Već četvrti put, Ekonomsko odeljenje Ambasade Španije krajem godine organizuje poslovne susrete španskih i srpskih kompanija kao i naučno-istraživačkih institucija u sektoru poljoprivrede. Kao rezultat imamo sve značajniju poslovnu saradnju.
Tako je i juče u Beogradu održan seminar „Od Španije do Srbije: tehnologije u povrtarstvu“. Biotehnološki napredak predstavilo je 6 kompanija iz Španije, a o stanju povrtarske proizvodnje u Srbiji govorili su predstavnici Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Seminar je bila prilika da agrarna javnost u Srbiji sazna kako je regija Almerija kroz primenu tehnologije i udruživanje postala jedan od najznačajnijih proizvodnih centara u Evropi. Razvoj je počeo 1975. u pustinji, da bi danas bila region u kome se u Evropi proizvede najviše povrća. Čak četiri miliona tona na 33.000 hektara pod plastenicima.
Ekonomski savetnik u ambasadi Kraljevine Španije, Alvaro Munjos Kamaćo je govorio o važnosti povezivanja nauke i privrede Srbije i Španije u sektoru agrara.
- Ambasada Španija puno radi na afirmaciji agrarnog sektora i povezivanju španskih i srpskih poljoprivrdnika, naučnih institucija, kao i privatnih preduzeća i preduzetnika. Sektor afirmišemo kroz sajmove, kao što je Poljoprivredni sajam u Novom Sadu ili konferencijske programe poput ovog danas. Konferencija koju smo danas organizovali ima za cilj da predstavi enormni značaj primene adekvatne tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji, premda sa nekog tradicionalnog stanovišta možda poljoprivredu ne bismo povezeli sa visokom ili naprednom tehnologijom, ali upravo ovim današnim događajem želimo da se pozabavimo temom koliko je, u stvari, primena tehnologije i inovacija važna za poljoprivrdu. Danas je sa nama na ovim predavanjima prisutno šest španskih kompanjija koje su među vodećim firmama u svojim sektorima, a tokođe su ovde predstavnici instituta i istraživačkih centara Srbije kojima smo, tokođe, veoma zahvalni, što će pomoći da se ostvare i ojačaju već postojeće konekcije između španskih i srpskih kompanjija. Kao što smo već spomenuli, sa nekada tradicionnog aspekta poljoprirodne proizvodnje inicijalno, možda, tehnologije nisu bile primenjivane na adekvaten način, odnosno u nedovoljnoj meri. Shvatili smo koliko je tehnologija važna u svakom pristupu, a pogotovo za poljoprivredu, koja je veoma važna i za izvoz Španije, a po onome što znamo, i da je poljoprivreda i u Srbiji, jedan od nosećih stubova naših ekonomija i zbog toga smatramo da je veoma važno ulagati u ovaj sektor, ojačiti ga i ovo je prilika, u stvari, da vidimo na koji način kroz primenu tehnologije možemo ojačiti i unaprediti naše sektore. Ovo je već četvrta uzastopna, već tradicionalna poljoprivredna konferencija, koju organizuje ekonomsko odeljenje Ambasade Španije i rekao bih da se sve razvija u duhu već izuzetno dobrih i prijateljskih odnosa koje gaje Španija i Srbija i to se sve više i na pozitivan način oslikava i na ekonomsku razmenu između Španije i Srbije, a naravno, veoma smo zadovoljni što smo primetili da i na akademskom nivou postoji međusobno interesuvanje za saradnju između španskih i srpskih institucija i istraživačkih centara i naravno, prilika je da i kroz tu saradnju i istraživanja i kroz konkretne rezultate sva saznjanja primenimo na agrarni sektor. Saradnja je odlična, čini nam se da postepeno španske firme stiču sve bolje i vredne partnere u Srbiji i nadamo se da ćemo ovim putem nastaviti i u budeće.
O stanju u sektoru povrtarstva u Srbiji i aktuelnim tržišnim kretanjima govorio je Mladen Petrović sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede, dok je Vojin Cvijanović sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi govorio o primeni najnovijih saznanja i modela dobre prakse u savremenoj proizvodnji povrća. Zaključak njihovih predavanja je da proizvodimo sve manje, a da cena povrća konstantno raste od vremena kovid krize.
Prisutni su bili više nego zadovoljni kvalitetom skupa, a među njima je bio Miloš Stojiljković Rolović, savetnik u udruženju Mladih poljoprivrednika Srbije.
