Sve više mesta u Srbiji proglašava stanje zaraze afričkom kugom svinja na svojoj teritiriji. Jedan od najboljih poznavalaca svinjarstva kod nas, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Ivan Radović, stanje ocenjuje kao alarmantno i kaže da svi u lancu proizvodnje i transporta moraju preduzeti rigorozne mere kako bi zaustavili širenje te bolesti ili ćemo ostati bez proizvodnje svinja.
Za portal Poljoprivreda.info on govori o tome kako su se u ovoj situaciji postavili veliki sistemi, a kako mali proizvođači, Šta je sa proizvođačima delikatesa, koliko su ugrožene autohtone rase svinja poput mangulice i moravke, šta možemo uraditi da usporimo, ako već ne možemo da zaustavimo širenje afričke kuge svinja i kakva su iskustva Severne Makedonije u suzbijanju AKS-a?
Afrička kuga svinja je u Srbiji prisutna od 2019. godine. Šta je dovelo do ovako naglog i masovnog širenja u poslednje vreme?
- Kretanje divljih svinja, lovišta koja nisu samo u Srbiji već i u državama u okruženju, vodene prepreke koje nisu bile dovoljne da spreče migraciju i kretanje divljih svinja, zatim kontrola samih lovišta po pitanju uginulih divljih svinja i na neki način nekontrolisano kretanje bilo divljih svinja, bilo lovaca, bilo držaoca svinja i neprimenjivanje biosigurnosnih mera su suticli na širenje zaraze. Mi sada možemo okrenuti krivicu na bilo koga u sistemu ali moramo znati jednu stvar. Proizvodnja svinja nije proizvodnja iz zadnjeg dvorišta. Ako smo nekad mislili da se možemo baviti svinjama tako što ćemo ih držati u zadnjem dvorištu i ne voditi profesionalno računa o njima verovatno nam i ova situacija pokazuje potpuno suprotno. Ako želimo da se bavimo proizvodnjom svinja to mora da bude jedini i osnovni posao u koji bi trebalo da uđemo sa znanjem, dovoljnom posvećenošću i odgovornošću. Ne bi trebalo da vidimo da li će na sistem zaštititi već jedino mi možemo da zaštitimo svoje gazdinstvo. Da li smo svesni toga da u objekte sa svinjama ne treba ni vlasnik da ulazi ako je pre toga bio na drugim farmama od 24 do 48 sati? Ako toga nismo svesni onda ćemo u nekom narednom periodu ostati bez animalnog jeftinog proteina. I pravimo dobar put ka proizvodnji proteina od nekih drugih životinja da ne kažem insekata. I onda umesto da budemo zemlja koja je zaštitila svoju primarnu proizvodnju postaćemo klasičan uvoznik mesa sumnjivog kvaliteta.
Afrička kuga svinja se širi. Puno je svinja eutanazirano. Možemo da beležimo samo statistiku. Da li možemo pričati o tome da smo prešli granicu kada je reč o malim proizvođačima, koji, kako ste rekli, svinje gaje u zadnjem delu dvorišta?
- Mi u Srbiji, orjentaciono, imamo 220.000 domaćinstava koja imaju svinje. Od 48-55% tovljenika dolazi sa malih gazdinstava. Ona imaju biosigurnosne mere, nemaju ih dovoljno ili uopšte nemaju mogućnost za biosigurnosne mere. Verovatno je ovo situacija koja će definisati one proizvođače koji su svih ovih godina ulagali, pre svega u znanje, u nivo proizvodnje, štitili i pospešivali svoju proizvodnju i na kraju će imati veću šansu da sačuvaju svoju proizvodnju. Svi ostali koji su u proizvodnju ulazili u zavisnosti od tržišta, a nisu vodili računa o elementarnim faktorima, biće u velikom problemu. Ovo možemo smatrati kao i situaciju sa Kovidom. Širi se nekontrolisano, ne postoji mogućnost prekida vektora, osim totalne izolacije. Proizvođači moraju da shvate da u ovoj proizvodnji neki lokdaun mora da postoji. Više se sada isplati uložiti u dezinfekciono sredstvo i dezobarijere nego da se sutra sve životinje moraju eutanizirati. To nije krajnji epilog. Vi ćete možda dobiti novac od države ali nećete imati egzistenciju u narednom periodu. A obnavljanje proizvodnje je vrlo skupo.
