a kamoli izvoz.
Dramatično je i stanje u strukturi proizvodnje. Na žalost, u Srbiji nemamo ni stotinu farmi koje trenutno u tovu imaju više od 50 teladi. Najveća farma junadi (mlečne rase) nalazi se u Moravici i broji 1.800 grla. Njihova prva isporuka junadi protekle nedelje išla je po ceni od 400 dinara po kilogramu žive mere (+ PDV), što pokazuje da se čak i mlečne rase isplate ako je ponuda mala.
Šira slika: EU kriza bez presedana od 1967. godine
Ovo nije samo lokalni problem. Istraživanje Agroservis+ pokazuje da je broj utovljene junadi u ponudi na nivou cele Evropske unije najmanji u poslednjih 20 godina. Svi podaci ukazuju da se u sektoru govedarstva rađa kriza kakva nije viđena još od 1967. godine.
Iako tačnih podataka nema, zna se da su stotine farmi u EU ugašene, često uz državne mere nadoknade (za gašenje proizvodnje), što je trajno smanjilo broj krava i, konsekventno, ponudu teladi.
Međunarodna potražnja ne jenjava. Posebne potrebe za goveđim mesom postoje u Poljskoj i Italiji, dok redovnu kupovinu obavljaju Izrael, Liban, Libija, Turska, UAE, Grčka... U ovom trenutku, u Srbiji se, sa željom da pronađu junad, nalazi nekoliko kompanija iz Albanije, Libana, Libije i Turske. Njihove potrebe se kreću oko 12.000 grla, uglavnom za utovar u brod u Baru.
Da je potražnja u regionu ogromna, dokazuje i podatak da je ovih dana više od 600 junadi iz Srbije prodato u Crnu Goru i na Kosovo po ceni od 4,10 do 4,30 evra po kilogramu.
Zaključak i Analiza: Šta nas čeka?
Situacija je jasna: cena teladi još nije "pukla", a s obzirom na globalnu i lokalnu nestašicu, teško je očekivati pad. Rast otkupne cene utovljene junadi (trenutno se u klanicama za prvu klasu računa ulazna cena žive junadi od 4,5 evra, mada to još nije postalo redovno) direktno će uticati na buduću nabavku teladi.
Nestašica teladi u EU, prazne domaće štale i kupci iz inostranstva koji su spremni da plate, stvorili su savršenu oluju. Srpskom govedarstvu je hitno potrebna jasna, dugoročna strategija, jer ako izgubimo i ovaj biološki minimum, povratak će biti nemoguć. Trud naših farmera da napune štale, makar i bez biranja, je herojski, ali bez sistemske podrške, oni se bore protiv globalnog cunamija.