- Zapravo je bilo jako interesantno, jer smo videli jednu zemlju koja ozbiljno pristupa istraživanju pre nego što se u rad puste sistemi: plastenici, duple folije, i duple folije sa vazdušnim prostorom između, pa sistemi kap-po-kap, kao i digitalizacija tih sistema. Jednostavno, precizna poljoprivreda, ali podignuta na jedan dosta viši nivo, opet, testirana u uslovima, u laboratorijama, a onda plasirana na desetine hiljada hektara, vrlo neplodne zemlje. Mi smo videli da to zemljište izgleda kao površina Marsa, to je neki pesak i kamenje, a oni su tamo podigli 33 hiljade hektara pod plastenicima, i ozbiljnu proizvodnju koja je sertifikovana i radi se po najvišnim svetskim standardima da bi to moglo da se izveze. Videli smo jednostavno da to može, a sa druge strane, što kaže naš narod, mi imamo Vojvodinu gde kamen da baciš izrastao bi, a kod nas to ne ide tako. Precizna poljoprivreda se kod nas ne primenjuje onaliko koliko bi mogla. Mi potencijal imamo, nedostaju sredstva, to je činnjica, čuli smo i da je i kod njih najveći deo finansiran iz raznih fondova i subvencija. To nama nedostaje, mi možemo da koristimo samo pretpristupne fondove, gde je drastična razlika u količini novca koji nam je dostupan. Mislim da možemo dosta da naučimo od Španije, kao što smo sad naučili, danas na ovom skupu, i mislim da definitivno treba da se nastavi ova forma okupljanja, ali može da se napravi i digitalna forma, gde bi njihove kompanije mogle da predstavljaju određene zaključke do kojih su došli na osnovu svojih iztraživanja i da onda mi vidimo kako naši poljoprivodnici mogu, ako ne celokupno rešenje, onda deo po deo tog rešenje da primene u Srbiji.
Poslovnim ljudima i predstavnicima instituta Caja Mar iz Španije domaćini su predstavili kako brendiramo prehrambene proizvode na primeru begečke šargarepe i leskovačkog ajvara. Bilo je rači i o mogućnostima investiranja u povrtarstvo uz pomoć novca iz IPARD fonda. O tome je vrlo argumentovano govorila Slađana Gluščević iz agencije Smart IPARD.
Šta su gosti iz Španije predstavili?
Juan Carlos Gázquez Garrido iz Fondacije Caja Mar preneo nam Iskustva Španije u razvoju povrtarstva a na primeru Almerije. Predstavnik tehničkog i komercijalnog sektora u kompaniji Riegos Y Tecnología Sebastián Rabal Ros, prestavio je rešenja za kontrolu fertirigacije i klime. O automatizovanim rešenjima za ambalažu govorio je Pedro Martínez, direktor poslovanja u kompaniji Induser. Njihov predstavnik u Srbiji je kompanija Panonska INT iz Futoga. O ishrani biljaka, biostimulatorima i biokontroli govorio je Marian Viorel Pantazica iz kompanije Rovensa next. Uvoznik za Srbiju je Tradeagro iz Guče. O savremenoj tehnologiji pakovanja povrća kompanije Ulma packaging govorio je regionalni menadžer za izvoz Gorka Mugarza. Uvoznik za Srbiju je kompanija Sun&Dun iz Novih Banovaca. Kompanija Biorizon Biotech poznata je po naprednoj biotehnologiji mikroalgi za održivu poljoprivredu. Biostimulatore i protektore je predstavio menadžer za Jugoistočnu Evropu Nenad Bižić. Uvoznik za Srbiju je kompanija Prima Bio Solutions. O pametnim i visokotehnološkim plastenicima i efikasnim i održivim rešenjima prilagođenim svakom poljoprivrednom projektu u kompaniji J. Huete govorio je menadžer projekta Amir Abbas Khan Bakhtiyarov.
Pre skupa „Od Španije do Srbije: Tehnologije u povrtarstvu“ ekonomsko odeljenje ambasade Kraljevine Španije u Srbiji 2022. organizovalo je skup „Budućnost biopreparata u Srbiji iskustvo iz Španije“, potom, 2023. „Tehnologije pakovanja i čuvanja svežeg voća i povrća“, i na kraju prošle, 2024. godine, „Inovacije i saradnja Srbije i Španije u vinogradarsko-vinskom sektoru“.