Kod onih proizvođača koji prođu bez štete u ovoj pošati, njihov tovljanik će koštati kao suvo zlato.
Kako su se u ovoj situaciji postavili veliki sistemi?
- Tamo postoje ljudi koji rade za platu. Postoje i odgovornost i obaveze. Postoje jasne osnove za dolazak i rad na farmi. Na kraju krajeva, ako farma bude ugašena, i ti ljudi će ostati bez posla. Suština je da svi budemo uključeni u ovo. Očekivati da nas samo država sačuva od AKS-a je pogrešan pristup. Kao što nas nije mogla zaštititi od kovida. Već smo mi sebe štitili. Kod onih proizvođača koji prođu bez štete u ovoj pošati, njihov tovljanik će koštati kao suvo zlato. Već godinu dana cena tovljenika je zadovoljavajuća za prozvođače svinja. U poslednji 30 godina se nije dogodilo da toliko traje taj pozitivan trend. I u narednom periodu cena tovljenika neće padati.
Određeni proizvođači su u poslednje vreme počeli da proizvode delikatese za probranu klijentelu od svinja mangulice i moravke. Znamo kakav je njihov način držanja i ishrane. U ovoj situaciji njihov opstanak će biti pravi izazov.
- Mi smo krenuli jednim dobrim pravcem očuvanja genetskih resursa, gde je država pomogla tu proizvodnju. Sa druge strane obezbedili smo impute za proizvodnju suvomesnatih polutrajnih i trajnih proizvoda koji imaju „etno“ ukus za probranu klijentalu. S obzirom na to da se autohtone rase drže u slobodnom sistemu potreno je postaviti dvostrane barijere koje neće dozvoliti kontakt divlje i domaće svinje. Treba postaviti zvučne efekte koji tereju divljač, a domaća svinja će se vremenom naviknuti.
I za kraj rezgovora, recite nam, šta bi valjalo uraditi da već ako ne možemo da zaustavimo širenje afričke kuge svinja ono bar da je usporimo?
- Primer Severne Makedonije je dobar. Oni su angažovali vojsku koja je zatvorila kompletnu granicu. Uradila je egzekuciju svih divljih svinja. Svela ih je na nivo dovoljne samoreprodukcije na duži vremenski period. Uradili su punktove za kontrolu saobraćaja, naročito kamiona koji su transportovali svinje. S obzirom na to da je AKS prisutan u BiH, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj, granični prelazi moraju da budu sa dezobarijerama, kontrolni punktovi sa policijom koja će kontrolisati saobraćaj, naročito u noćnim uslovima, od 19 časova do ujutro kada se uglavnom i transportuju svinje. Danas imamo situaciju da iz nekog ugroženog područja svinje se brzopotezno transportuju na neko drugo područje, a informaciju da li postoji virus AKS-a se dobija relativno kasno, za 3 do 7 dana. Ovo je crveni alarm za zemlju Srbiju da pokrene sve svoje mehanizme kako bi zaštitila primarnu proizvodnju. Znamo šta je bilo u Kini pre nekoliko godina. Nisu imali pardona po tom pitanju. Rake za zatrpavanje uginulih i eutanaziranih svinja su bile veličine fudbalskih terena. Mi danas moramo da shvatimo da je situacija ozbiljna. Ili ćemo imati primarnu proizvodnju svinja ili ćemo u narednom periodu ostati bez nje.
